Вести

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Објављено пре

3 године

09.07.2022

Од стране:

Редакција

Археолошка истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Археолошка истраживања на Копријану. Власништво над фотографијом Српска средњовековна историја.

На средњовековној тврђави Копријану код Ниша у току су археолошка ископавања. Археолози су започели са веома важним радовима 20. јуна, а исти ће бити завршени средином јула.

Прва фаза радова обухвата истраживање простора уз источни бедем Горњег града, који је највише очуван од свих делова тврђаве. Археолози су на локалитету до сада пронашли средњовековну грнчарију, животињске кости, камени жрвањ и значајан број чаура и метака из времена Првог светског рата и уклонили велику количину шута и наслага земље.

_{Избачени шут и наслаге земље ископани током археолошких истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Археолошка истраживања иницирао је Завод за заштиту споменика културе Ниш, како би се добили подаци неопходни за обнову утврђења. Истраживања спроводи Археолошки институт Београд, а финансира их Министарство културе и информисања.

У плану је да се са археолошким радовима на Копријану настави и наредних година како би цела тврђава била истражена.

Девастације археолошког локалитета Копријан

Копријан све до сада није званично археолошки истражен. То средњовековно утврђење у прошлости је много страдало због немарног односа људи према њему. Шездесетих година 20. века са њега је одношен материјал који је коришћен за изградњу кућа.

Такође, Копријан је био мета пљачкаша, такозваних дивљих археолога и детектораша (названи по детекторима за метал које користе), који су својим деловањем готово у потпуности уништили неке од објеката у тврђави. Највећи укоп детектораша дугачак је 5 метара, широк 3 метра и дубок 2,5 метара.

_{Рупа у бедему коју су направили детектораши и археолог који празни један од укопа детектораша. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Тренутна истраживања су нада да долазе бољи дани за Копријан, утврђење богате и бурне прошлости, које би конзервацијом и делимичном обновом могло да постане место које ће у великом броју обилазити туристи и заљубљеници у историју и природу.

_{Археолошка истраживања на Копријану и један од становника тврђаве. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Историја Копријана

Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.

Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.

*_{Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}*

У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.

Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.

Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.

*_{Део источног бедема Копријана. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}*

Додатак:

Уживајте у виртуелној представи Копријана на сајту Србија 3Д!

Прочитајте још:

Ископавања на локалитету Аџине Њиве Брајково 2 – један од највећих пројеката у историји српске археологије

На траси новог ауто-пута Кузмин-Сремска Рача откривени остаци средњовековног манастира

Ознаке:arheologija Arheološki institut u Beogradu arheološki lokalitet despot Đurađ Branković despot Stefan Lazarević detektoraši divlji arheolozi knez Lazar Koprijan Kurvingrad princ Musa Segedinski mir sultan Mehmed I sultan Murat II uništavanje kulturnog nasleđa Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš археологија Археолошки институт у Београду археолошки локалитет деспот Ђурађ Бранковић деспот Стефан Лазаревић детектораши дивљи археолози Завод за заштиту споменика културе Ниш истакнуто кнез Лазар Копријан Курвинград принц Муса Сегедински мир султан Мехмед I султан Мурат II уништавање културног наслеђа

Следеће

„Европа ностра“: Високе Дечане и даље треба да чува Кфор

Не пропустите

Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Предавање „Свети Сава и Византија“ у уторак, 21. јануара, у Смедереву

Објављено пре

2 седмице

15.01.2025

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.

У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.

Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.

Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.

Биографија проф. др Драгољуба Марјановића

Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.

Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.

_{Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.}

Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.

До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8^th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Вести

Министарство културе Грчке: Откривена фреска последњег византијског цара Константина XI Палеолога

Објављено пре

2 месеца

13.12.2024

Од стране:

Редакција

Фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.

У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.

Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.

_{Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.}

„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.

У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.

Детаљи са фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке. — _{Детаљи са фреске у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.}

Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.

_{Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.}

Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.

Констанантин XI Палеолог

Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.

Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.

Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.

_{Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.}

Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.

Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.

Извор: Прототема

Прочитајте још:

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“ у четвртак, 12. децембра 2024. године, у Београду

Објављено пре

2 месеца

12.12.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Фотографија је власништво Антикваријата „Слободни ум“.

У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.

Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.

Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.

Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.

Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.

Извор: Антикваријат „Слободни ум“

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)