Вести
„Спутњик“: Уништено непроцењиво благо, али Марина кула ипак одолела багерима
Током радова на магистралном путу Куршумлија-Мердаре, багери су срушили део брда са археолошким налазиштем, на коме је тврђава Марина кула из 15. века, под заштитом Србије као културно добро од великог значаја. На срећу, тврђава Маре Бранковић остала је нетакнута, али је уништен део подграђа које археолози никада више неће моћи да реконструишу, пише портал „Спутњик Србија“.
Тврђава коју је подигла ћерка деспота Ђурђа Бранковића, српска принцеза Мара удата за османлијског султана Мурата II, налази се на узвишењу два километра источно од Куршумлије код села Кастрата. И поред архитектонских остатака и познатих историјских података, законом заштићен значајан споменик никада није заиста истражен.
На највишем врху тешко приступачног брда су остаци Горњег Града, поред њега остаци цркве и рушевине донжон куле, куле последње одбране. На обронцима назиру се темељи још једне куле, а на другом делу били су остаци неколико грађевина. Могли су да се виде са пута, а недавно су и публиковани.
Председник Српског археолошког друштва др Адам Црнобрња запањен је рушењем дела брда. Багери су узвишење које крије археолошко благо готово преполовили.
Налази са порушене падине изнад пута указују да су ту постојали ранији слојеви, трагови праисторијског живота из разни доба, пронађени су и касноантички трагови Византије. Црнобрња каже да би читав комплекс налазишта, према недавно измењеном Закону о културном наслеђу, требало да се назове „Археолошко подручје“.
„Марина кула је на нашој листи кандидата за заштиту УНЕСКО-а. Са друге стране пута се такође налази културно добро Маркова црква, базилика где такође има налаза из ранијег периода. Ранијим пробијањем тог магистралног пута практично је један локалитет пресечен на два дела, разбијена је целина“, каже Црнобрња и додаје да је брдо срушено и прекопано без знања археолога.
У надлежном Заводу за заштиту споменика културе у Нишу још нема званичних вести о рушењу налазишта. Незванично сазнајемо да је информација о рушењу брда до њих дошла случајно. Стручњаци су одмах обишли локалитет, служба заштите културног наслеђа одмах је покренула поступак интерне истраге.
Радови без пријаве
Завод је по захтеву извођача прописао услове по којима може да се ради око археолошког налазишта, али у захтеву није било говора о томе да ће радови да се изводе баш на том месту, у близини непроцењивог блага, тај део радова није покривен његовим условима.
Црнобрња објашњава да се у ситуацијама када се наиђе на археолошке остатке радови моментално обустављају, спроводе археолошка истраживања и процењује шта даље може да се ради. У овом случају, археолог је морао да буде присутан.
„Требало је водити рачуна и о томе да геометри изађу на терен и провере колико се ушло у ужу зону културног добра. Ако је уништено културно добро или добро које ужива претходну заштиту, то је кривично дело по нашем Кривичном законику, Члан 212, који јасно каже да, без обзира на висину причињене штете, када се оштети културно добро, а то су и локалитети у зонама које нису званично проглашене за културно добро, следи кривично гоњење по службеној дужности“, истиче први човек Српског археолошког друштва.
Уништено археолошко благо
Он се нада да ће колеге из Ниша покренути поступак и каже да је овај случај наук за друге, посебно за локалне самоуправе, које врло често и не знају да треба да се обрате Заводу за заштиту споменика културе пре него што започну радове у зони заштите. Нови оштећени објекат могуће је поправити, новцем надокнадити штету, али слојеви богате историје око Марине куле поправку немају, заувек су уништени.
„Када померите археолошки контекст, макар пронашли све предмете и распоредили их по ливади, нама то више ништа не значи. Оног тренутка када се наруши примарни археолошки контекст, готово, такнуто-макнуто, нема назад, нема враћања у првобитно стање. Те предмете не можемо да испитујемо, као да сте извукли предмете из куће, разбацали их и рекли, а сад види како су ови људи живели“, објашњава Црнобрња.
Поред стручњака из Ниша, на локалитет Марина кула изашли су и људи из Републичког завода за заштиту споменика културе, како би проценили стање и одлучили шта даље чинити.
Журба због Приштине
У ЈП „Путеви Србије“ за Спутњик кажу да радове изводи „Србијааутопут“ д.о.о. Београд, али да није реч о реконструкцији, већ о појачаном одржавању државног пута ИБ 35, деоница Мерошина–Прокупље и Белољин–Куршумлија–Рударе, укупне дужине 36 км.
„Уговор вредан милијарду и 695 милиона динара се спроводи кроз Пројекат рехабилитације путева и заједнички финансира од стране Европске инвестиционе банке и Републике Србије. Набавка је спроведена у складу са правилима и процедурама ЕИБ-а. Рок за завршетак радова је 18 месеци“, стоји у одговору на наша питања.
