Вести

СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији

Објављено пре

3 године

27.02.2023

Од стране:

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Министарка културе Владе Републике Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска потврдила је да су обезбеђена средства у износу од 1,5 милиона денара (24.505 евра) за заштиту манастирског комплекса с Црквом Успења Пресвете Богородице у селу Матејче на северу земље, „као културног наслеђа у опасности“.

Пре годину дана Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља објавио је апел за заштиту Манастира Матеич и молбу за подршку обнови запуштене и вишеструко оскрнављене Цркве Успења Пресвете Богородице у том комплексу на северу Северне Македоније.

Фреске у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — _{Фреске у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}

Документом „Апел и молба за подршку обнови Манастира Успења Пресвете Богородице у Матејчу и иницијатива за кандидатуру Манастира Матеич на Унескову листу угрожене светске културне баштине”, СПОНА је почетком прошле године указала на то да је због штете настале због драстичних оштећења насталих током ратне 2001. године и негативних атмосферских утицаја званично утврђено да је потребно обновити Манастир.

_{Урезан натпис УЧК на плочи у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић.}

У том акту је истакнуто да су његови циљеви „пружање смерница за обнову целокупног манастирског комплекса и упознавање јавности са циљевима обнове која се препознаје као суштинска потреба за одржањем и очувањем средњовековног културног наслеђа од изузетног значаја на тлу Северне Македоније, а посебно културног наслеђа у опасности“.

Ратна разарања 2001. године

Читав манастирски комплекс тешко су оштетиле и оскрнавиле албанске терористичке групације током ратне 2001. године. Извесно време ту је био и штаб тих формација, које су тада биле у сукобу са регуларним војно-полицијским снагама Владе Македоније.

Уништени конаци Манастира Матејче. Аутор фотографије је Марко Матић. — *_{Уништени конаци Манастира Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.}*

У оружаним сукобима између албанских паравојних групација и македонске војске и полиције, разрушен је манастирски конак који је годинама служио као дечје одмаралиште. Девастирани су и делови манастирског храма, а у њему су оштећене и фреске.

Фреске из Цркве Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић. — *_{Фреске из Цркве Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.}*

Током рата чак је прекопаван и под у олтарском делу. Манастирска црква је годинама потом била без врата и прозора, препуштена пропадању…

После ратних разарања манастирског комплекса, у полицијским извештајима регистроване су „мирнодопске“ крађе које су починили локални становници. Тада је, између осталог, скинута чак и оловна заштита са крова Цркве Успења Пресвете Богородице.

Најаве улагања у заштиту Матеича и његове обнове

Министарка културе у Влади Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска изјавила је да ће Манастир бити заштићен као културно наслеђе у опасности и најавила је улагања у његову заштиту.

„Предвиђено је 1,5 милиона денара за мере заштите Манастира Матеич. Наставићемо и са реконструкцијом сагласно смерницама надлежних институција. У комуникацији смо и са Министарством за транспорт и везе, које ће санирати пут до Манастира. Из општине Липково добићемо помоћ у настојању да се спрече даље крађе“, рекла је министарка.

Историја, архитектура, сликарство Манастира Матеич

Манастирски храм Успења Пресвете Богородице у селу Матејче, на северу Северне Македоније, подигнут је у 11. веку. О томе сведоче натписи на грчком језику из времена византијског цара Исака Комнина (1057-1059).

Ктиторска композиција у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи – царица Јелена, цар Урош и цар Душан. Аутор фотографије је Марко Матић. — _{Ктиторска композиција у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич – царица Јелена, цар Урош и цар Душан. Аутор фотографије је Марко Матић.}

У писаним изворима та светиња се први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Средином 14. века цар Душан је започео обнову Манастира Матеич, а коју су његов син цар Урош и његова супруга царица Јелена завршили око 1357. године.

Црква Успења Пресвете Богородице у селу Матејче има основу уписаног крста са пет купола. Грађена је у српско-византијском стилу.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.}*

Сликарство Матеича показује надовезивање на сликарске традиције које се срећу у сликарству у другим задужбинама краља Милутина Немањића. У Матеичу су насликани бројни циклуси фресака: Велики празници, земаљски живот Христов, параболе, Акатист, Дела апостолска, Чуда апостолска, легенда о цару Авгару, чуда Димитрија Солунског, циклус Васељенских сабора, са додатком српског сабора краља Стефана, Божићна стихира Јована Дамаскина…

Аутор Милутин Станчић

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Министарство културе Србије: Културно наслеђе на КиМ изложено уништавању

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

Велико благо Трговишта: Црква Пресвете Богородице на Вражјем камену

Следеће

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Не пропустите

У Бањој Луци отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.