Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Марина кула, археолошки локалитет означен као културно добро од изузетног значаја још једна је жртва инвеститора који је одстранио позамашан део налазишта ради „проширења магистралног пута“ надомак Куршумлије, пише дневни лист „Данас“.
Тај локалитет налази се на узвишењу код ушћа реке Косанице у Топлицу и на њему никада нису вршена археолошка истраживања, нити конзерваторски радови. На самом врху налазе се очуване зидине средњовековног утврђења, цркве и други објекти, а сами слојеви досежу преко Византије до неолита.
Марина кула је од 1983. године уписана као Непокретно културно добро од великог значаја, на шта се односи Члан 7. Закона о културним добрима који гласи – „Културно добро и добро које ужива претходну заштиту не сме се оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или намена“.
Како би се вршили радови попут изведеног „проширења магистралног пута“ потребно је да надлежни завод за заштиту споменика културе изда дозволе. Уз то, потребно је спровести археолошка истраживања која ће показати да ли је локалитету потребна посебна заштита.
„Марина кула је културно добро од изузетног значаја и за њу је надлежан Завод за заштиту споменика културе Ниш. На сликама се види колико близу је приђено Марковој цркви, другом културном добру које се налази непосредно преко пута Марине куле, преко које би, по ономе што су била идејна решења, требало да пређе пут Ниш–Мердаре“, објашњава председник Српског археолошког друштваАдам Црнобрња указујући на постојање великог броја локалитета који се налазе на поменутој деоници.
Како су музеји задужени за заштиту покретног наслеђа, а заводи за заштиту непокретног, контактирали смо Народни музеј Топлице како би нам рекли нешто више о археолошком материјалу са овог локалитета који се помиње у раду археолога М. С. „Марина кула код Куршумлије и оближња налазишта – културна стратиграфија и топографске карактеристике“, као и да ли су након уништења локалитета у Музеј доспели неки покретни налази пронађени том приликом.
„С обзиром да нисмо задужени за заштиту непокретног културног наслеђа изражавамо велику забринутост и очекујемо да ће заводи одреаговати благовремено и заштитити културну баштину. Као територијално надлежни музеј бринемо о томе шта се дешава са покретним археолошким материјалом са тих локалитета“, каже Сања Црнобрња Красић из Народног музеја Топлице за „Данас“.
Она је додала да јој није познато где се налази покретни археолошки материјал са Марине куле који се помиње у наведеном раду, те да он није смештен у Народном музеју Топлице. С тим у вези, упутили смо упит Народном музеју у Београду да ли они брину о покретним археолошким налазима са тог локалитета. Они су потврдили да га чувају, и упозорили да је локалитет и раније уништаван, али и да је угрожен ерозијом.
На наш захтев, Републички завод за заштиту споменика објаснио је да је о уништењу дела археолошких остатака споменика културе „Марина кула“ обавештен путем извештаја Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Како наводе, извештајем је констатована девастација културног добра, а Завод за заштиту споменика културе Ниш издао је Решење о утврђивању услова за појачано одржавање пута ИБ35 (Мерошина – Прокупље (Орљане) км 207+502 до км 219+005, Л=11,503 км и Белољин – Куршумлија – Рударе км 237+881 до км 262+136.59, Л=24,256 км) на коме се налази поменуто културно добро.
Такође додају да је Републички завод о овоме обавестио Републичку грађевинску инспекцију као надлежну за даље поступање, али и да су истовремено дате инструкције Заводу за заштиту споменика културе Ниш, као територијално надлежном заводу, у смислу предузимања даљих законом утврђених активности на забрани радова, те спречавању девастирања културних слојева.
Девастација локалитета Марина кула
Како тврди Завод за заштиту споменика културе Ниш, о радовима који се одвијају на траси пута уз непокретна културна добра (Споменик културе од великог значаја Марина Кула и споменика културе Маркова црква – касноантичка базилика код Кастрата), Завод је обавештен усменом пријавом 18.02.2022. године.
У вези са наведеним радовима, Завод за заштиту споменика културе Ниш прописао је услове из своје надлежности, али пројекат није послат на сагласност.
ЈП „Путеви Србије“ још нису одговорили да ли они изводе радове на проширењу пута Е-80 (Прокупље – Подујево), а до објављивања овог текста Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није послало одговор ко врши радове на овој деоници.
Напомињемо, на месту где се изводе радови не постоји истакнута табла на којој се може пронаћи име извођача/подизвођача радова.
Ово није први пут да се уништава културно наслеђе, као што не би био први пут ни да инвеститор прође некажњено за културоцид, што, надамо се, сада неће бити случај.
Занимљиву чињеницу представља и то да је само неколико дана раније РТС емитовао прву епизоду емисије „Топлица у средњем веку“, у којој се помиње значај Марине куле.
Такође, није нам страно да се у Србији „руше брда“, па се можда тако и Марина кула нашла пред багером.
Узимајући у обзир да су постојали и други начини за изградњу пута уз заобилажење категорисаног археолошког налазишта „Марина кула“ а извођач је одлучио да бесповратно одстранио део локалитета, питање је шта ће бити следећи корак.
