Connect with us

Вести

„Данас“: Нико не зна ко гради пут код Марине куле у Куршумлији

Објављено пре

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Марина кула, археолошки локалитет означен као културно добро од изузетног значаја још једна је жртва инвеститора који је одстранио позамашан део налазишта ради „проширења магистралног пута“ надомак Куршумлије, пише дневни лист „Данас“.

Тај локалитет налази се на узвишењу код ушћа реке Косанице у Топлицу и на њему никада нису вршена археолошка истраживања, нити конзерваторски радови. На самом врху налазе се очуване зидине средњовековног утврђења, цркве и други објекти, а сами слојеви досежу преко Византије до неолита.

Марина кула је од 1983. године уписана као Непокретно културно добро од великог значаја, на шта се односи Члан 7. Закона о културним добрима који гласи – „Културно добро и добро које ужива претходну заштиту не сме се оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или намена“.

Како би се вршили радови попут изведеног „проширења магистралног пута“ потребно је да надлежни завод за заштиту споменика културе изда дозволе. Уз то, потребно је спровести археолошка истраживања која ће показати да ли је локалитету потребна посебна заштита.

„Марина кула је културно добро од изузетног значаја и за њу је надлежан Завод за заштиту споменика културе Ниш. На сликама се види колико близу је приђено Марковој цркви, другом културном добру које се налази непосредно преко пута Марине куле, преко које би, по ономе што су била идејна решења, требало да пређе пут Ниш–Мердаре“, објашњава председник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња указујући на постојање великог броја локалитета који се налазе на поменутој деоници.

Како су музеји задужени за заштиту покретног наслеђа, а заводи за заштиту непокретног, контактирали смо Народни музеј Топлице како би нам рекли нешто више о археолошком материјалу са овог локалитета који се помиње у раду археолога М. С. „Марина кула код Куршумлије и оближња налазишта – културна стратиграфија и топографске карактеристике“, као и да ли су након уништења локалитета у Музеј доспели неки покретни налази пронађени том приликом.

„С обзиром да нисмо задужени за заштиту непокретног културног наслеђа изражавамо велику забринутост и очекујемо да ће заводи одреаговати благовремено и заштитити културну баштину. Као територијално надлежни музеј бринемо о томе шта се дешава са покретним археолошким материјалом са тих локалитета“, каже Сања Црнобрња Красић из Народног музеја Топлице за „Данас“.

Она је додала да јој није познато где се налази покретни археолошки материјал са Марине куле који се помиње у наведеном раду, те да он није смештен у Народном музеју Топлице. С тим у вези, упутили смо упит Народном музеју у Београду да ли они брину о покретним археолошким налазима са тог локалитета. Они су потврдили да га чувају, и упозорили да је локалитет и раније уништаван, али и да је угрожен ерозијом.

На наш захтев, Републички завод за заштиту споменика објаснио је да је о уништењу дела археолошких остатака споменика културе „Марина кула“ обавештен путем извештаја Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Како наводе, извештајем је констатована девастација културног добра, а Завод за заштиту споменика културе Ниш издао је Решење о утврђивању услова за појачано одржавање пута ИБ35 (Мерошина – Прокупље (Орљане) км 207+502 до км 219+005, Л=11,503 км и Белољин – Куршумлија – Рударе км 237+881 до км 262+136.59, Л=24,256 км) на коме се налази поменуто културно добро.

Такође додају да је Републички завод о овоме обавестио Републичку грађевинску инспекцију као надлежну за даље поступање, али и да су истовремено дате инструкције Заводу за заштиту споменика културе Ниш, као територијално надлежном заводу, у смислу предузимања даљих законом утврђених активности на забрани радова, те спречавању девастирања културних слојева.

Девастација локалитета Марина кула

Како тврди Завод за заштиту споменика културе Ниш, о радовима који се одвијају на траси пута уз непокретна културна добра (Споменик културе од великог значаја Марина Кула и споменика културе Маркова црква – касноантичка базилика код Кастрата), Завод је обавештен усменом пријавом 18.02.2022. године.

У вези са наведеним радовима, Завод за заштиту споменика културе Ниш прописао је услове из своје надлежности, али пројекат није послат на сагласност.

ЈП „Путеви Србије“ још нису одговорили да ли они изводе радове на проширењу пута Е-80 (Прокупље – Подујево), а до објављивања овог текста Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није послало одговор ко врши радове на овој деоници.

Напомињемо, на месту где се изводе радови не постоји истакнута табла на којој се може пронаћи име извођача/подизвођача радова.

Ово није први пут да се уништава културно наслеђе, као што не би био први пут ни да инвеститор прође некажњено за културоцид, што, надамо се, сада неће бити случај.

Занимљиву чињеницу представља и то да је само неколико дана раније РТС емитовао прву епизоду емисије „Топлица у средњем веку“, у којој се помиње значај Марине куле.

Такође, није нам страно да се у Србији „руше брда“, па се можда тако и Марина кула нашла пред багером.

Узимајући у обзир да су постојали и други начини за изградњу пута уз заобилажење категорисаног археолошког налазишта „Марина кула“ а извођач је одлучио да бесповратно одстранио део локалитета, питање је шта ће бити следећи корак.

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

За сада је то проширење пута Е-80, али се на траси планираног аутопута Ниш-Мердаре налазе бројна значајна културна добра која на време треба сачувати од оваквих сценарија.

