Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Марина кула, археолошки локалитет означен као културно добро од изузетног значаја још једна је жртва инвеститора који је одстранио позамашан део налазишта ради „проширења магистралног пута“ надомак Куршумлије, пише дневни лист „Данас“.
Тај локалитет налази се на узвишењу код ушћа реке Косанице у Топлицу и на њему никада нису вршена археолошка истраживања, нити конзерваторски радови. На самом врху налазе се очуване зидине средњовековног утврђења, цркве и други објекти, а сами слојеви досежу преко Византије до неолита.
Марина кула је од 1983. године уписана као Непокретно културно добро од великог значаја, на шта се односи Члан 7. Закона о културним добрима који гласи – „Културно добро и добро које ужива претходну заштиту не сме се оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или намена“.
Како би се вршили радови попут изведеног „проширења магистралног пута“ потребно је да надлежни завод за заштиту споменика културе изда дозволе. Уз то, потребно је спровести археолошка истраживања која ће показати да ли је локалитету потребна посебна заштита.
„Марина кула је културно добро од изузетног значаја и за њу је надлежан Завод за заштиту споменика културе Ниш. На сликама се види колико близу је приђено Марковој цркви, другом културном добру које се налази непосредно преко пута Марине куле, преко које би, по ономе што су била идејна решења, требало да пређе пут Ниш–Мердаре“, објашњава председник Српског археолошког друштваАдам Црнобрња указујући на постојање великог броја локалитета који се налазе на поменутој деоници.
Како су музеји задужени за заштиту покретног наслеђа, а заводи за заштиту непокретног, контактирали смо Народни музеј Топлице како би нам рекли нешто више о археолошком материјалу са овог локалитета који се помиње у раду археолога М. С. „Марина кула код Куршумлије и оближња налазишта – културна стратиграфија и топографске карактеристике“, као и да ли су након уништења локалитета у Музеј доспели неки покретни налази пронађени том приликом.
„С обзиром да нисмо задужени за заштиту непокретног културног наслеђа изражавамо велику забринутост и очекујемо да ће заводи одреаговати благовремено и заштитити културну баштину. Као територијално надлежни музеј бринемо о томе шта се дешава са покретним археолошким материјалом са тих локалитета“, каже Сања Црнобрња Красић из Народног музеја Топлице за „Данас“.
Она је додала да јој није познато где се налази покретни археолошки материјал са Марине куле који се помиње у наведеном раду, те да он није смештен у Народном музеју Топлице. С тим у вези, упутили смо упит Народном музеју у Београду да ли они брину о покретним археолошким налазима са тог локалитета. Они су потврдили да га чувају, и упозорили да је локалитет и раније уништаван, али и да је угрожен ерозијом.
На наш захтев, Републички завод за заштиту споменика објаснио је да је о уништењу дела археолошких остатака споменика културе „Марина кула“ обавештен путем извештаја Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Како наводе, извештајем је констатована девастација културног добра, а Завод за заштиту споменика културе Ниш издао је Решење о утврђивању услова за појачано одржавање пута ИБ35 (Мерошина – Прокупље (Орљане) км 207+502 до км 219+005, Л=11,503 км и Белољин – Куршумлија – Рударе км 237+881 до км 262+136.59, Л=24,256 км) на коме се налази поменуто културно добро.
Такође додају да је Републички завод о овоме обавестио Републичку грађевинску инспекцију као надлежну за даље поступање, али и да су истовремено дате инструкције Заводу за заштиту споменика културе Ниш, као територијално надлежном заводу, у смислу предузимања даљих законом утврђених активности на забрани радова, те спречавању девастирања културних слојева.
Девастација локалитета Марина кула
Како тврди Завод за заштиту споменика културе Ниш, о радовима који се одвијају на траси пута уз непокретна културна добра (Споменик културе од великог значаја Марина Кула и споменика културе Маркова црква – касноантичка базилика код Кастрата), Завод је обавештен усменом пријавом 18.02.2022. године.
У вези са наведеним радовима, Завод за заштиту споменика културе Ниш прописао је услове из своје надлежности, али пројекат није послат на сагласност.
ЈП „Путеви Србије“ још нису одговорили да ли они изводе радове на проширењу пута Е-80 (Прокупље – Подујево), а до објављивања овог текста Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није послало одговор ко врши радове на овој деоници.
Напомињемо, на месту где се изводе радови не постоји истакнута табла на којој се може пронаћи име извођача/подизвођача радова.
Ово није први пут да се уништава културно наслеђе, као што не би био први пут ни да инвеститор прође некажњено за културоцид, што, надамо се, сада неће бити случај.
Занимљиву чињеницу представља и то да је само неколико дана раније РТС емитовао прву епизоду емисије „Топлица у средњем веку“, у којој се помиње значај Марине куле.
Такође, није нам страно да се у Србији „руше брда“, па се можда тако и Марина кула нашла пред багером.
Узимајући у обзир да су постојали и други начини за изградњу пута уз заобилажење категорисаног археолошког налазишта „Марина кула“ а извођач је одлучио да бесповратно одстранио део локалитета, питање је шта ће бити следећи корак.
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
За сада је то проширење пута Е-80, али се на траси планираног аутопута Ниш-Мердаре налазе бројна значајна културна добра која на време треба сачувати од оваквих сценарија.
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.