Вести
Спутњик: Кривична пријава Београда против инвеститора – градио кућу, уништио винчанско благо
Завод за заштиту споменика културе Града Београда поднео је кривичну пријаву против особе која се сумњичи да је уништила културно добро на Бањици – винчанско насеље старо седам хиљада година, сазнаје Спутњик.
Инвеститору, чије је име познато грађевинској инспекцији, прети казна до пет година затвора.
Неолитско насеље „Усек“ на Бањици, утврђено културно добро од 1964. године, нашло се на мети бахатог инвеститора, који је на винчанским кућама намерио да направи своју.
Стручњаци доживели шок на локацији
Грађани су ископину на археолошком налазишту пријавили надлежним инспекцијама, али и Музеју града Београда који чува археолошку документацију, али и предмете са ове локације. Стручњаци су обишли девастирани локалитет и доживели шок.
„Затекли су ископан слој дубок више од три метра, где се у пресецима виде уништене структуре винчанских кућа. У ископу земље коју је градитељ једним делом однео, затекли смо огроман број уломака керамике, чак и фигурина, све у поремећеним слојевима. Археолози када копају склапају хронолошке слојеве и редове тако, копају 30 по 30 центиметара. Када ископате три и по метра и баците на друго место, више не знате који слој је био испод кога“, каже за Спутњик директорка Музеја Јелена Медаковић.
Уништене највеће винчанске куће
Председник Српског археолошког друштва др Адам Црнобрња запањен је рушењем локалитета. Он за Спутњик каже да се на њему налазе неке од највећих винчанских кућа које су икада пронађене, иако се на овом месту није налазило велико насеље.
„Са Бањице потичу фантастични предмети. Оно што је сада веома дискутабилно, такозвано винчанско писмо, неке графеме очигледно постоје, али прве су забележене и изложене јавности управо са Бањице, у монографији из 1961. године. Тамо је и конзервирана једна кућа испод земље која би, уз нешто памети и пара, могла да се поново откопа и презентује. То је било и замишљено 1979. године, направили су мали археолошки парк, јер насеље се налази усред великих стамбених зграда. Међутим, деведесете године су донеле дивљу градњу“, каже Црнобрња.
„Усек“ је познат широј научној јавности још од педесетих година двадесетог века, јер реч је о једном о највреднијих винчанских насеља, које је живело више од 600 година, од око 5200. до око 4600. пре нове ере. Уз Бело брдо у Винчи и Ледине у Жаркову то је најдуговечније винчанско насеље, са веома добро очуваним кућама, које пружају увид у историју архитектуре и урбанизма на нашим просторима.
Поправке нема
Не зна се колико је кућа у којима су људи живели пре 7 хиљада година избацио багер. Ономе што је прекопано поправке нема. Тога су били свесни и они који су писали закон који штити културна добра у Србији, надокнаде штете нема, а починилац може да буде кажњен и са пет година затвора.
Како Спутњик сазнаје у Секретаријату за инспекцијске послове, чији је грађевински инспектор поднео кривичну пријаву надлежном тужилаштву, на вредном археолошком налазишту већ је изграђен и армирано-бетонски потпорни зид, дугачак 12 и висок 2,60 метара.
Градилиште је затворено, а вредни артефакти, који су сада вредни само као појединачни предмети и не могу дати слику о животу Винчанаца, налазе се на брду раскопане земље.
„Плашим се да ће грађани то да разнесу. Иначе, ову страшну вест прати једна занимљива случајност, која такође говори о односу према културном благу. На Сотбију је управо завршена аукција винчанских фигурина, из аустријског приватног фонда, наводно су пронађене 1991. године“, каже Јелена Медаковић.
Катастарска парцела на којој је уништен део археолошког налазишта утврђена је за културно добро Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда у фебруару 1964. године.
Кривичну пријаву због уништавања неолитског налазишта на Бањици поднела је и Странка слободе и правде која од Тужилаштва тражи и да утврди да ли постоји кривица надлежних у Заводу за заштиту споменика културе Београда због несавесног пословања.
Аутор Сенка Милош
Извор: Спутњик Србија
Прочитајте још:
Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Извор: Пошта Србије
Прочитајте још:
РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу
АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!
Вести
РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Прочитајте још:
РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу
РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима
АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Краљ Стефан Дечански - мала керамичка фигура
900,00 рсд
-
Грб Немањића са Цркве Ваведења Богородице Манастира Хиландара – рад на стаклу
5.400,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото3 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)