Вести
Отварање изложбе „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу у суботу, 4. новембра 2023. године
У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.
Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.
Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.
У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.
Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.
Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.
Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.
На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Прочитајте још:
Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква