Вести

„Сокопрес“: Ускоро почиње снимање Сокограда ради његове конзервације и рестаурације

Објављено пре

2 године

16.01.2024

Од стране:

Редакција

Сокоград. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

Општина Сокобања и Туристичка организација Сокобања су 2022. године започели процедуру која води ка конзервацији и рестаурацији Сокограда, заштитног знака Сокобање, сазнаје портал „Сокопрес“ од Љубинка Миленковића, директора Туристичке организације Сокобања.

У току ове године у плану је извођење снимања Сокограда, које ће служити као основа за детаљнију анализу и планирање реконструкције како би се оживело и аутентично представило то средњовековно наслеђе.

*_{Сокоград. Аутор и власник фотографије Ивана Медић (@1v4n4).}*

− Снимањем целог града утврдиће се габарит свих очуваних зидина Сокограда, јер испод стена има доста зидина доњег града, које су зарасле у шибље и жбуње и за које многи не знају ни да постоје. Након тога следи израда пројекта затеченог стања. Пре тога потребно је рашчистити терен у складу са условима Завода за заштиту природе и под руководством Завода за заштиту споменика из Ниша, након чега ће се почети са припремом пројектне документације − рекао је Миленковић.

Према његовим речима, читав тај процес трајаће од пет до седам година до коначне конзервације.

− Процес јесте комплексан, али оно што је важно и охрабрујуће јесте то да све надлежне институције имају најбољу намеру да ми овај посао завршимо, да ову културно-историјску драгоценост сачувамо, да је туристички валоризујемо, оставимо наредним генерацијама и заштитимо од даље деградације и пропадања и уз то свакако да сачувамо и све јединствене природне вредности и атракције које Сокобања има – нагласио је директор Туристичке организације Сокобања.

Сокоград

У кањону реке Моравице, око два километра јужно од Соко Бање, на стрмом и скоро неприступачном узвишењу налазе се остаци средњовековног утврђења.

Утврђење је неправилне основе, већих димензија и вероватно је подигнуто на темељима античких грађевина. Састоји се од Доњег и Горњег града.

Доњи град је углавном разрушен, сем делова бедема, четвороугаоне куле и главне куле, која је најбоље очувана и кроз коју се улазило у тај део Сокограда.

Горњи град (цитадела) је на стеновитом гребену, који је одвојен од Доњег града. У оквиру Горњег града налази се највиша четвороугаона кула са отворима – пушкарницама. Око ње је дубљи прокоп. У Горњем граду постоје остаци још две правоугаоне куле, које су нешто ниже од највише куле и које су биле повезане дужим зидом. Кроз једну од те две куле се улазило у Горњи град.

Очувана је и цистерна за воду, засведена каменом и усечена у стену. У њој су нађене керамичке цеви за довод кишнице.

Сокоград је за споменик културе проглашен 1948. године, а споменик културе од великог значаја постаје 1979. године.

Археолошка истраживања Сокограда су вршена 1980, 1981. и 1982. године.

Ауторка Катарина Петровић

Извор: „Сокопрес“ и Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

Козник – величанствена тврђава кнеза Лазара и челника Радича

Средњовековни Звечан – град бурне прошлости

Бранич куле српских средњовековних тврђава – последње упориште одбране

Следеће

Епархија рашко-призренска издала саопштење поводом заузимања Богородице Хвостанске

Не пропустите

РЗЗСК: Циљ радова на фасадама Цркве Светог Стефана у Манастиру Бањска – истицање оригиналних делова зидова из 14. века

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

4 седмице

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

1 месец

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.