У Нишу сумњају да се намерно ишло на формулацију „одржавање пута“, да се не би улазило у поступак добијања грађевинске дозволе, јер то би потрајало, пут је у лошем стању, а једини је који води до Приштине и зато је важан страном инвеститору. Међутим, и у том случају не би требало да се избегне археолошко праћење. Оно је у сваком случају морало да буде обезбеђено.
Цеви и далеководи на споменицима културе
Црнобрња наводи и друге примере немара према благу које Србија има, а које не умемо да ценимо. Смедеревска тврђава има мали и велики град. Мали је реконструисан и промовисан захваљујући серији „Немањићи“, али у Великом граду, где се одвијао живот, где су биле трговине, занатске радње, црква, касније џамија, откривена су само два објекта.
„Црква је откривена тако што је фудбалски клуб копао водоводну цев за свлачионице, наишли су на зидове 80-тих година. Наравно да су нашли на зидове, када раде у средњовековном граду! У међувремену је Смедеревска тврђава стављена на прелиминарну листу заштите УНЕСКО-а, на чекању је да се уради елаборат и стекну услови да уђе на листу светске културне баштине. Међутим, онда је ту изграђена атлетска стаза. То је велики пропуст државе, уопште помислити да се на таквом месту гради, иако УНЕСКО даје јасне прописе шта урадити са тим простором.“
Страдало је и римско утврђење Ледерата код тврђаве Рам на Дунаву, које је кандидат за стављање на највећу збирну листу УНЕСКО-а чија је израда у току. То је листа „Граница римског царства“ која се простире од Британије, преко Рајне, целим током Дунава до северне Африке.
Свака држава треба да покаже да се достојно односи према културном добру Лимеса, али сада је питање шта ће бити са Ледартом која датира са краја 1. века.
„У јеку те кампање и рада више институција, Републичког Завода, Археолошког института, који се боре да обезбеде податке и доказе за свако место у Србији које би могло да се нађе на тој листи, на самој кули утврђења подигнут је огромни црвени стуб Електропривреде Србије. То нису била мала копања, 10 са 10 метара, требало је да се укопа конструкција далековода. Машине су прошле кроз добар део утврђења да утабају приступни пут, тако да је Ледарата коју су деценијама масакрирали дивљи трагачи за археолошким благом тиме поприлично дотучена“, каже Црнобрња.
Он подсећа да када се приступи великим структурним пројектима, који се углавном финансирају међународним кредитима, наша држава апсолутно мора да поштује студију о утицају на животну средину.
„Најчешће се заборави на то да по међународним конвенцијама и правилима Светске банке, морате да урадите и студију утицаја на културно наслеђе и план његовим управљањем, онда не долази до оваквих грешака“, каже Црнобрња у нади да ће Европску инвестициону банку занимати шта се десило са Марином кулом.
Аутор: Сенка Милош
Извор: „Спутњик Србија“
Прочитајте још:
„Данас“: Нико не зна ко гради пут код Марине куле у Куршумлији
„Нова.рс“: Удар на Марину кулу у Куршумлији – машине „појеле“ брдо на којем је тврђава
Најновија издања
Објављена монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића
У издању Службеног гласника у едицији „Библиотека саборник“ објављена је књига „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића, вишег научног сарадника Историјског института Београд.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.
Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.
Са монографијом „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону је добила монографију у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
Објавио је монографије „`Добри људи` у српској средњовековној држави“, и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Погледајте:
Прочитаје још:
Кнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
Никола Скобаљић – први Србин набијен на колац
Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
У склопу традиционалне Видовданске акције Хуманитарна организација „Сви за Космет“ покренула је акцију сакупљања средстава за пружање помоћи Манастиру Церањској реци у општини Лепосавић на Косову и Метохији.
Манастир Церањска река
Манастир Церањска река налази се на северу Косова и Метохије, у дубини нетакнуте природе, а прилази му се лошим макадамским путем дужине око 2 километра. С обзиром да је Манастир смештен у поткопаоничком крају, зиме су веома оштре. Ослања се на три села насељена албанским становништвом, пише у најави акције на сајту ХО „Сви за Космет“.
Према предањима, на том месту се после Косовског боја налазила главна болница где су лечени преживели јунаци. А они који су преминули сахрањивани су управо овде, тако да се испод камења у делу дворишта изнад цркве налазе гробови косовских јунака. Такође је позната прича да су током копања темеља за цркву пронађене кости за које се верује да припадају управо неком од косовских јунака, стоји у најави акције.
Церањска река је метох Манастира Сочаницце, а црква је посвећена Светој Петки. Први пут се помиње у 14. веку и тада је припадала Манастиру Бањска.
Отац Јован – монах који је уз помоћ добрих људи након пет векова обновио Манастир Церањску реку
Та средњевековна светиња је стајала у рушевинама дуже од пет векова, након чега 2010. године у њу долази монах Јован, који вером и уз помоћ добрих људи успева полако да обнавља Манастир.
Отац Јован је једини монах у том манастиру. Поред малобројних посетилаца, углавном локалних мештана, имали смо прилику да се уверимо да му друштво често праве дивље животиње, а како сам каже понекад му долази и вук.
