Connect with us

Вести

„Данас“: Нико не зна ко гради пут код Марине куле у Куршумлији

Објављено пре

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Марина кула, археолошки локалитет означен као културно добро од изузетног значаја још једна је жртва инвеститора који је одстранио позамашан део налазишта ради „проширења магистралног пута“ надомак Куршумлије, пише дневни лист „Данас“.

Тај локалитет налази се на узвишењу код ушћа реке Косанице у Топлицу и на њему никада нису вршена археолошка истраживања, нити конзерваторски радови. На самом врху налазе се очуване зидине средњовековног утврђења, цркве и други објекти, а сами слојеви досежу преко Византије до неолита.

Марина кула је од 1983. године уписана као Непокретно културно добро од великог значаја, на шта се односи Члан 7. Закона о културним добрима који гласи – „Културно добро и добро које ужива претходну заштиту не сме се оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или намена“.

Како би се вршили радови попут изведеног „проширења магистралног пута“ потребно је да надлежни завод за заштиту споменика културе изда дозволе. Уз то, потребно је спровести археолошка истраживања која ће показати да ли је локалитету потребна посебна заштита.

„Марина кула је културно добро од изузетног значаја и за њу је надлежан Завод за заштиту споменика културе Ниш. На сликама се види колико близу је приђено Марковој цркви, другом културном добру које се налази непосредно преко пута Марине куле, преко које би, по ономе што су била идејна решења, требало да пређе пут Ниш–Мердаре“, објашњава председник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња указујући на постојање великог броја локалитета који се налазе на поменутој деоници.

Како су музеји задужени за заштиту покретног наслеђа, а заводи за заштиту непокретног, контактирали смо Народни музеј Топлице како би нам рекли нешто више о археолошком материјалу са овог локалитета који се помиње у раду археолога М. С. „Марина кула код Куршумлије и оближња налазишта – културна стратиграфија и топографске карактеристике“, као и да ли су након уништења локалитета у Музеј доспели неки покретни налази пронађени том приликом.

„С обзиром да нисмо задужени за заштиту непокретног културног наслеђа изражавамо велику забринутост и очекујемо да ће заводи одреаговати благовремено и заштитити културну баштину. Као територијално надлежни музеј бринемо о томе шта се дешава са покретним археолошким материјалом са тих локалитета“, каже Сања Црнобрња Красић из Народног музеја Топлице за „Данас“.

Она је додала да јој није познато где се налази покретни археолошки материјал са Марине куле који се помиње у наведеном раду, те да он није смештен у Народном музеју Топлице. С тим у вези, упутили смо упит Народном музеју у Београду да ли они брину о покретним археолошким налазима са тог локалитета. Они су потврдили да га чувају, и упозорили да је локалитет и раније уништаван, али и да је угрожен ерозијом.

На наш захтев, Републички завод за заштиту споменика објаснио је да је о уништењу дела археолошких остатака споменика културе „Марина кула“ обавештен путем извештаја Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Како наводе, извештајем је констатована девастација културног добра, а Завод за заштиту споменика културе Ниш издао је Решење о утврђивању услова за појачано одржавање пута ИБ35 (Мерошина – Прокупље (Орљане) км 207+502 до км 219+005, Л=11,503 км и Белољин – Куршумлија – Рударе км 237+881 до км 262+136.59, Л=24,256 км) на коме се налази поменуто културно добро.

Такође додају да је Републички завод о овоме обавестио Републичку грађевинску инспекцију као надлежну за даље поступање, али и да су истовремено дате инструкције Заводу за заштиту споменика културе Ниш, као територијално надлежном заводу, у смислу предузимања даљих законом утврђених активности на забрани радова, те спречавању девастирања културних слојева.

Девастација локалитета Марина кула

Како тврди Завод за заштиту споменика културе Ниш, о радовима који се одвијају на траси пута уз непокретна културна добра (Споменик културе од великог значаја Марина Кула и споменика културе Маркова црква – касноантичка базилика код Кастрата), Завод је обавештен усменом пријавом 18.02.2022. године.

У вези са наведеним радовима, Завод за заштиту споменика културе Ниш прописао је услове из своје надлежности, али пројекат није послат на сагласност.

ЈП „Путеви Србије“ још нису одговорили да ли они изводе радове на проширењу пута Е-80 (Прокупље – Подујево), а до објављивања овог текста Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није послало одговор ко врши радове на овој деоници.