За сада је то проширење пута Е-80, али се на траси планираног аутопута Ниш-Мердаре налазе бројна значајна културна добра која на време треба сачувати од оваквих сценарија.
Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никићаједини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).
Локалитет Дворине у селу Бања, општина Аранђеловац. Фотографија је преузета са фејсбук странице Општина Аранђеловац.
Влада Републике Србије је на седници 22. августа 2024. године донела више одлука које се односе споменике културе, међу којима су археолошко налазиште Дворине – Мађарско гробље у селу Бања, општина Аранђеловац, археолошко налазиште „Мора Вагеи“ у Михајловцу, општина Неготин, археолошко налазиште Царичин град, општина Лебане, Манастир Манасија, општина Деспотовац, и Црква Светог Ахилија у Ариљу.
Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ постала непокретна културна добра од изузетног значаја
На седници су усвојене одлуке о утврђивању Дворина – Мађарског гробља у селу Бања за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја и о утврђивању „Мора Вагеи“ у Михајловцу за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја.
Одлуке ће бити прослеђене Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање имајући у виду чињеницу да културна добра од изузетног значаја утврђује Народна скупштина у складу са одредбама Закона о културном наслеђу.
На локалитету Дворине археолози су до сада дошли до низа занимљивих открића као што су остаци средњовековне цркве из 14. века, велико гробље, надгробна плоча са натписом и остаци једне грађевине за коју се износи претпоставка да је у питању двор Павла Бакића.
На локалитету „Мора Вагеи“ археолози су потврдили контитунитет живота од неолита до 6. века.
Усвојене одлуке о Манастиру Манасији, Цркви Светог Ахилија у Ариљу и археолошком налазишту Царичин град
Усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Манастира Манасија, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Усвојена је и Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Црква Светог Ахилија у Ариљу, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Такође, усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Сва три наведена споменика су већ у статусу непокретног културног добра од изузетног значаја, а одлукама Владе Србије од 22. августа 2024. године утврђене су мере заштите и границе заштићене околине тих споменика културе.
Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Фотографија је власништво Народне библиотеке „Ресавска школа“.
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ биће одржан 20. и 21. августа 2024. године у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Научни скуп ће бити одржан у оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“.
Програм Научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“:
Уторак, 20. август 2024. године
10 часова
Председава академик Злата Бојовић.
1. Софија Милорадовић (Београд): Проф. др Гордана Јовановић – сећање
2. Рада Стијовић (Београд): Историјскограматичка и ономастичка проучавања проф. др Гордане Јовановић
3. Марина Спасојевић (Београд): Доприноси проф. др Гордане Јовановић историјској лексикологији и лексикографији
4. Силвана Цакић (Деспотовац): Проф. др Гордана Јовановић на Данима српскога духовног преображења
1. Томислав Јовановић (Београд): Краћа варијанта Слова о писменима Константина Филозофа према хиландарском препису
2. Радивој Радић (Београд): Псовало се и у средњем веку (Прилог проблему)
3. Злата Бојовић (Београд): Средњи век у дубровачкој књижевности
4. Милош Ивановић (Београд): Повеља монаха Доротеја за манастир Дренчу – дипломатичка анализа
Пауза
12 часова и 45 минута
Председава др Станоје Бојанин.
1. Станоје Бојанин (Београд): „Покајничке књиге“, српско средњовековно друштво и њихов историчар
2. Бранислав Цветковић (Јагодина): Изворна грађа и видови ктиторства: прилог критици редукционизма
3. Борис Стојковски (Нови Сад): Тужбалица Дмитру и епитаф Јовану Јакшићу – два мање позната књижевна дела с краја средњег века
4. Драгић М. Живојиновић (Београд): Деспот Јован Угљеша и Света Гора: сведочанства дипломатичких извора
Среда, 21. август 2024. године
10 часова
Председава проф. др Зоран Ранковић.
1. Зоран Ранковић (Београд): Васпитни идеали у делима деспота Стефана Лазаревића
2. Србољуб Убипариповић (Београд): Молитва над оскврњеним сасудом у рукописном Требнику са Правилима светих и преславних апостола и другим делима Син. 307 (ГИМ 80370/925) из 1423. године
4. Миливоје Спасић (Београд): Историјска основа романа Милована Видаковића „Усамљени јуноша“
5. Наташа Вуловић Емонтс, Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошке јединице српског језика са турцизмима којима се именују одевни предмети
Пауза
11 часова
Председава др Марина Спасојевић.
1. Предраг Милосављевић (Београд): Геометријске основе Смедеревске тврђаве и идеја о „савршеном граду“ у доба Деспотовине
2. Дејана Васић (Београд): Два податка о српској средњовековној историји у курдском извору XVI века
3. Данијела Радоњић (Београд): Хиландарски медицински кодекс – извор за проучавање назива јела и пића
4. Милена Давидовић (Београд): Сиринићки скрипторијум: палеографска анализа рукописа