Вести

У току радови на живопису у наосу Цркве Светог Ђорђа у Манастиру Ђурђеви Ступови

Објављено пре

2 године

24.08.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе започели су конзерваторско-рестаураторске радове на живопису у наосу Цркве Светог Ђорђа у Манастиру Ђурђеви Ступови за које је Министарство културе ове године обезбедило више од 1,6 милиона динара, саопштило је Министарство културе.

У српској средњевековној архитектури, Црква Светог Ђорђа је прва грађевина чувене рашке школе или рашке стилске групе. Саграђена је као монументална једнобродна грађевина, на којој су дозидане две куле висине 20 метара, које су имале функцију звоника, пише у саопштењу.

View this post on Instagram

A post shared by Министарство културе (@ministarstvo_kulture)

Од богатог живописа цркве Светог Ђорђа остали су само фрагменти. У припрати су очувани делови композиција везаних за живот Светог Георгија, патрона храма. Натписи у наосу исписани су грчким словима, а у припрати српским писменима, наводи се у саопштењу.

Стари Рас са Пазариштем, епископском Петровом црквом и манастирима Сопоћани и Ђурђеви Ступови, представља језгро српске средњовековне државе Рашке. На Унесковој листи светске баштине се налазе од 1979. године, пише у саопштењу Министарства културе.

Конзерваторско-рестаураторски радови на живопису у наосу Цркве Светог Ђорђа Манастира Ђурђеви Ступови трајаће 60 дана, објавио је Републички завод за заштиту споменика културена на својој страници на Фејсбуку. Са радовима се кренуло почетком августа 2023. године.

Кратка историја Манастира Ђурђеви Ступови

Ђурђеви ступови се налази на узвишењу код Новог Пазара, изнад долина река Рашке и Дежеве, недалеко од епископског седишта Старог Раса – Цркве Светих апостола Петра и Павла (Петрова црква).

Манастир је посвећен Светом Георгију (Светом Ђорђу), а назив Ђурђеви ступови је добио по двема кулама-звоницима које су делимично обновљене почетком 21. века.

Оснивач Манастира је велики жупан Стефан Немања, родоначелник светородне династије Немањића.

За оснивање Манастира везује се легенда коју је у Житију Светог Симеона записао његов син краљ Стефан Првовенчани. Легенда каже да је Стефан Немања подигао Ступове у знак захвалности Светом Ђорђу, који га је ослободио из пећине тамнице у којој је био заточен након сукоба са браћом Тихомиром, Страцимиром и Мирославом. Немања се ослободио заточеништва и преузео власт 1166. године и на највишем брду у околини те пећине подигао Ђурђеве ступове.

Манастир је завршен 1171. године, о чему сведочи ктиторски натпис пронађен приликом истраживања, а осликан је око 1175. године.

У Манастиру је 1316. године сахрањен краљ Драгутин (монах Теоктист), други ктитор Ђурђевих ступова.

Манастир је уврштен на Унескову листу светске културне баштине 1979. године као део комплекса Стари Рас са Сопоћанима.

Извори: инстаграм налог Министарства културе, фејсбук страница Републичког завода за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

Завршени радови на конзервацији фресака у поткуполном простору Цркве Свете Тројице Манастира Сопоћани (фото)

Трибина „Српска средњовековна уметност из јапанске визуре“ у Академији СПЦ 29. септембра

Следеће

Шести „Маглич фест“ у недељу, 3. септембра, у Манастиру Студеници

Не пропустите

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIV“ у Деспотовцу 19. и 20. августа

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.