Напомињемо, на месту где се изводе радови не постоји истакнута табла на којој се може пронаћи име извођача/подизвођача радова.

Ово није први пут да се уништава културно наслеђе, као што не би био први пут ни да инвеститор прође некажњено за културоцид, што, надамо се, сада неће бити случај.

Занимљиву чињеницу представља и то да је само неколико дана раније РТС емитовао прву епизоду емисије „Топлица у средњем веку“, у којој се помиње значај Марине куле.

Такође, није нам страно да се у Србији „руше брда“, па се можда тако и Марина кула нашла пред багером.

Узимајући у обзир да су постојали и други начини за изградњу пута уз заобилажење категорисаног археолошког налазишта „Марина кула“ а извођач је одлучио да бесповратно одстранио део локалитета, питање је шта ће бити следећи корак.

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

За сада је то проширење пута Е-80, али се на траси планираног аутопута Ниш-Мердаре налазе бројна значајна културна добра која на време треба сачувати од оваквих сценарија.

Аутор: К. Бонџулић

Извор: Данас.рс


Прочитајте још:

„Нова.рс“: Удар на Марину кулу у Куршумлији – машине „појеле“ брдо на којем је тврђава

У Србији се догодио нови културоцид: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновија издања

Објављена монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Објављено пре

Од стране:

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У издању Службеног гласника у едицији „Библиотека саборник“ објављена је књига „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића, вишег научног сарадника Историјског института Београд.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“  је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Садржај монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Са монографијом „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону је добила монографију у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. годинеДецембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографије „`Добри људи` у српској средњовековној држави“, и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Задња страна корица монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Погледајте:

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Прочитаје још:

Кнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице

Никола Скобаљић – први Србин набијен на колац

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Вести

Хуманитарна организација „Сви за Космет“: Помозимо Манастир Церањску реку

Објављено пре

Од стране:

Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

У склопу традиционалне Видовданске акције Хуманитарна организација „Сви за Космет“ покренула је акцију сакупљања средстава за пружање помоћи Манастиру Церањској реци у општини Лепосавић на Косову и Метохији.

Манастир Церањска река

Манастир Церањска река налази се на северу Косова и Метохије, у дубини нетакнуте природе, а прилази му се лошим макадамским путем дужине око 2 километра. С обзиром да је Манастир смештен у поткопаоничком крају, зиме су веома оштре. Ослања се на три села насељена албанским становништвом, пише у најави акције на сајту ХО „Сви за Космет“.

Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

Према предањима, на том месту се после Косовског боја налазила главна болница где су лечени преживели јунаци. А они који су преминули сахрањивани су управо овде, тако да се испод камења у делу дворишта изнад цркве налазе гробови косовских јунака. Такође је позната прича да су током копања темеља за цркву пронађене кости за које се верује да припадају управо неком од косовских јунака, стоји у најави акције.

Церањска река је метох Манастира Сочаницце, а црква је посвећена Светој Петки. Први пут се помиње у 14. веку и тада је припадала Манастиру Бањска.

Отац Јован – монах који је уз помоћ добрих људи након пет векова обновио Манастир Церањску реку

Та средњевековна светиња је стајала у рушевинама дуже од пет векова, након чега 2010. године у њу долази монах Јован, који вером и уз помоћ добрих људи успева полако да обнавља Манастир.

Конак у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Конак у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

Отац Јован је једини монах у том манастиру. Поред малобројних посетилаца, углавном локалних мештана, имали смо прилику да се уверимо да му друштво често праве дивље животиње, а како сам каже понекад му долази и вук.

Тај веома скромни монах на питање ХО „Сви за Космет“ шта му је најпотребније, рекао је косилица за траву, јер око Манастира је хектар земље под травнатом површином коју мора често да коси. Такође, да би могло лакше да се приђе Цркви Свете Петке и импровизованом конаку у шуми, потребно је урадити приступне стазе. Изградњом тих стаза био би олакшан живот оцу Јован и поклоници би се лакше кретали по манастирском имању.

Импровизована стаза у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Импровизована стаза у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

ХО „Сви за Космет“ је покренула акцију прикупљања средстава за куповину косилице за траву и изградњу приступних стаза у Манастиру Церањској реци. ХО „Сви за Космет“ и портал Српска средњовековна историја позивају све људе добре воље да учествују у овој акцији и помогну ту средњевековну светињу!

