Краљ Милутин, Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане), Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
У Бугарској се од среде, 27. октобра, низом манифестација обележава 700. годишњица смрти српског краља Милутина, чије мошти почивају у Цркви Свете Недеље у Софији и чији је култ у тој земљи јак још од 16. века.
Амбасадор Србије у Бугарској Жељко Јовић за Танјуг казао је да се сваког 29. октобра у Софији одржава свечана архијерејска литургија и традиционално пресвлаче мошти Светог краља Милутина, а да се Амбасада Србије у Софији ове године укључила у обележавање тог датума.
Испред Цркве Свете Недеље у Софији у среду, 27. октобра, освештана је икона која је стигла из Србије, а данас, 28. октобра, биће одржан свечани концерт црквеног појања.
У петак, 29. октобра, биће одржана архијерејска литургија са традиционалним чином пресвлачења одежде.
„Ове године биће одржана и литија, првобитно планирана по централним улицама Софије, али ће због епидемиолошке ситуације она ипак ићи око Цркве”, додао је Јовић.
Увече ће уследити вечерња служба у част Светог краља Милутина.
Црква Свете Недеље, Софија, Бугарска. Аутор фотографије Пламен Агов.
Према речима амбасадора, 2. новембра биће одржана свештеничка конференција у Софијској митрополији.
„Први пут обележавамо овај датум по оба календара. Тако ће 7. новембра уследити вечерња служба у Храму Светих Ћирила и Методија, у Горњој Бањи. Тај храм назива се и Манастир Светог краља, јер су, према једном историјском извору, Милутинове мошти 20 година биле у њему. Такође, 10. новембра биће служена архијерејска литургија у Манастиру Свете Петке у Владаји, јер се тамо налази један од кивота у ком су чуване мошти краља Милутина”, рекао је Јовић.
Затим ће 11. новембра бити служени вечерња служба и опело, а дан касније, када СПЦ обележава упокојење Светог краља Милутина, биће служена света архијерејска литургија.
Амбасадор истиче да је низ манифестација прави начин да се обележи све оно што је краљ Милутин урадио за живота и покаже колико је он и даље поштован у српском и бугарском народу.
„Ово је прави начин да ми, као Амбасада Србије, осветлимо улогу краља Милутина као споне која може да служи за даљи подстрек у развоју односа српског и бугарског народа, да у таквим стварима тражимо заједнички пут, на корист две државе и целог региона”, рекао је Јовић.
Он је додао да ове године неће бити присутан већи број верника, поштовалаца краља Милутина, због епидемиолошке ситуације, али ће свакако бити обележен дан упокојења краља Милутина, у сећање на њега и значај које његове мошти и данас имају.
Ћивот са моштима Светог краља Милутина, Црква Свете Недеље, Софија, Бугарска. Аутор фотографије Стефан Брајковић.
Краљ Милутин, трећи син краља Уроша, један је од најзначајнијих српских средњовековних владара, а дошао је на престо после абдикације свог старијег брата, краља Драгутина, који се повукао са престола 1282. године.
Милутин је водио бројне ратове и значајно проширио своју државу на рачун Византије, а његова моћ огледала се и у организацији државе, великој војсци, развијеној привреди и стабилним финансијама.
Владао је скоро 40 година, а углед српске државе довео је до високог степена.
Много је учинио и за културу српског народа, зидао је градове и летњиковце, нарочито на Косову и Метохији, подизао је и даривао цркве и манастире, а градитељска активност која је обележила његову владавину праћена је развојем уметности, сликарства, књижевности и примењених уметности везаних за цркву и књигу.
Зидао је болнице, унапређивао велика манастирска властелинства као економске ресурсе, ковао новац, отварао руднике.
Краљ Милутин је након смрти сахрањен у Цркви Светог Стефана у Манастиру Бањска, једној од својих бројних задужбина. Неколико година након смрти краљ Милутин је и канонизован. У времену након Косовског боја, који се догодио 15. јуна 1389. године, Турци су запалили Бањску, а мошти Светог краља пренете су у село Трепчу, где су биле до средине 15. века. Око 1460. године мошти краља Милутина пренете су у Софију, у Цркву Свете Недеље, где и данас почивају.
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.