Connect with us

Вести

„Сокопрес“: Ускоро почиње снимање Сокограда ради његове конзервације и рестаурације

Објављено пре

Сокоград. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Сокоград. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

Општина Сокобања и Туристичка организација Сокобања су 2022. године започели процедуру која води ка конзервацији и рестаурацији Сокограда, заштитног знака Сокобање, сазнаје портал „Сокопрес“ од Љубинка Миленковића, директора Туристичке организације Сокобања.

У току ове године у плану је извођење снимања Сокограда, које ће служити као основа за детаљнију анализу и планирање реконструкције како би се оживело и аутентично представило то средњовековно наслеђе.

Сокоград. Аутор и власник фотографије Ивана Медић (@1v4n4).
Сокоград. Аутор и власник фотографије Ивана Медић (@1v4n4).

− Снимањем  целог града утврдиће се габарит свих очуваних зидина Сокограда, јер испод стена има доста зидина доњег града, које су зарасле у шибље и жбуње и за које многи не знају ни да постоје. Након тога следи израда пројекта затеченог стања. Пре тога потребно је рашчистити терен у складу са условима Завода за заштиту природе и под руководством Завода за заштиту споменика из Ниша, након чега ће се почети са припремом пројектне документације − рекао је Миленковић.

Према његовим речима, читав тај процес трајаће од пет до седам година до коначне конзервације.

− Процес јесте комплексан, али оно што је важно и охрабрујуће јесте то да све надлежне институције имају најбољу намеру да ми овај посао завршимо, да ову културно-историјску драгоценост сачувамо, да је туристички валоризујемо, оставимо наредним генерацијама и заштитимо од даље деградације и пропадања и уз то свакако да сачувамо и све јединствене природне вредности и атракције које Сокобања има – нагласио је директор Туристичке организације Сокобања.

Сокоград

У кањону реке Моравице, око два километра јужно од Соко Бање, на стрмом и скоро неприступачном узвишењу налазе се остаци средњовековног утврђења.

Утврђење је неправилне основе, већих димензија и вероватно је подигнуто на темељима античких грађевина. Састоји се од Доњег и Горњег града.

Доњи град је углавном разрушен, сем делова бедема, четвороугаоне куле и главне куле, која је најбоље очувана и кроз коју се улазило у тај део Сокограда.

Сокоград. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Сокоград. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

Горњи град (цитадела) је на стеновитом гребену, који је одвојен од Доњег града. У оквиру Горњег града налази се највиша четвороугаона кула са отворима – пушкарницама. Око ње је дубљи прокоп. У Горњем граду постоје остаци још две правоугаоне куле, које су нешто ниже од највише куле и које су биле повезане дужим зидом. Кроз једну од те две куле се улазило у Горњи град.

Очувана је и цистерна за воду, засведена каменом и усечена у стену. У њој су нађене керамичке цеви за довод кишнице.

Сокоград је за споменик културе проглашен 1948. године, а споменик културе од великог значаја постаје 1979. године.

Археолошка истраживања Сокограда су вршена 1980, 1981. и 1982. године.

Ауторка Катарина Петровић

Извор: „Сокопрес“ и Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

Козник – величанствена тврђава кнеза Лазара и челника Радича

Средњовековни Звечан – град бурне прошлости

Бранич куле српских средњовековних тврђава – последње упориште одбране

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Трибина „Стари Рас – нова истраживања простора“ др Угљеше Војводића на Историјском институту Београд у четвртак, 10. октобра 2024.

Објављено пре

Од стране:

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.

Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.

Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.

Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географско­информационог система.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.

Биографија др Угљеше Војводића

Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.

Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.

Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.

Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.

Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.

Библиографија др Угљеше Војводића

Поглавља у монографијама и зборницима

Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts

Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society

U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.

T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.

У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.

Радови у научним часописима

Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.

Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.

Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.

Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.

Извори: Историјски институт Београд, Археолошки институт

Прочитајте још:

Историјски институт Београд: Нови циклус научних трибина

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд

Наставите са читањем

Вести

Професоре, уживајте у пензији, заслужили сте!

Објављено пре

Од стране:

Проф. др Радивој Радић. Фотографија је преузета са фејсбук странице „Радивој Радић“.
Проф. др Радивој Радић. Фотографија је преузета са фејсбук странице „Радивој Радић“.

Тридесетог септембра 2024. године у пензију је отишао др Радивој Радић, професор византологије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Током своје вишедеценијске каријере професор Радић предавао је и на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, Филозофском факултету Универзитета у Нишу и Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Мало је студената који нису волели предавања професора Радића. Многи су због њега заволели историју Византије. Његова посвећеност предавањима и студентима и даље се памте у бројним генерацијама којима је предавао.

Професор Радић је био подједнако успешан професор и научник. Објавио је велики број научних радова и монографија из различитих области историје Византије. Посебно је велики његов допринос у борби против псеудоисторије.

