Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Оштећење археолошког налазишта на Радан планини Заводу за заштиту споменика у Нишу пријавили су грађани. Реч је о тзв. „Грчком гробљу”, средњовековној хришћанској некрополи под заштитом државе. Надлежни тврде да радови још нису почели, иако се пут наслонио и на гроб чувеног вође Топличког устанка Димитрија Беговића.
Током поправке државног пута преко Радан планине, деонице Беговића гроб-Царичин град, општина Прокупље, грађани су приметили да су разбацани надгробни споменици са гробља које је одувек тамо. Позвали су надлежне у Заводу за заштиту споменика културе Ниш.
Пут пресеца Грчко гробље
Археолози које је предводио Александар Алексић су већ следећег дана изашли на лице места и констатовали да је заиста дошло до оштећења археолошког локалитета „Грчко гробље“, позне средњовековне некрополе која је први пут званично регистрована током радова стручњака Народног музеја Србије на том подручју 2013. године.
„Тај локалитет се пружа са леве и са десне стране постојећег, старог планинског пута, који се сада проширује. Јасно смо видели да је приликом тог проширења дошло до делимичног оштећења археолошког локалитета. Он је представљен великим надгробним плочама и надгробним споменицима са урезаним мотивом крста. Неке од тих плоча измештене су са локалитета, нашли смо их у избаченој земљи“, каже Алексић.
Он додаје да је очигледно да пут заправо пресеца гробље на два дела. Наглашава да се трасирање пута десило много раније, а сада се проширује науштрб вредног археолошког блага Србије.
„Тачан обим оштећења у овом тренутку не може да буде дефинисан, с обзиром да је то брдско-планински крај обрастао шумом. Није довољан само обилазак терена, потребно је спровести одређене недеструктивне методе археолошких истраживања да бисмо могли да имамо јасне показатеље, да кажемо колики је заиста обим оштећења“, каже Александар Алексић .
Некропола под заштитом државе
О „Грчком гробљу“ мало се зна. Археолог Народног музеја Србије Емина Зечевић руководила је пројектом поменутог истраживања из 2013. године, када је први пут и званично регистровано. Пошто није било децидног ископавања , проглашен је наслеђем које се штити институтом претходне заштите, али свакако по основу Закона о културним добрима Републике Србије.
Алексић каже да је „Грчко гробље“народни назив за ово место, реч је о крају који је поново насељен након српско-турских ратова, односно 1877. и 1878. године, кад је цео тај простор ослобођен од Турака.
„Насељен је становништвом из Црне Горе, Херцеговине и Босне, пошто је ту била новоуспостављена граница према Турској царевини. Дошли су и затекли тај локалитет и назвали су га тако – Грчко горбље, пошто нису могли да се идентитетски директно вежу за њега. То је моја претпоставка“, каже Алексић.
Радови прете гробу Димитрија Беговића
У извештају са лица места, који је Завод из Ниша доставио Спутњику, стоји да је у опасности од радова и гроб Димитрија Беговића.
Форензичка анализа прошле године је показала како је погинуо један од последњих вођа Топличког устанка. Као што је тврдило народно предање, Беговић се разнео бомбом и са собом у смрт одвео и два бугарска официра. Он је добио и споменик какав доликује комитском јунаку из племена Куча.
Алексић каже да коментарисање близине проласка пута поред гроба Димитрија Беговића превазилази његову струку. Ради се о специфичном добру које штити не само Закон о културном добру, већ и Закон о ратним меморијалима, јер се радио о гробу једног од наших највећих јунака Првог светског рата.
„Не би могао испред Завода званично да дам било какав коментар, али моје лично виђење, мој доживљај је да такво место захтева посебан третман, с обзиром да се ради о веома важној личности наше прошлости. Сви би требало да имамо осећај одговорности, пијетета и поштовања према том месту. Изградња овог пута је јако битна, али мора да се обрати пажња на један тако важан ратни меморијал.“
Алексић истиче да је Завод из Ниша за потребе проширења пута расписао услове по којима може да се ради, али и археолошко праћење, односно надзор радова. Обавезу да са радницима излази на терен преузео је Републички завод за заштиту споменика културе. То је, каже, папиролошки решено, али на терену није.
„Ми смо се након обиласка растурених споменика обратили Путевима Србије, тражили смо састанак, на терену и у Републичком заводу, да заједнички дођемо до неког решења ове ситуације. Најбитније је да се спречи даље оштећење, али још нисмо добили одговор“, каже наш саговорник.
Путеви Србије: Радови нису ни почели
Спутњик је одговоре на питања од „Путева Србије“ чекао недељу дана, за то време, како сазнајемо, радова није било. У том предузећу кажу да су они инвеститор, а да је извођач радова фирма „Србија аутопут“.
Потврђено нам је и да је, „будући да на тој деоници има потенцијалних археолошких налазишта“, извршилац посла, уз сагласност инвеститора, ангажовао стручна лица из надлежне институције која прате радове.
„По Уговору је ангажован Републички завод за заштиту споменика културеиз Београда и радови не могу, нити су могли бити започети без присуства стручњака из Завода“, стоји у писму Спутњику.
„Напомињемо да се пројекат Рехабилитације државног пута ИИ А реда број 229, деоница од Беговића гроба до Царичиног града обавља по фазама, односно по тачно утврђеним деоницама, тако да радови на потезу код локалитета `Грчко гробље` нису ни почели“, тврде у „Путевима Србије“ и додају:
„Уколико се Ваше питање односи на споменик Димитрију Беговићу, можемо Вас информисати да сходно Уговору о рехабилитацији државног пута, у надлежности ЈП `Путеви Србије` није заштита споменика културе, нити се наше предузеће тиме бави.“
Због сумње Завода за заштиту споменика културе Ниш да је угрожен и гроб Димитрија Беогвића, Спутњик је контактирао његовог директног потомка др Драгана Симеуновића, професора Факултета политичких наука. Он каже да су надлежни контактирали породицу и пренели намере о проширењу пута.
„Контактирали су нас када је реконструкција пута планирана, била је и идеја о померању гроба мог прадеде, али породица на то није пристала. По коначном договору, требало би да је пут делимично `спуштен`, како би гроб остао нетакнут, што ћемо проверити у најскорије време“, рекао нам је Сименуновић.
Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.
Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.
У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.
На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.
Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.
Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.
Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.
Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.
У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.
Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географскоинформационог система.
Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.
Биографија др Угљеше Војводића
Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.
Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.
Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.
Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.
Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.
Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.
Библиографија др Угљеше Војводића
Поглавља у монографијама и зборницима
Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts
Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society
U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.
T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.
У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.
Радови у научним часописима
Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.
Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.
Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.
Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.