Connect with us

Вести

„Спутњик“: Уништено непроцењиво благо, али Марина кула ипак одолела багерима

Објављено пре

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Током радова на магистралном путу Куршумлија-Мердаре, багери су срушили део брда са археолошким налазиштем, на коме је тврђава Марина кула из 15. века, под заштитом Србије као културно добро од великог значаја. На срећу, тврђава Маре Бранковић остала је нетакнута, али је уништен део подграђа које археолози никада више неће моћи да реконструишу, пише портал „Спутњик Србија“.

Тврђава коју је подигла ћерка деспота Ђурђа Бранковићасрпска принцеза Мара удата за османлијског султана Мурата II, налази се на узвишењу два километра источно од Куршумлије код села Кастрата. И поред архитектонских остатака и познатих историјских података, законом заштићен значајан споменик никада није заиста истражен.

На највишем врху тешко приступачног брда су остаци Горњег Града, поред њега остаци цркве и рушевине донжон куле, куле последње одбране. На обронцима назиру се темељи још једне куле, а на другом делу били су остаци неколико грађевина. Могли су да се виде са пута, а недавно су и публиковани.

Председник Српског археолошког друштва др Адам Црнобрња запањен је рушењем дела брда. Багери су узвишење које крије археолошко благо готово преполовили.

Налази са порушене падине изнад пута указују да су ту постојали ранији слојеви, трагови праисторијског живота из разни доба, пронађени су и касноантички трагови Византије. Црнобрња каже да би читав комплекс налазишта, према недавно измењеном Закону о културном наслеђу, требало да се назове „Археолошко подручје.

Марина кула је на нашој листи кандидата за заштиту УНЕСКО-а. Са друге стране пута се такође налази културно добро Маркова црква, базилика где такође има налаза из ранијег периода. Ранијим пробијањем тог магистралног пута практично је један локалитет пресечен на два дела, разбијена је целина, каже Црнобрња и додаје да је брдо срушено и прекопано без знања археолога.

У надлежном Заводу за заштиту споменика културе у Нишу још нема званичних вести о рушењу налазишта. Незванично сазнајемо да је информација о рушењу брда до њих дошла случајно. Стручњаци су одмах обишли локалитет, служба заштите културног наслеђа одмах је покренула поступак интерне истраге.

Радови без пријаве

Завод је по захтеву извођача прописао услове по којима може да се ради око археолошког налазишта, али у захтеву није било говора о томе да ће радови да се изводе баш на том месту, у близини непроцењивог блага, тај део радова није покривен његовим условима.

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Црнобрња објашњава да се у ситуацијама када се наиђе на археолошке остатке радови моментално обустављају, спроводе археолошка истраживања и процењује шта даље може да се ради. У овом случају, археолог је морао да буде присутан.

„Требало је водити рачуна и о томе да геометри изађу на терен и провере колико се ушло у ужу зону културног добра. Ако је уништено културно добро или добро које ужива претходну заштиту, то је кривично дело по нашем Кривичном законику, Члан 212, који јасно каже да, без обзира на висину причињене штете, када се оштети културно добро, а то су и локалитети у зонама које нису званично проглашене за културно добро, следи кривично гоњење по службеној дужности, истиче први човек Српског археолошког друштва.

Уништено археолошко благо

Он се нада да ће колеге из Ниша покренути поступак и каже да је овај случај наук за друге, посебно за локалне самоуправе, које врло често и не знају да треба да се обрате Заводу за заштиту споменика културе пре него што започну радове у зони заштите. Нови оштећени објекат могуће је поправити, новцем надокнадити штету, али слојеви богате историје око Марине куле поправку немају, заувек су уништени.

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

„Када померите археолошки контекст, макар пронашли све предмете и распоредили их по ливади, нама то више ништа не значи. Оног тренутка када се наруши примарни археолошки контекст, готово, такнуто-макнуто, нема назад, нема враћања у првобитно стање. Те предмете не можемо да испитујемо, као да сте извукли предмете из куће, разбацали их и рекли, а сад види како су ови људи живели, објашњава Црнобрња.

Поред стручњака из Ниша, на локалитет Марина кула изашли су и људи из Републичког завода за заштиту споменика културе, како би проценили стање и одлучили шта даље чинити.

Журба због Приштине

У ЈП „Путеви Србије за Спутњик кажу да радове изводи „Србијааутопут“ д.о.о. Београд, али да није реч о реконструкцији, већ о појачаном одржавању државног пута ИБ 35, деоница Мерошина–Прокупље и Белољин–Куршумлија–Рударе, укупне дужине 36 км.