Аутор: К. Бонџулић

Извор: Данас.рс


Прочитајте још:

„Нова.рс“: Удар на Марину кулу у Куршумлији – машине „појеле“ брдо на којем је тврђава

У Србији се догодио нови културоцид: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Нове колекције на порталу Фонда „Благо“ – јавности доступне фотографије Љубостиње и Руденице

Објављено пре

Од стране:

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Наставите са читањем

Вести

Хуманитарна организација „Млади за Космет“ из Подгорице предала вредну помоћ манастирима Високи Дечани и Бањска

Објављено пре

Од стране:

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“

Представници Хуманитарне организације „Млади за Космет“, чије се седиште налази у Подгорици, боравили су 20. и 21. јануара 2024. године на Косову и Метохији. Том приликом су предали средства прикупљена током своје традиционалне Божићне акције.

„Викенд по Богојављењу смо искористили да посјетимо и поклонимо се светињама Косова и Метохије, а уједно и уручимо средства која су прикупљена током Божићне акције. Подсјећамо да је током два мјесеца трајања акције прикупљено 27.000 евра“, објавили су из ХО „Млади за Космет“.

У Божићној акцији помогнуте српске светиње, породице и ХО „Мајка девет Југовића“ са Косова и Метохије

У Божићној акцији помогнути су:

Манастир Дубоки поток, општина Зубин Поток, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за радове на проширењу сувенирнице;

Манастир Бањска, у износу од 5.000 евра, који ће бити потрошени за котларницу;

Манастир Високи Дечани, у износу од 5.000 евра (3.000 евра ће бити искоришћено за манастирске потребе, а 2.000 евра за бити потрошено за завршетак радова на фасади куће породице Михајловић из Зубиног Потока);

Црква Светог Апостола и Јеванђелиста Луке у Витомирици, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за обнову те светиње;

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.

Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља у Пећи, у износу од 1.700 евра, који ће бити потрошени за куповину пећи на пелет;

Народне кухиње „Мајка девет Југовића“ из Грачанице и социјално-угрожене породице, у износу од 8.000 евра;

Породица Стошић из села Бостане, у износу од 1.750 евра, који ће бити потрошени за радове на столарији у кући те фамилије;

Издвојена и средства за Манастир Улије

Такође, 550 евра од Божићне акције је придодато средствима прикупљеним током Божићног хуманитарног турнира у стоном тенису и пикаду, који ће бити предати Манастиру Улије, општина Лепосавић. Средства ће бити искоришћена за наставак изградње заштитног зида око тог манастира.

„Круна путовања, као и увијек, биле су свете литургије, овог пута у манастирима Бањска и Високи Дечани. Седам вјекова које ти зидови чувају опомињу нас да никад не одустанемо од онога што је Господ крунисао мученичким вијенцем.

Хвала, браћо и сестре, на указаном повјерењу!

НЕМА ПРЕДАЈЕ!”, навели су из ХО „Млади за Космет“.

Портал Српска средњовековна историја поздравља ову акцију ХО „Млади за Космет“ и позива све своје читаоце из Црне Горе да се укључе у наредне акције те организације и да у складу са својом могућностима помажу све оне којима је помоћ потребна.

Извор: фејсбук страница ХО „Млади за Космет“

Прочитајте још:

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена је новим значајним предметима, саопштено је из Историјског музеја Србије.

У наредном периоду посетиоци ће моћи да виде дело сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, које је позајмила породица Маравић, и реконструкцију круне краљице Симониде, која је недавно израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака по узору на круну са фреске краљице Симониде из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.
Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено, повремено обогаћивана новим предметима, што је привлачило додатно интересовање посетилаца.

Током претходне године, изложба је прво допуњена оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, откупљеним у Сан Марину од аукцијске куће „Артемиде асте”, златником од 20 динара краља Милана Обреновића из 1882. године и реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене, која је старим техникама израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица, по узору на жезла са фреске цара Душана и царице Јелене из Манастира Лесново, а потом и кристалним бокалом са грбом Краљевине СХС и новчићима владара из династије Немањић.

У Историјски музеј Србије ускоро стиже још реконструкција круна

Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војисављевића, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су у процесу израде, саопштено је из Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку”

Та институција културе је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнела највредније предмете из својих збирки. Међу њима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке. У централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић. У остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период Српске деспотовине.

Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.

Идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки на изложби „Чекајући сталну поставку”

На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки. Оне су израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, царице Јелене и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.

Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.

Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.

Круне краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића су биле представљене у Кини на осмом Међународном фестивал нематеријалне културне баштине, подржаном од стране УНЕСКА, где су привукле велику пажњу посетилаца.

Пратећи програми изложбе „Чекајући сталну поставку”

Сваке суботе од 13 часова у Музеју реализује програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсне пратеће програме у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку” намењене свим узрастима.

Пратећи програми обухватају стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.

Више информација о пратећим програмима можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.

Гостујућа изложба „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”

У посебном делу изложбеног простора Музеја, приказана је гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”.

Она представља тематски додатак изложби „Чекајући сталну поставку”. Аутори те изложбе су музејски саветник Јанко Врачар и Дејан Дошлић са Универзитета у Бањој Луци.

Извор: Данас

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Наставите са читањем

Најчитаније