Вести
„Сокопрес“: Ускоро почиње снимање Сокограда ради његове конзервације и рестаурације
Општина Сокобања и Туристичка организација Сокобања су 2022. године започели процедуру која води ка конзервацији и рестаурацији Сокограда, заштитног знака Сокобање, сазнаје портал „Сокопрес“ од Љубинка Миленковића, директора Туристичке организације Сокобања.
У току ове године у плану је извођење снимања Сокограда, које ће служити као основа за детаљнију анализу и планирање реконструкције како би се оживело и аутентично представило то средњовековно наслеђе.
− Снимањем целог града утврдиће се габарит свих очуваних зидина Сокограда, јер испод стена има доста зидина доњег града, које су зарасле у шибље и жбуње и за које многи не знају ни да постоје. Након тога следи израда пројекта затеченог стања. Пре тога потребно је рашчистити терен у складу са условима Завода за заштиту природе и под руководством Завода за заштиту споменика из Ниша, након чега ће се почети са припремом пројектне документације − рекао је Миленковић.
Према његовим речима, читав тај процес трајаће од пет до седам година до коначне конзервације.
− Процес јесте комплексан, али оно што је важно и охрабрујуће јесте то да све надлежне институције имају најбољу намеру да ми овај посао завршимо, да ову културно-историјску драгоценост сачувамо, да је туристички валоризујемо, оставимо наредним генерацијама и заштитимо од даље деградације и пропадања и уз то свакако да сачувамо и све јединствене природне вредности и атракције које Сокобања има – нагласио је директор Туристичке организације Сокобања.
Сокоград
У кањону реке Моравице, око два километра јужно од Соко Бање, на стрмом и скоро неприступачном узвишењу налазе се остаци средњовековног утврђења.
Утврђење је неправилне основе, већих димензија и вероватно је подигнуто на темељима античких грађевина. Састоји се од Доњег и Горњег града.
Доњи град је углавном разрушен, сем делова бедема, четвороугаоне куле и главне куле, која је најбоље очувана и кроз коју се улазило у тај део Сокограда.
Горњи град (цитадела) је на стеновитом гребену, који је одвојен од Доњег града. У оквиру Горњег града налази се највиша четвороугаона кула са отворима – пушкарницама. Око ње је дубљи прокоп. У Горњем граду постоје остаци још две правоугаоне куле, које су нешто ниже од највише куле и које су биле повезане дужим зидом. Кроз једну од те две куле се улазило у Горњи град.
Очувана је и цистерна за воду, засведена каменом и усечена у стену. У њој су нађене керамичке цеви за довод кишнице.
Сокоград је за споменик културе проглашен 1948. године, а споменик културе од великог значаја постаје 1979. године.
Археолошка истраживања Сокограда су вршена 1980, 1981. и 1982. године.
Ауторка Катарина Петровић
Извор: „Сокопрес“ и Републички завод за заштиту споменика културе
Прочитајте још:
Козник – величанствена тврђава кнеза Лазара и челника Радича
Средњовековни Звечан – град бурне прошлости
Бранич куле српских средњовековних тврђава – последње упориште одбране
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
Тим Републичког завода за заштиту споменика културе започео је конзерваторско-рестаураторски радове на зидном сликарству у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу, објавио је РЗЗСК на својим налозима на друштвеним мрежама.
Планирано трајање радова је два месеца.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Драгутина.
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Прочитајте још:
Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија
Прича о Владиславу, сину краља Драгутина (део први, детињство)
Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина
-
Краљ Милутин - гипсана фигура
5.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови2 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква