Прва послератна изложба Архива Косова и Метохије „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ отворена је у понедељак, 30. јануара 2023. године, у Галерији Дома културе Грачаница. Поставку чини 56 различитих, већином необјављиваних разгледница и фотографија задужбине краља Милутина, од краја 19. до друге половине 20. века.

Фотографија српске коњице постројене испред Манастира Грачанице из 1878. године најстарија је фотографија на изложби. Фотографија сличне тематике из 1912. године сведочи о вековима ишчекиваној слободи и војсци српског краља Петра I Карађорђевића, која је умарширала у тек ослобођену Грачаницу.

„Историја бележи, а надамо се и да ће сведочити настајање и нових фотографија сличних овима“, рекао је директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић на отварању изложбе.

„Од целокупног свог постојања Грачаница је пет векова била под окупацијом. Најпре и најдуже под османлијском, потом под немачком, аустроугарском, бугарском, италијанском, под влашћу `велике Албаније`. Упркос свему томе она је била и остала синоним и светионик наше вере одакле наш народ вековима црпи снагу и утеху“, истакао је Марковић.

Изложбом у Грачаници означен повратак Архива на Косово и Метохију

„Важност повратка Архива Косова и Метохије у завичај је од националног значаја, посебно у тренутку политичких ревизија националне историје“, тврди директорка Историјског архива Краљева Весна Милојевић.

Отварајући изложбу она је навела да су државни архиви брана покушајима историјских ревизија.

„Свесни ситуације и времена смутње у којем живимо, где се неки историјски капитал који поседује српски народ не баштини и не поштује довољно, поготово од оних који нам очигледно не мисле добро, то појачава важност поновног повратка, не само на сцену Косова и Метохије, већ и наше лепе Србије, једне овако важне државне установе као што је Архив Косова и Метохије. Треба истаћи важност архивске грађе и архивског документа, јер они су увек неупитна истина“, рекла је Милојевићева.

Директорка Народне библиотеке у Грачаници Бранкица Костић навела је да, упркос трајним ожиљцима које је донело изгнанство дуго 22 године, повратак Архива Косова и Метохије значи наду у опстанак и боље дане. Она је додала да ће бити све теже очувати вековну нит српског народа и његове културне ризнице.

„И сада када је Грачаница ограђена том бодљикавом жицом схватамо да та жица није око Манастира и око камена, она је у ствари нама око врата. Све оно што је потребно да се ослободимо тога јесте у нама, ми смо та снага“, каже Костићева.

Изложене разгледнице и фотографије из најзначајнијих архива и музеја у Србији

Драгоцени, до сада необјављивани материјал прикупљен је од бројних колекционара са Косова и Метохије. Међу изложеним илустрованим примерцима старих разгледница нашле су се и оне сачуване у Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском музеју Србије, Народном музеју Србије, Етнографском музеју у Београду и Народној библиотеци Србије.

Изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ ће бити отворена до 15. фебруара. Њени покровитељи су Министарство културе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију и Привремени орган Скупштине Града Приштине.

Аутор Андрија Игић

Извор: РТС

Прочитајте још:

Данас оотварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

У четвртак свечано отварање изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ у Природњачком музеју у Београду

„Типар“ кнеза Лазара откривен је 2015. године на Руднику. Нова анализа је потврдила да ипак није реч о типару, већ о калупу или матрици која је требало да послужи за израду пехара кнеза Лазара.

Изузетан налаз пронашли су археолози 2015. године на локалитету Дрење на Руднику. Артефакт је првобитно протумачен као печатњак или типар кнеза Лазара.

У новом раду објављеном у „Старинару“ 2021. године, аутори др Дејан Радичевић и мр Ана Цицовић продискутовали су поново о натпису на откривеном артефакту.

У првобитном читању, Радичевић и Цицовићева су мислили да натпис гласи:

(у преводу на савремени српски: + Ово је милост господина кнеза Лазара све српске земље), па су најпре претпоставили да је у питању печатњак или типар.

Међутим, нова интерпретација натписа заправо гласи:

(у преводу на савремени српски: + Ово је пехар господина кнеза Лазара све српске земље).

Аутори су у новом раду објаснили да је реч о једном детаљу који раније није био примећен.

„Ради се о лигатури у почетном делу натписа у којој је повезано друго и треће слово, која се сад читају као И и П.”

Типар кнеза Лазара је био калуп за израду дела пехара

Аутори даље у раду објашњавају да је, с обзиром да се у натпису спомиње пехар, а не милост,  реч о предмету који је служио за нешто сасвим друго. На основу облика и аналогија са истим и сличним предметима, они закључују да се ради о калупу или матрици која је требала да буде употребљена за израду дела пехара. Тај пехар је вероватно требало да буде намењен кнезу Лазару. На калупу нису примећени трагови коришћења, тако да он није био употребљен.

