Connect with us

Догађаји

У Краљеву отворена изложба „Моравска Србија – између стварности и легенде“

Објављено пре

Плакат за изложбу „Моравска Србија – између стварности и легенде“. Власништво над фотографијом Народни музеј Краљево.
Плакат за изложбу „Моравска Србија – између стварности и легенде“. Власништво над фотографијом Народни музеј Краљево.

Изложба „Моравска Србија – између стварности и легенде“ Народног музеја Крушевац, отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, на Видовдан, у уторак, 28. јуна 2022, са почетком у 19 сати. Публика ће моћи да погледа изложбу до 31. јула 2022. године.

Изложба „Моравска Србија – између стварности и легенде“ је конципирана 2021. године, поводом јубиларне 650. годишњице од оснивања Крушевца, а пројекат је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. Основу изложбе чине два наратива. Први је прича о оснивању града Крушевца 1371. године, његовој урбаној структури, о оснивачу кнезу Лазару и градњи Цркве Лазарице. Други наратив чини сама Косовска битка, са пуном реконструкцијом тока битке на шест паноа. Тај део изложбе обухвата и начин на који је Косовска битка третирана у историјским изворима различитог порекла, као и о разликама између историјских чињеница и епских и митских погледа на тај догађај. Аутори изложбе су историчари Народног музеја Крушевац виши кустос Сања Рутић Воротовић и музејски саветник Горан Васић.

Мирјана Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево, поздравила је публику и госте у име установе и истакла важност Видовдана, као дана када се одиграла Косовска битка, за формирање идентитета српског народа у периоду након тог догађаја.

Мирјана Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево, обраћа се присутнима на отварању изложбе „Моравска Србија – између стварности и легенде“ у Галерији Народног музеја Краљево. Власништво над фотографијом Народни музеј Краљево.
Мирјана Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево, обраћа се присутнима на отварању изложбе „Моравска Србија – између стварности и легенде“ у Галерији Народног музеја Краљево. Власништво над фотографијом Народни музеј Краљево.

Она је укратко изложила преглед најважнијих догађаја у националној историји, који су се догодили 28. јуна, посебно током 19, 20. и 21. века, а који су често имали судбоносни карактер, када је тај датум намерно и биран за њихово извршење, са наше, али и стране противника и непријатеља, управо јер носи снажни симболични значај.

Сања Рутић Воротовић говорила је о првом сегменту изложбе и оснивању града Крушевца 1371. године, који обухвата мали и велики град, двор, коњушнице и друге помоћне просторије, као и обимне бедеме са маркантном донжон кулом високом 18 метара.

Сања Рутић Воротовић, виши кустос Народног музеја Крушевац, обраћа се присутнима на отварању изложбе „Моравска Србија – између стварности и легенде“ у Галерији Народног музеја Краљево. Плакат за изложбу „Моравска Србија – између стварности и легенде“. Власништво над фотографијом Народни музеј Краљево.
Сања Рутић Воротовић, виши кустос Народног музеја Крушевац, обраћа се присутнима на отварању изложбе „Моравска Србија – између стварности и легенде“ у Галерији Народног музеја Краљево. Плакат за изложбу „Моравска Србија – између стварности и легенде“. Власништво над фотографијом Народни музеј Краљево.

Оснивач града кнез Лазар начинио је од Крушевца престоницу Србије, где је зидао своју Цркву Лазарицу у периоду од 1377. до 1380. године. Његов син деспот Стефан Лазаревић преместиће престоницу у Београд. Крушевац је пак пао под османску власт 1455. године и остао је све до 1833. године када је ослобођен и придружен Кнежевини Србији.

Горан Васић осврнуо се на други велики сегмент изложбе – саму Косовску битку.

Горан Васић, музејски саветник Народног музеја Крушевац и аутор, обраћа се присутнима на отварању изложбе „Моравска Србија – између стварности и легенде“ у Галерији Народног музеја Краљево. Власништво над фотографијом Народни музеј Краљево.
Горан Васић, музејски саветник Народног музеја Крушевац и аутор, обраћа се присутнима на отварању изложбе „Моравска Србија – између стварности и легенде“ у Галерији Народног музеја Краљево. Власништво над фотографијом Народни музеј Краљево.

На шест паноа на којима је реконструисана битка дати су распореди јединица и српске и турске војске. Средиштем српске војске командовао је кнез Лазар, десним крилом Вук Бранковић, а левим војвода Влатко Вуковић. Стварни, војнички исход битке остао је у основи загонетан и историјски извори различитог порекла доносе опречне вести. Васић је нагласио разлику између историјских чињеница и епских и митских погледа на тај догађај, који је дефинитивно положен у темеље националног идентитета.

Извор:

Народни музеј Краљево

Прочитајте још:

На Газиместану освануло ново градилиште

Ристић: Косовски бој је историјска вододелница српске историје

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Отварање изложбе „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу у суботу, 4. новембра 2023. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.

У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.

Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.

Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.

У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.

Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.

Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.

На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Наставите са читањем

Вести

„Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра

Објављено пре

Од стране:

Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.

Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“

Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече Средњовековна Србија“.

Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.

Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.

Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.

У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.

Други дан фестивала

Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.

Програм другог дана фестивала:

12 сатидечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности

14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

14 сати и 15 минутасвечано отварање

14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије

14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић

Хор Цркве Светог Прокопија

Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија

15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије

16 сативитешке борбе

18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“

Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.

Извор: Туристичка организација Куршумлије

Прочитајте још:

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Наставите са читањем

Вести

Шести „Маглич фест“ у недељу, 3. септембра, у Манастиру Студеници

Објављено пре

Од стране:

Манастир Студеница. Аутор фотографије Слободан Ботошки.
Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.

Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.

Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.

Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.

Сатница 6. „Маглич феста“

12 сати

Свечано отварање

Црквени Хор „Свети Архиђакон Стефан“

КУД Карановац

12 сати и 30 минута

Борбе „ Гвоздени витезови“

13 сати

Џаустинг – борбе оклопљених коњаника са копљима

13 сати и 30 минута

Дечији хор „Арија“

14 сати

Средњовековни забављачи

14 сати и 30 минута

Витешки турнир – тап фајт

15 сати

Концерт, извођач Вера Столић

15 сати и 30 минута

Коњичке вештине

16 сати

Витешке борбе разним оружјима и групна борба

16 сати и 30 минута

Концерт, извођач Дејан Цукић

Садржај доступан за посетиоце током трајања „Маглич феста“

Витешко село (фотографисање са витезовима, принцезама, трубадурима).

Медицински камп и средњовековна пчеларска радионица.

Средњовековне игре за посетиоце.

Калиграфија (бесплатно исписивање краснописом као успомена са манифестације).

Стреличарска дворишта.

Ларп двориште (мачевање за децу).

Жонглери.

Јахање коња.

Радионице старих заната (израда мозаика, ковачи занат, дуборез, израда средњовековног накита, израда верижњаче, ткање и опанчарство).

Извор: фејсбук страница Туристичке организације Краљево

Прочитајте још:

У још једном походу Магличу, најлепшем српском средњовековном замку (део први)

У још једном походу Магличу, најлепшем српском средњовековном замку (део други)

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Наставите са читањем

Најчитаније