Стране Мирослављевог јеванђеља. Фотографија преузета са сајта Министарства културе и информисања Владе Републике Србије.
Министарство културе и информисања Владе Републике Србије затражило је од Унеска да препоручи експерте из области заштите старих и ретких рукописних књига који би као консултанти могли да се прикључе раду српских стручњака на могућим конзерваторским интервенцијама на Мирослављевом јеванђељу.
Министарство се на тај корак одлучило након извештаја Експертске радне групе за утврђивање свеукупног стања Мирослављевог јеванђеља, која је оценила да је потребно размотрити могућност развезивање кодекса, имајући у виду чињеницу да је 1998. године, приликом последње конзервације рукописа, дошло до грешке у повезивању првог дволиста првог табака.
Будући да се то разликује од раније изнетог мишљења Конзерваторске групе, која сматра да неопходни сет конзерваторских интервенција подразумева и одређени степен ризика за пергаментне листове, Министарство је Унеску упутило молбу да препоручи признате међународне стручњаке са којима би домаћи конзерватори могли да се консултују у погледу даљих корака у вези са физичком заштитом књиге.
Факсимил Мирослављевог јеванђеља у Голубачкој тврђави. Фотографија преузета са сајта Тврђава Глубачки град.
Дигитализација Мирослављевог јеванђеља
Министарство културе и информисања подсећа да је почетком 2021. године, ради веће видљивости и доступности, као и квалитетније презентације и промоције нашег националног културног блага, покренуло пројекат дигитализације Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног српског ћириличног рукописа, у који су укључени Народни музеј, Народна библиотека Србије и Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ.
У складу са Споразумом о сарадњи у области дигитализације Мирослављевог јеванђеља, извршено је снимање књиге у затеченом стању, без раскоричавања. Снимање је обављено у специјално опремљеној просторији Народног музеја и трајало је од средине јула до краја августа 2021. године. Цео поступак дигитализације рађен је под надзором кустоса и конзерватора, у климатизованом простору Народног музеја, специјално припремљеном за рад на снимању јеванђеља.
Након прегледа снимака примећено је да постоји грешка у повезивању првог дволиста првог табака која је настала након обављене конзервације 1998. године. Приликом повезивања прве свешчице је дошло до грешке када је један дволист I–VIII у целини стављен на почетак, а да у њега нису положени остали дволисти те свешчице, тако да се, као резултат, осми лист нашао испред другог. Иако то не угрожава физичко стање књиге, Министарство је формирало Експертску радну ради утврђивања свеукупног стања рукописа.
Министарство истиче да је у току друга фаза реализације пројекта дигитализације, која подразумева заштиту дигиталних снимака Мирослављевог јеванђеља од злоупотреба на интернету и начина на који ће бити регулисана њихова доступност. Због тога је изузетно важно да све институције укључене у пројекат обезбеде исте услове, што значи да је неопходно да на сајтовима објављени снимци имају исте сетове софтверске заштите, величину и пратеће стручне описе.
Снимци ће бити јавно доступни након обезбеђивања софтверске заштите, сачињавања пропратних текстова за снимке, прилагођавања резолуције и величине снимака формату погодном за објављивање и прављења дела сајтова посвећених искључиво материјалу Мирослављевог јеванђеља на сајтовима. Јавност ће о читавом пројекту дигитализације споменика српске писмености од изузетног значаја бити детаљније упозната на изложби која ће бити отворена крајем године у Галерији науке и технике САНУ.
Као најраскошније опремљен српски средњовековни рукопис исписан писменима на најфинијем пергаменту и украшен са готово три стотине позлаћених иницијала и минијатура, Мирослављево јеванђеље је 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја, а у јуну 2005. године је уписано и на листу Унеска – Памћење света.
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.