Connect with us

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан

Објављено пре

Од стране:

Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.

Музичка манифестација „Korvingrad jam experience“ биће одржана 10, 11. и 12. јула 2025. године на аутентичној локацији бивше кланице у Дољевцу, са циљем прикупљања средстава за обнову једне од зидина тврђаве Корвинград (Копријан).

Током три вечери посетиоце очекује 10 концерата различитих жанрова, од рока и фолка до електронске музике, као и 10 музичких филмова.

Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.

Међу учесницима фестивала „Korvingrad jam experience“ су:

10. јул – легенда домаће рок сцене Ален Исламовић;

11. јул – музичко-визуелни спектакл познатог ди-џеја Дејана Милићевића;

12. јул – јединствена комбинација електро-фолка Бобана Здравковића и госта из Бугарске ди-џеја Жороа.

Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.

Музичари ће наступати на два стејџа, док ће на три платна током трајања фестивала бити приказивани одабрани музички филмови, који ће додатно допринети уметничкој и едукативној атмосфери догађаја.

Цена улазнице по вечери износи 1.000 динара, док комплет улазница за сва три дана кошта 1.500 динара. Карте се могу купити на сајту www.tickets.rs и у самој кланици. За посетиоце су обезбеђени бесплатани кампинг, спортски терени и базен.

Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.

Историја Копријана

Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.

Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.

Делимично обновљена једна од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Делимично обновљена једна од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.

У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.

Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.

Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.

Извор:

Балкан рок

Прочитајте још:

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Болван – чувар Цариградског друма, болванског трга, границе између Србије и Османског царства…

Наставите са читањем

Вести

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Објављено пре

Од стране:

Мали град Смедеревске тврђаве. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Мали град Смедеревске тврђаве. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

У претходних неколико дана више читалаца нашег портала нам је писало како је дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве у лошем стању и да је хитно треба средити.

Одваљени дрвени степеник на Кули 6 у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.
Одваљени дрвени степеник на Кули 6 у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.

Портал Српска средњовековна историја је тим поводом писао в. д. директорки ЈП „Смедеревска тврђава“ Марији Марковић Ставрић. Питали смо је да ли су у плану неки радови на сређивању дрвенарије у Малом граду и ако јесу када ће они бити спроведени.

Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.
Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.

У кратком одговору госпођа Марија Марковић Ставрић нам је написала да је недавно завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве и да се у наредном периоду планира и санација дрвенарије у Малом граду.

Портал Српска средњовековна историја поздравља ове две добре вести и наставља да прати ситуацију у вези са сређивањем дрвенарије у Малом граду, као и све друге вести које се односе на обнову зидина, кула и капија Смедеревске тврђаве и на даља археолошка истраживања у њој.

Радови на зидинама Смедеревске тврђаве између Куле 10 и Куле 11. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Радови на зидинама Смедеревске тврђаве између Куле 10 и Куле 11. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Надамо се да ће радови на сређивању дрвенарије у Малом граду Смедеревске тврђаве бити уговорени и спроведени врло брзо, посебно узимајући у обзир да наступају временски најлепши период године и време школских распуста и годишњих одмора, односно, време када Смедеревска тврђава бележи највећи број посета током године. Посетиоце те српске средњовековне престонице треба да дочекају уређени и за коришћење безбедни подови, степенице и ограде.

Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.
Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.

Прочитајте још:

Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати

Коначни пад Српске деспотовине – 20. јуна 1459. године Смедерево предато османлијском султану Мехмеду II

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле

Наставите са читањем

Вести

У Народном музеју у Аранђеловцу отворена изложба „Дворине: на северу Српског царства“

Објављено пре

Од стране:

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.

У оквиру Сретењских свечаности и обележавања Дана државности Републике Србије у Народном музеју у Аранђеловцу 14. фебруара 2025. године отворена је изложба „Дворине: на северу српског царства“.

Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“ приказује резултате десетогодишњег истраживања локалитета Дворине на Венчацу, који је 2024. године проглашен за културно добро од изузетног културног и историјског значаја.

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.

У посебном делу изложбе приказани су мастер радови студената Архитектонског факултета у Београду, који представљају идејна решења заштитне конструкције на локалитету.

На изложби су приказане и фреске пронађене на локалитету Дворине, а на њиховој конзервацији и рестаурацији је радио тим конзерватора Републичког завода за заштиту споменика културе.

Изложбу можете видети сваког радног дана од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 14 сати.

Локалитет Дворине

Током археолошких истраживања на локалитету Дворине пронађена је монументална црква дугачка 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању она превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.

Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.

На локалитету је пронађен и велики број гробница и надгробних споменика, међу којима се издваја једна надгробна плоча са натписом. Она открива да се покојник сахрањен у тој гробници звао Братисав (Вратисав) Болић и да је био човек Лазарев. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.

Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађена на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађена на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

Такође, на Дворинама је пронађен објекат за који се претпоставља да је био двор Павла Бакића, потоњег последњег српског деспота.

Извор: Народни музеј у Аранђеловцу

Прочитајте још:

Влада Републике Србије: Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ утврђена за непокретна културна добра од изузетног значаја

Све о археологији: Локалитет Дворине не престаје да фасцинира – археолози пронашли изузетно значајну надгробну плочу са натписом!

РТС: Археолошки локалитет Дворине код Аранђеловца открива нове странице српске средњовековне историје

Наставите са читањем

Најчитаније