Вести
Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”
Изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена је новим значајним предметима, саопштено је из Историјског музеја Србије.
У наредном периоду посетиоци ће моћи да виде дело сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, које је позајмила породица Маравић, и реконструкцију круне краљице Симониде, која је недавно израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака по узору на круну са фреске краљице Симониде из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено, повремено обогаћивана новим предметима, што је привлачило додатно интересовање посетилаца.
Током претходне године, изложба је прво допуњена оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, откупљеним у Сан Марину од аукцијске куће „Артемиде асте”, златником од 20 динара краља Милана Обреновића из 1882. године и реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене, која је старим техникама израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица, по узору на жезла са фреске цара Душана и царице Јелене из Манастира Лесново, а потом и кристалним бокалом са грбом Краљевине СХС и новчићима владара из династије Немањић.
У Историјски музеј Србије ускоро стиже још реконструкција круна
Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војисављевића, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су у процесу израде, саопштено је из Историјског музеја Србије.
Изложба „Чекајући сталну поставку”
Та институција културе је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнела највредније предмете из својих збирки. Међу њима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.
Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке. У централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић. У остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период Српске деспотовине.
Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.
Идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки на изложби „Чекајући сталну поставку”
На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки. Оне су израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.
Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, царице Јелене и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.
Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.
Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.
Круне краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића су биле представљене у Кини на осмом Међународном фестивал нематеријалне културне баштине, подржаном од стране УНЕСКА, где су привукле велику пажњу посетилаца.
Пратећи програми изложбе „Чекајући сталну поставку”
Сваке суботе од 13 часова у Музеју реализује програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсне пратеће програме у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку” намењене свим узрастима.
Пратећи програми обухватају стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.
Више информација о пратећим програмима можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.
Гостујућа изложба „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”
У посебном делу изложбеног простора Музеја, приказана је гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”.
Она представља тематски додатак изложби „Чекајући сталну поставку”. Аутори те изложбе су музејски саветник Јанко Врачар и Дејан Дошлић са Универзитета у Бањој Луци.
Извор: Данас
Прочитајте још:
Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“
Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра
Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)
Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.
Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Извор: Народни музеј Србије
Прочитајте још:
Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије
Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља
Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)
Вести
Предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“ у уторак, 5. новембра 2024. године, у Сремској Митровици
У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.
На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.
Модератор предавање биће студенткиња културологије Николина Одобашић.
Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.
Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.
Прочитајте још:
Вести
Трибина „Стари Рас – нова истраживања простора“ др Угљеше Војводића на Историјском институту Београд у четвртак, 10. октобра 2024.
У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.
Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.
Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.
У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.
Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географскоинформационог система.
Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.
Биографија др Угљеше Војводића
Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.
Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.
Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.
Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.
Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.
Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.
Библиографија др Угљеше Војводића
Поглавља у монографијама и зборницима
Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts
Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society
U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.
T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.
У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.
Радови у научним часописима
Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.
Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.
Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.
Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.
Извори: Историјски институт Београд, Археолошки институт
Прочитајте још:
-
Кригла велики жупан Стефан Немања
1.500,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Краљ Милутин – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Грб Реда змаја – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Лоза Немањића из Манастира Високи Дечани – рад на стаклу
28.000,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови2 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти2 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото1 годинаСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести2 годинеУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!