Стране Мирослављевог јеванђеља. Фотографија преузета са сајта Министарства културе и информисања Владе Републике Србије.
Министарство културе и информисања Владе Републике Србије затражило је од Унеска да препоручи експерте из области заштите старих и ретких рукописних књига који би као консултанти могли да се прикључе раду српских стручњака на могућим конзерваторским интервенцијама на Мирослављевом јеванђељу.
Министарство се на тај корак одлучило након извештаја Експертске радне групе за утврђивање свеукупног стања Мирослављевог јеванђеља, која је оценила да је потребно размотрити могућност развезивање кодекса, имајући у виду чињеницу да је 1998. године, приликом последње конзервације рукописа, дошло до грешке у повезивању првог дволиста првог табака.
Будући да се то разликује од раније изнетог мишљења Конзерваторске групе, која сматра да неопходни сет конзерваторских интервенција подразумева и одређени степен ризика за пергаментне листове, Министарство је Унеску упутило молбу да препоручи признате међународне стручњаке са којима би домаћи конзерватори могли да се консултују у погледу даљих корака у вези са физичком заштитом књиге.
Факсимил Мирослављевог јеванђеља у Голубачкој тврђави. Фотографија преузета са сајта Тврђава Глубачки град.
Дигитализација Мирослављевог јеванђеља
Министарство културе и информисања подсећа да је почетком 2021. године, ради веће видљивости и доступности, као и квалитетније презентације и промоције нашег националног културног блага, покренуло пројекат дигитализације Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног српског ћириличног рукописа, у који су укључени Народни музеј, Народна библиотека Србије и Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ.
У складу са Споразумом о сарадњи у области дигитализације Мирослављевог јеванђеља, извршено је снимање књиге у затеченом стању, без раскоричавања. Снимање је обављено у специјално опремљеној просторији Народног музеја и трајало је од средине јула до краја августа 2021. године. Цео поступак дигитализације рађен је под надзором кустоса и конзерватора, у климатизованом простору Народног музеја, специјално припремљеном за рад на снимању јеванђеља.
Након прегледа снимака примећено је да постоји грешка у повезивању првог дволиста првог табака која је настала након обављене конзервације 1998. године. Приликом повезивања прве свешчице је дошло до грешке када је један дволист I–VIII у целини стављен на почетак, а да у њега нису положени остали дволисти те свешчице, тако да се, као резултат, осми лист нашао испред другог. Иако то не угрожава физичко стање књиге, Министарство је формирало Експертску радну ради утврђивања свеукупног стања рукописа.
Министарство истиче да је у току друга фаза реализације пројекта дигитализације, која подразумева заштиту дигиталних снимака Мирослављевог јеванђеља од злоупотреба на интернету и начина на који ће бити регулисана њихова доступност. Због тога је изузетно важно да све институције укључене у пројекат обезбеде исте услове, што значи да је неопходно да на сајтовима објављени снимци имају исте сетове софтверске заштите, величину и пратеће стручне описе.
Снимци ће бити јавно доступни након обезбеђивања софтверске заштите, сачињавања пропратних текстова за снимке, прилагођавања резолуције и величине снимака формату погодном за објављивање и прављења дела сајтова посвећених искључиво материјалу Мирослављевог јеванђеља на сајтовима. Јавност ће о читавом пројекту дигитализације споменика српске писмености од изузетног значаја бити детаљније упозната на изложби која ће бити отворена крајем године у Галерији науке и технике САНУ.
Као најраскошније опремљен српски средњовековни рукопис исписан писменима на најфинијем пергаменту и украшен са готово три стотине позлаћених иницијала и минијатура, Мирослављево јеванђеље је 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја, а у јуну 2005. године је уписано и на листу Унеска – Памћење света.
Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Музичка манифестација „Korvingrad jam experience“ биће одржана 10, 11. и 12. јула 2025. године на аутентичној локацији бивше кланице у Дољевцу, са циљем прикупљања средстава за обнову једне од зидина тврђаве Корвинград (Копријан).
Током три вечери посетиоце очекује 10 концерата различитих жанрова, од рока и фолка до електронске музике, као и 10 музичких филмова.
Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Међу учесницима фестивала „Korvingrad jam experience“ су:
10. јул – легенда домаће рок сцене Ален Исламовић;
12. јул – јединствена комбинација електро-фолка Бобана Здравковића и госта из Бугарске ди-џеја Жороа.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Музичари ће наступати на два стејџа, док ће на три платна током трајања фестивала бити приказивани одабрани музички филмови, који ће додатно допринети уметничкој и едукативној атмосфери догађаја.
Цена улазнице по вечери износи 1.000 динара, док комплет улазница за сва три дана кошта 1.500 динара. Карте се могу купити на сајту www.tickets.rs и у самој кланици. За посетиоце су обезбеђени бесплатани кампинг, спортски терени и базен.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Историја Копријана
Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.
Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.
Делимично обновљена једна од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.
Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.
Мали град Смедеревске тврђаве. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
У претходних неколико дана више читалаца нашег портала нам је писало како је дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве у лошем стању и да је хитно треба средити.
Одваљени дрвени степеник на Кули 6 у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.
Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.
У кратком одговору госпођа Марија Марковић Ставрић нам је написала да је недавно завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве и да се у наредном периоду планира и санација дрвенарије у Малом граду.
Портал Српска средњовековна историја поздравља ове две добре вести и наставља да прати ситуацију у вези са сређивањем дрвенарије у Малом граду, као и све друге вести које се односе на обнову зидина, кула и капија Смедеревске тврђаве и на даља археолошка истраживања у њој.
Радови на зидинама Смедеревске тврђаве између Куле 10 и Куле 11. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Надамо се да ће радови на сређивању дрвенарије у Малом граду Смедеревске тврђаве бити уговорени и спроведени врло брзо, посебно узимајући у обзир да наступају временски најлепши период године и време школских распуста и годишњих одмора, односно, време када Смедеревска тврђава бележи највећи број посета током године. Посетиоце те српске средњовековне престонице треба да дочекају уређени и за коришћење безбедни подови, степенице и ограде.
Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
У оквиру Сретењских свечаности и обележавања Дана државности Републике Србије у Народном музеју у Аранђеловцу 14. фебруара 2025. године отворена је изложба „Дворине: на северу српског царства“.
Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“ приказује резултате десетогодишњег истраживања локалитета Дворине на Венчацу, који је 2024. године проглашен за културно добро од изузетног културног и историјског значаја.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
У посебном делу изложбе приказани су мастер радови студената Архитектонског факултета у Београду, који представљају идејна решења заштитне конструкције на локалитету.
Изложбу можете видети сваког радног дана од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 14 сати.
Локалитет Дворине
Током археолошких истраживања на локалитету Дворине пронађена је монументална црква дугачка 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању она превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.
Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.
На локалитету је пронађен и велики број гробница и надгробних споменика, међу којима се издваја једна надгробна плоча са натписом. Она открива да се покојник сахрањен у тој гробници звао Братисав (Вратисав) Болић и да је био „човек Лазарев“. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.
Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађена на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Такође, на Дворинама је пронађен објекат за који се претпоставља да је био двор Павла Бакића, потоњег последњег српског деспота.