Тај веома скромни монах на питање ХО „Сви за Космет“ шта му је најпотребније, рекао је косилица за траву, јер око Манастира је хектар земље под травнатом површином коју мора често да коси. Такође, да би могло лакше да се приђе Цркви Свете Петке и импровизованом конаку у шуми, потребно је урадити приступне стазе. Изградњом тих стаза био би олакшан живот оцу Јован и поклоници би се лакше кретали по манастирском имању.
ХО „Сви за Космет“ је покренула акцију прикупљања средстава за куповину косилице за траву и изградњу приступних стаза у Манастиру Церањској реци. ХО „Сви за Космет“ и портал Српска средњовековна историја позивају све људе добре воље да учествују у овој акцији и помогну ту средњевековну светињу!
Начини донирања
Хуманитарна организација Сви за Космет, динарски рачун 105-0000002936498-75
Пејпал: szk.dijaspora@gmail.com
Хуманитарни СМС на 4030 (цена поруке је 100 динара)
Рачун у Републици Српској у КМ:
567-541-27000092-63 (Атос банка) или позив на број 17170
Уплате на девизни рачун из дијаспоре (ЕУ и Немачка без провизије)
Svi za Kosmet e. V.
Harpener Hellweg 453, 44388 Dortmund
IBAN: DE83 4405 0199 0111 118825
Име банке: Sparkasse Dortmund
Адреса банке: Freistuhl 2, 44137 Dortmund
Swift/Bic: DORTDE33XXX
Verwendungszweck: Spende
Хуманитарни СМС у Немачкој: пошаљи SZK на 81190
Онлајн уплате на следећем линку.
Прочитајте још:
Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“
Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)
Србија је на аукцији у Лондону купила два значајна српска средњовековна рукописа: „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“, чиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије, саопштило је Министарство културе Владе Републике Србије.
Два рукописна ремек-дела из прве половине 14. века и почетка 15. века купљена су од аукцијске куће „Кристис“. У име Србије рукописе је купила Амбасада Србије у Великој Британији.
Један од купљених рукописа је „Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент). Према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона, књига потиче из XIV века, али се на основу писма прецизније може датирати на његову прву половину, па чак и сам крај XIII века. Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова „Октоиха параклитика“. Они су писани српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.
Други купљен рукопис – „Житије Варлаама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир), такође није потпун. Време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први део текста чини само житије Варлаама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела пронађена у животу Светог Симеона и Светог Саве. Језик је српскословенски, правопис измењени рашки.
„Задовољство ми је што могу да обавестим нашу јавност да је Министарство културе, преко наше Амбасаде у Уједињеном Краљевству у Лондону, успело код аукцијске куће `Кристис` да откупи две изузетно драгоцене и вредне српске књиге“, рекао је српски министар културе Никола Селаковић.
„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION)
„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били су део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION).
Ту колекцију формирао је око 1920. године норвешки инжењер Мартин Олсен Шојен.
Садашњи власник колекције је Мартин Шојен, син Мартина Олсена Шојена.
„Житије Варлаама и Јоасафа“’ је пре те колекције било у колекцији колекционара који се звао Павел Михајлович Фекула (1905-1982), који је унук канадско-америчких руских емиграната још у време царске Русије.
Србија ће наставити да враћа своје културно благо расуто по свету
„Ово је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика и историјских околности расута по читавом свету, али Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици – радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину“, истакао је Селаковић.
Колико су плаћена два српска средњовековна рукописа?
Министар Селаковић је казао да је цена по којој су књиге, за сада без пореза, откупљене – 57.000 фунти, односно око 5,8 милиона динара.
То су и цене без пореза, али и без аукцијске провизије, која износи 26%.
Увидом у податке објављене на сајту аукцијске куће „Кристис“, портал Српска средњовековна историја утврдио је да је коначна цена за књигу „Српски октоих“ 18.900 фунти.
На истом сајту се види да је коначна цена за књигу „Житије Варлаама и Јоасафа“ 52.920 фунти.
У питању су цене у које је урачуната аукцијска провизија која припада аукцијској кући „Кристис“.
У те цене још нису урачунати порези, таксе и трошкови транспорта.
Дакле, држава Србија за књиге „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ треба да плати 71.820 фунти, а накнадно ћемо сазнати колико ће износити додатни трошкови –порез, таксе, транспорт.
Портал Српска средњовековна историја поздравља куповину књига „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ и намеру Министарства културе да и убудуће прати понуду на светском тржишту и да враћа српско културно благо у Србију!
Извор: Министарство културе и Аукцијска кућа „Кристис“
Прочитајте још:
Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије
Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра
-
Шољица за кафу Стефан Немања
500,00 рсд
-
Двоглави орао Немањића – рад на стаклу
4.500,00 рсд
-
Деспот Стефан Лазаревић – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Сет шољица за кафу Стефан Немања
1.800,00 рсд
-
Грб Немањића – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови1 годинаВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти1 годинаНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото1 годинаСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести1 годинаУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!