„Уговор вредан милијарду и 695 милиона динара се спроводи кроз Пројекат рехабилитације путева и заједнички финансира од стране Европске инвестиционе банке и Републике Србије. Набавка је спроведена у складу са правилима и процедурама ЕИБ-а. Рок за завршетак радова је 18 месеци, стоји у одговору на наша питања.

У Нишу сумњају да се намерно ишло на формулацију „одржавање пута, да се не би улазило у поступак добијања грађевинске дозволе, јер то би потрајало, пут је у лошем стању, а једини је који води до Приштине и зато је важан страном инвеститору. Међутим, и у том случају не би требало да се избегне археолошко праћење. Оно је у сваком случају морало да буде обезбеђено.

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Цеви и далеководи на споменицима културе

Црнобрња наводи и друге примере немара према благу које Србија има, а које не умемо да ценимо. Смедеревска тврђава има мали и велики град. Мали је реконструисан и промовисан захваљујући серији „Немањићи, али у Великом граду, где се одвијао живот, где су биле трговине, занатске радње, црква, касније џамија, откривена су само два објекта.

„Црква је откривена тако што је фудбалски клуб копао водоводну цев за свлачионице, наишли су на зидове 80-тих година. Наравно да су нашли на зидове, када раде у средњовековном граду! У међувремену је Смедеревска тврђава стављена на прелиминарну листу заштите УНЕСКО-а, на чекању је да се уради елаборат и стекну услови да уђе на листу светске културне баштине. Међутим, онда је ту изграђена атлетска стаза. То је велики пропуст државе, уопште помислити да се на таквом месту гради, иако УНЕСКО даје јасне прописе шта урадити са тим простором.

Страдало је и римско утврђење Ледерата код тврђаве Рам на Дунаву, које је кандидат за стављање на највећу збирну листу УНЕСКО-а чија је израда у току. То је листа „Граница римског царства која се простире од Британије, преко Рајне, целим током Дунава до северне Африке.

Свака држава треба да покаже да се достојно односи према културном добру Лимеса, али сада је питање шта ће бити са Ледартом која датира са краја 1. века.

„У јеку те кампање и рада више институција, Републичког Завода, Археолошког института, који се боре да обезбеде податке и доказе за свако место у Србији које би могло да се нађе на тој листи, на самој кули утврђења подигнут је огромни црвени стуб Електропривреде Србије. То нису била мала копања, 10 са 10 метара, требало је да се укопа конструкција далековода. Машине су прошле кроз добар део утврђења да утабају приступни пут, тако да је Ледарата коју су деценијама масакрирали дивљи трагачи за археолошким благом тиме поприлично дотучена, каже Црнобрња.

Он подсећа да када се приступи великим структурним пројектима, који се углавном финансирају међународним кредитима, наша држава апсолутно мора да поштује студију о утицају на животну средину.

„Најчешће се заборави на то да по међународним конвенцијама и правилима Светске банке, морате да урадите и студију утицаја на културно наслеђе и план његовим управљањем, онда не долази до оваквих грешака, каже Црнобрња у нади да ће Европску инвестициону банку занимати шта се десило са Марином кулом.

Аутор: Сенка Милош

Извор: „Спутњик Србија“

Прочитајте још:

„Данас“: Нико не зна ко гради пут код Марине куле у Куршумлији

„Нова.рс“: Удар на Марину кулу у Куршумлији – машине „појеле“ брдо на којем је тврђава

У Србији се догодио нови културоцид: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Мирослављево јеванђеље доступно јавности од 7. до 9. новембра у Народном музеју Србије

Објављено пре

Од стране:

Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић
Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.

Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.

Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“ у уторак, 5. новембра 2024. године, у Сремској Митровици

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.
Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.

У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.

На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.

Модератор предавање биће студенткиња културологије Николина Одобашић.

Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.

Музеја Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.
Музеја Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.

Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.

Прочитајте још:

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ у Деспотовцу 20. и 21. августа

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Вести

Трибина „Стари Рас – нова истраживања простора“ др Угљеше Војводића на Историјском институту Београд у четвртак, 10. октобра 2024.

Објављено пре

Од стране:

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.

Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.

Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.

Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географско­информационог система.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.

Биографија др Угљеше Војводића

Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.

Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.

Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.

Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.

Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.

Библиографија др Угљеше Војводића

Поглавља у монографијама и зборницима

Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts

Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society

U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.

T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.

У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.

Радови у научним часописима

Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.

Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.

Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.

Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.

Извори: Историјски институт Београд, Археолошки институт

Прочитајте још:

Историјски институт Београд: Нови циклус научних трибина

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд

Наставите са читањем

Најчитаније