Што се тиче средњовековних пехара у археолошким записима њих готова да нема. О њима се највише зна из историјских списа и са ликовних представа. Пехари су посуде за пиће на високој стопи попут путира. Верује се да су били прављени од злата и сребра и украшени драгим камењем и емајлом. На њима су могли да стоје и хералдички знакови. Ту си и мањи пехари са две дршке за лакше испијање пића.

Сличне посуде из средњег века коју су очуване до данас су чаше. Тај назив је био и употребљаван у средњем веку. Чаша је луксузан предмет на којем се налазио натпис власника, а понекад и благослов ономе ко из ње пије.

Значајан налаз са Рудника

Овај изузетни налаз са Рудника је први материјални доказ о постојању пехара у средњовековној Србији.

Поред тога што је реч о једином налазу таквог типа, аутори даље у раду објашњавају зашто је још значајан.

„Руднички налаз је драгоцен и због тога што указује на још један заједнички елемент који повезује чаше и пехаре. Он је био намењен за израду само једног, али веома значајног дела пехара. Ради се о централном медаљону који се налазио на дну посуде. Такви медаљони се као самостални елемент на посудама јављају од 14. века, а сматрају се позајмицом из западне, готичке уметности. На њима се могу налазити натписи који откривају власника, али и представе, па и читаве композиције, хришћанске или лаичке садржине, зависно од тога да ли је посуда била намењена у профане сврхе или за култне потребе.“

Место израде матрице

Након што су научници решили мистерију предмета, они су се затим осврнули на то ко га је израдио и где. Јасно је да је матрица наручена за пехар кнезу Лазару. Њу је могао да наручи лично кнез Лазара или је то учинио неко у његово име, а можда је пехар требало да буде поклон.

„Не можемо рећи ко је био мајстор Лазаревог пехара, али прилично поуздано можемо рећи да је своју праксу развио на планини Руднику. Места израде драгоцених посуда најчешће се не могу прецизно утврдити. Научници обично наводе да су ти предмети произведени у домаћим радионицама (у којима су радили мајстори углавном из Котора и Дубровника) или да су то биле наруџбине реализоване у приморским градовима.“

Аутор мастер археолог Маја Миљевић Ђајић

Извор:

Све о археологији

Прочитајте још:

„Све о археологији“: Завршена овогодишња истраживања тврђаве Петрус

Нова значајна открића археолога на локалитету Орловине у Малом Зворнику

У четвртак, 26. јануара 2023. године, у 13 часова у Галерији Природњачког музеја у Београду биће свечано отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Аутори изложбе су Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја, и др Снежана Јарић, научни саветник са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС). Аутор илустрација је Бора Милићевић, препаратор и ликовни техничар Природњачког музеја.

Циљ изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ јесте да јавности представи медицинска знања, праксу лечења људи лековитим средствима из природе, која су била доступна у средњем веку у Србији, и до сада мало познати, јединствени рукопис српске средњовековне медицине – „Хиландарски медицински кодекс“.

Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су углавном везана за манастире. Та знања су базирана на коришћењу лековитих средстава из природе (биљног, животињског и неорганског порекла). Записи и подаци о етноботаничкој и фармаколошкој пракси чувани су у многим манастирским архивама, а у новије време објављени су у многим научним радовима.

Хиландарски медицински кодекс

Један од најдрагоценијих докумената српске средњовековне медицине јесте рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, са краја 15. или почетка 16. века. У питању је најкомплетнији пример збирке медицинских рукописа из средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе. Рукопис је 1952. године откривен у ризници српског Манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. То је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду.

Садржај фармаколошких списа „Хиландарског медицинског кодекса“ указује на савремена знања о разноврсности биљних врста, њиховом пореклу, типовима станишта, значају њихове лековите моћи, периоду прикупљања, као и препорученој дози за лечење. Ти рукописи садрже и научне ботаничке појмове, а можемо их сматрати и претечом српске ботанике.

Експонати на изложби

На изложби ће бити представљено фототипско издање „Хиландарског медицинског кодекса“ у електронском и штампаном облику. Такође, биће изложене бројне лековите биљке наведене у том кодексу, у природном, хербаризованом (цела биљка) или уситњеном облику (лековите биљке), као и путем ауторских ботаничких илустрација Боре Милићевића.

Посебност изложбе су средњовековни експонати из области медицине и хирургије са територије Србије (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели итд.), из Музеја Рас у Новом Пазару и ризнице Манастира Бања код Прибоја.

Изложба траје од краја децембра 2022. до јуна 2023. године.

Извор: Природњачки музеј у Београду

Прочитајте још:

У Градишци данас отварање изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“

У Смедереву отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“

Данас отварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“