Вести

Отворена изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу

Објављено пре

3 године

23.09.2022

Од стране:

Отварање изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко таковског краја 21. септембра 2022. године. Са лева на десно: директор Музеја рудничко-таковског краја виши кустос историчар Александар Марушић, директор Народног музеја Крушевца Никола Пантелић, аутори изложбе историчари Народног музеја Крушевац виши кустос Сања Рутић Воротовић и музејски саветник Горан Васић.

У Галерији Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу у уторак увече, 21. септембра 2022. године, свечано је отворена гостујућа изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ Народног музеја Крушевца. Аутори изложбе су историчари Народног музеја Крушевац виши кустос Сања Рутић Воротовић и музејски саветник Горан Васић.

_{Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.}

О Народном музеју у Крушевцу и сталној поставци која завређује пажњу посетилаца говорио је директор Музеја рудничко-таковског краја виши кустос историчар Александар Марушић. Он је том приликом представио госте из Народног музеја Крушевца посетиоцима, истакао заједничку сарадњу два музеја на пројектима попут „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ и говорио о вези изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ са рудничко-таковским крајем.

Према речима директора Народног музеја Крушевца Николе Пантелића, изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ постављена је поводом 600 година оснивања града Крушевца.

О поставци су говорили њени аутори Горан Васић и Сања Рутић Воротовић.

Садржај изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“

Изложба и комплетан истраживачки пројекат омогућавају посетиоцима да се кроз интерактивну поставку упознају са настанком града Крушевца 1371. године, градњом цркве Лазарице и првим годинама владавине оснивача Крушевца кнеза Лазара Хребељановића.

Изложбу „Моравска Србија: између стварности и легенде“ чине два сегмента. Први сегмент изложбе је назван „Крушевачки град“. У њему су обрађени елементи живота у престоници државе кнеза Лазара: моравска архитектура, привреда, средњовековна исхрана, одевање, болести и здравство.

Други сегмент изложбе је насловљен „Косовска битка“. У њему су обрађене припреме војски за битку, сам Косовски бој, последице битке, Косовска битка у историјским изворима, као и претпостављени ток битке описан на шест паноа.

Трајање изложбе у Музеју рудничко-таковског краја

Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја трајаће до 14. октобра 2022. године.

_{Посетиоци изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.}

Радно време Музеја рудничко-таковског краја од понедељка до петка је од 7 сати и 30 минута до 19 сати, а суботом и недељом од 11 до 16 часова.

Извор: фејсбук страница Музеја рудничко-таковског краја

Прочитајте још:

У Краљеву отворена изложба „Моравска Србија – између стварности и легенде“

Изложба икона грчких мајстора траје до 7. октобра 2022. године у Народном музеју Краљева

Следеће

Трибина „Српска средњовековна уметност из јапанске визуре“ у Академији СПЦ 29. септембра

Не пропустите

Дечани добили фото-опрему за дигитализацију фресака од италијанског Кфора

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.