Начини донирања

Хуманитарна организација Сви за Космет, динарски рачун 105-0000002936498-75

Пејпал: szk.dijaspora@gmail.com

Хуманитарни СМС на 4030 (цена поруке је 100 динара)

Рачун у Републици Српској у КМ:

567-541-27000092-63 (Атос банка) или позив на број 17170

Уплате на девизни рачун из дијаспоре (ЕУ и Немачка без провизије)

Svi za Kosmet e. V.

Harpener Hellweg 453, 44388 Dortmund

IBAN: DE83 4405 0199 0111 118825

Име банке: Sparkasse Dortmund

Адреса банке: Freistuhl 2, 44137 Dortmund

Swift/Bic: DORTDE33XXX

Verwendungszweck: Spende

Хуманитарни СМС у Немачкој: пошаљи SZK на 81190

Онлајн уплате на следећем линку.

Прочитајте још:

Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

Наставите са читањем

Вести

Србија на аукцији у Лондону купила два средњовековна рукописа

Објављено пре

Од стране:

Српски октоих. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Српски октоих“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

Србија је на аукцији у Лондону купила два значајна српска средњовековна рукописа: „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“, чиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије, саопштило је Министарство културе Владе Републике Србије.

Два рукописна ремек-дела из прве половине 14. века и почетка 15. века купљена су од аукцијске куће „Кристис“. У име Србије рукописе је купила Амбасада Србије у Великој Британији.

Један од купљених рукописа је „Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент). Према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона, књига потиче из XIV века, али се на основу писма прецизније може датирати на његову прву половину, па чак и сам крај XIII века. Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова „Октоиха параклитика“. Они су писани српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.

Други купљен рукопис – „Житије Варлаама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир), такође није потпун. Време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први део текста чини само житије Варлаама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела пронађена у животу Светог Симеона и Светог Саве. Језик је српскословенски, правопис измењени рашки.

Житије Варлама и Јоасафа. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Житије Варлаама и Јоасафа“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

„Задовољство ми је што могу да обавестим нашу јавност да је Министарство културе, преко наше Амбасаде у Уједињеном Краљевству у Лондону, успело код аукцијске куће `Кристис` да откупи две изузетно драгоцене и вредне српске књиге“, рекао је српски министар културе Никола Селаковић.

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION)

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били су део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION).

Ту колекцију формирао је око 1920. године норвешки инжењер Мартин Олсен Шојен.

Садашњи власник колекције је Мартин Шојен, син Мартина Олсена Шојена.

„Житије Варлаама и Јоасафа“’ је пре те колекције било у колекцији колекционара који се звао Павел Михајлович Фекула (1905-1982), који је унук канадско-америчких руских емиграната још у време царске Русије.

Србија ће наставити да враћа своје културно благо расуто по свету

„Ово је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика и историјских околности расута по читавом свету, али Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици – радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину“, истакао је Селаковић.

Колико су плаћена два српска средњовековна рукописа?

Министар Селаковић је казао да је цена по којој су књиге, за сада без пореза, откупљене – 57.000 фунти, односно око 5,8 милиона динара.

То су и цене без пореза, али и без аукцијске провизије, која износи 26%.

Увидом у податке објављене на сајту аукцијске куће „Кристис“, портал Српска средњовековна историја утврдио је да је коначна цена за књигу Српски октоих“ 18.900 фунти.

Постигнута цена за Српски октоих на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Српски октоих“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

На истом сајту се види да је коначна цена за књигу „Житије Варлаама и Јоасафа“ 52.920 фунти.

Постигнута цена за Житије Варлама и Јоасафа на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Житије Варлаама и Јоасафа“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

У питању су цене у које је урачуната аукцијска провизија која припада аукцијској кући „Кристис“.

У те цене још нису урачунати порези, таксе и трошкови транспорта.

Дакле, држава Србија за књиге „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ треба да плати 71.820 фунти, а накнадно ћемо сазнати колико ће износити додатни трошкови –порез, таксе, транспорт.

Портал Српска средњовековна историја поздравља куповину књига „Српски октоих и „Житије Варлаама и Јоасафа“ и намеру Министарства културе да и убудуће прати понуду на светском тржишту и да враћа српско културно благо у Србију!

Извор: Министарство културе и Аукцијска кућа „Кристис“

Прочитајте још:

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Наставите са читањем

Најчитаније