Проф. др Радивој Радић у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији, 2013. године. Фотографија је преузета са фејсбук странице „Радивој Радић“.
Проф. др Радивој Радић у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији, 2013. године. Фотографија је преузета са фејсбук странице „Радивој Радић“.

Нашем драгом професору Радивоју Радићу желимо да дуго ужива у професорској пензији и да у годинама које следе настави да стручну и ширу читалачку јавност радује својим новим књигама, увек занимљивим и поучним.

Биографија проф. др Радивоја Радића

Радивој Радић рођено је у Ливну, данашња Босна и Херцеговина, 22. јануара 1954. године. Основну школу завршио је у Врњачкој Бањи, а гимназију у Београду.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за историју 1980. године. Децембра 1985. године одбранио је магистарску тезу „Обласни господари у Византији крајем 12. и у првим деценијама 13. века“.

Докторску дисертацију „Време Јована V Палеолога“ одбранио је у децембру 1991. године на Филозофском факултету у Београду На постдокторском усавршавању био је 1997/1998. у Центру за византијске студије Дамбертон Оукс у Вашингтону.

Филозофски факултет Универзитета у Београду. Аутор фотографије је Кристина Маринковић.
Филозофски факултет Универзитета у Београду. Аутор фотографије је Кристина Маринковић.

Радио је у Византолошком институту САНУ, а од 1994. до 2024. године радио је на Филозофском факултету у Београду. Године 2006. постао је редовни професор и шеф Семинара за византологију.

Предавао је и на филозофским факултетима у Бањалуци, Нишу и Приштини (Косовској Митровици).

За књигу „Време Јована V Палеолога (1332–1391)“ 1993. године добио је Октобарску награду града Београда за науку.

За књигу „Друго лице Византије“ добио је награде „Владимир Ћоровић“ (2015) и награду „Веселин Лучић“ (2015) за најбоље дело објављено на Београдском универзитету.

Награду Веселин Лучић добио је и 2022. године за књигу „Историја Трапезунтског царства“.

Написао је велики број научних радова и монографија.

Списак објављених књига др Радивоја Радића

„Време Јована V Палеолога (1332–1391)“, Београд 1993.

„Страх у позној Византији 1“, Београд 2000.

„Страх у позној Византији 2“, Београд 2000.

„Из Цариграда у српске земље: Студије из византијске и српске историје“, Београд 2003.

„Срби пре Адама и после њега: Историја једне злоупотребе: Слово против новоромантичара“, Београд 2003. и 2015.

Књига „Срби пре Адама и после њега“, Радивој Радић, Београд 2015. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Књига „Срби пре Адама и после њега“, Радивој Радић, Београд 2015. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

 „Византија: Пурпур и пергамент“, Београд 2006.

„Приче са Босфора“, Београд 2007.

„Византија и Србија: Пламен и одсјаји“, Београд 2010.

„Константин Велики: Надмоћ хришћанства“, Београд 2010.

Књига „Константин Велики. Надмоћ хришћанства“, Радивој Радић, Београд 2010. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Књига „Константин Велики. Надмоћ хришћанства“, Радивој Радић, Београд 2010. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

„Средњовековни путовођа: Путовати кроз Србију у средњем веку: Путовање или двосмисленост“, заједно са Радославом Петковићем, Београд 2011.

„Стари Словени“, Београд 2011.

„Ромејски свет: Кратка историја свакодневног живота у Византији“, Београд 2012.

„Друго лице Византије: Неколико споредних тема“, Београд 2014.

„Клио се стиди: Против злостављања историјске науке“, Београд 2016.

„Србија 1217: Настанак краљевине“, заједно са др Синишом Мишићем, Београд 2016.

Књиге професора Радивоја Радића. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Књиге професора Радивоја Радића. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

„Живети у средњем веку“, заједно са др Војиславом Јелићем, Београд 2016.

„Историја Трапезунтског царства“, Београд 2022.

„Откуцаји прошлости. Цртице из прохујалих времена“, Београд 2023.

Прочитајте још:

У Ораховцу одржана трибина „Од Бањске до Светих Арханђела“ (видео)

Научни скуп у Манастиру Прохор Пчињски: Седам векова од упокојења краља Милутина

Наставите са читањем

Са друштвених мрежа

„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику

Објављено пре

Од стране:

Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.

Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.

Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.

На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.

Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.

Пронађен још један, идентичан надвратник

Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.

Археолози са пронађеним надвратником на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Археолози са пронађеним надвратником на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.

Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.

Тим археолога који ради на овогодишњим истраживањима на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Тим археолога који ради на овогодишњим истраживањима на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

На истом локалитету пронађен и млетачки новчић

На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.

У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).

Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.

На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.

На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Најчитаније