Вести
„Нова.рс“: Удар на Марину кулу у Куршумлији – машине „појеле“ брдо на којем је тврђава
Радовима на проширењу магистралног пута Куршумлија-Мердаре „поједен“ је део брда на којем се налази Марина кула чиме је дошло до уништавања овог културно-историјског споменика, објављено је на сајту Српска средњовековна историја, пише портал „Нова.рс“.
Ови радови су, како смо сазнали, почели у децембру 2021. године, али пошто се о евентуалним оштећењима овог споменика културе од великог значаја ћути, контактирали смо Завод за заштиту споменика у Нишу који је надлежан за чување и заштиту овог наслеђа.
Међутим, Завод није био упознат са обимом и врстом радова који су предвиђени пројектом одржавања пута, наводи се у њиховом одговору за Нова.рс.
Што се тиче питања о размерама штете, из Завода су такође кратко одговорили:
– Стручњаци Завода за заштиту споменика културе Ниш извршили су обилазак радова на локацији код споменика културе Марина кула и Маркова црква-касноантичка базилика по пријави. У овом тренутку, без додатних истраживања није могуће дефинисати обим начињене штете. Поступак је у току.
И док је поступак у току, фотографије са лица места где се виде радови на овом локалитету, деле се по друштвеним мрежама.
Марина кула је тврђава која се налази на узвишењу изнад ушћа Косанице у Топлицу, код села Кастрата, два километра источно од Куршумлије. Ова средњовековна грађевина је подигнута по налогу Маре, старије кћерке деспота Ђурађа Бранковића, која је била удата за турског султана Мурата II. Турцима је 1433. године био дат њен мираз – области Топлица и Дубочица.
Султаница Мара је скоро две деценије провела у Турској,а након смрти супруга 1451, враћена је у Србију. Тада је добила Топлицу и Дубочицу од Муратовог сина Мехмеда II. Она не само да је била господарица ових области, како је записао историчар Борислав Андрејевић, већ је, као таква, могла живети и градити на том земљишту.
Градњу овог градића отпочела је 1451, па ако није завршила до 1453, онда је свакако наставила и у периоду када је ове области заузео султан Мехмед II Освајач са којим је била у добрим и присним односима, што истичу страни и наши хроничари. Мара је напустила Србију маја 1457. и у Турској је живела до смрти 1487. године.
На највишем врху шумовитог и тешко приступачног Мариног брда налазе се остаци Горњег града, неправилне четвороугаоне основе. Његов најбоље очувани део представља северни бедем који је опстао у дужини од око 20 метара, окренут је ка ушћу у подножју брда и био је додатно заштићен сувим шанцем. Поред њега, у југоисточном делу се виде остаци цркве чија се површина процењује на око 40 метара квадратних и рушевине донжон куле. На обронцима источно од Горњег Града назиру се темељи једне куле, док се на северној падини налазе остаци неколико грађевина. У северном подножју брда, поред Косанице, постоје темељи цркве познате као Латинска црква.
На локалитету нису вршена археолошка истраживања и конзерваторски радови, а стављена је под заштиту државе као споменик културе од великог значаја још давне 1970. године. Пре неколико година Марина кула је била на мети дивљих археолога који су оштетили ово место.
А да ли је и колико угрожен овај јединствени објекат епохе Бранковића због проширења магистралног пута Куршумлија-Мердаре, ускоро ће бити утврђено како су најавили из Завода за заштиту споменика Ниш.
Аутор: Сузана Судар
Извор: Нова.рс
Вести
Све о археологији: Локалитет Дворине не престаје да фасцинира – археолози пронашли изузетно значајну надгробну плочу са натписом!
Археолошка истраживања спроведена на локалитету Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца још једном су показала колико је тај локалитет од изузетног значаја за српску археологију. Археолози су дошли до феноменалног открића – пронашли су надгробну плочу са именом покојника који је био у служби кнеза Лазара, пише портал „Све о археологији“.
Археолошка ископавања на Дворинама спроводи Народни музеј у Аранђеловцу, под руководством доц. др Дејана Радичевића са Одељења за археологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Најновија истраживања спроведена су на гробљу око остатака монументалне средњовековне цркве и на објекту за који се претпоставља да је „двор“ Павла Бакића.
Истраживања на Дворинама суфинансира Министарство културе Републике Србије.
Откриће надгробне плоче са натписом
На гробљу око цркве откривено је неколико надгробних плоча од мермера које археолози датирају у 14. век.
На једној од њих је уклесан натпис: „Ту лежи Братисав (Вратисав) Болић, човек Лазарев“. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.
Археолози нису сигурни да ли се покојник звао Братисав или Вратисав, јер прво слово његовог имена не може најбоље да се прочита, рекао је за сајт „Све о археологији“ кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић.
У сваком случају у питању је изузетан налаз, с обзиром да археолози не проналазе тако често надгробне плоче са натписима на којима пише име покојника. Још ређе се срећу надгробне плоче значајних особа.
Такође, помињање Лазара, за којег се сматра да је у питању кнез Лазар, српски владар из 14. века, на надгробној плочи Братисава (Вратисава) Болића, потврђује мишљење археолога да некропола око цркве на Дворинама потиче управо из тог времена.
Локалитет Дворине
Монументална црква на Дворинама дугачка је 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.
Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.
„Двор“ Павла Бакића
Што се тиче „двора“ последњег српског деспота Павла Бакића, начин градње и покретни налази иду у прилог народном предању да се ту заиста налази његов двор.
Ускоро и ДНК анализа пронађених скелета
Издвојени су и узорци из људских скелетних остатака за потребе ДНК анализа планираних у предстојећем периоду.
Та се истраживања спроведе уз подршку Фонда за науку Републике Србије, у оквиру пројекта Reshaping Nobility: Formation of the new Christian elite in Ottoman Serbia (15th–18th century) – NOBILITY (бр. пројекта 1565).
То су прва серијска истраживања днк скелетног материјала са археолошких истраживања у Србији, пише на фејсбук страници Народног музеја у Аранђеловцу.
Извор:
Фејсбук страница Народног музеја у Аранђеловцу
Прочитајте још:
„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2023. године
Велико благо Музеја Српске православне цркве: Свечана одора кнеза Лазара
Бол мајке за рано преминулим сином – молитва деспотице Јелене Мрњавчевић „Туга за младенцем Угљешом“
Вести
Отварање изложбе „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу у суботу, 4. новембра 2023. године
У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.
Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.
Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.
У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.
Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.
Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.
Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.
На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Прочитајте још:
Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина
Актуелности
Представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“ у четвртак на Сајму књига
-
Шољица за кафу Стефан Немања
500,00 рсд
-
Двоглави орао Немањића – рад на стаклу
4.200,00 рсд
-
Деспот Стефан Лазаревић – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Сет шољица за кафу Стефан Немања
1.800,00 рсд
-
Грб Немањића – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Вести1 годинаПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови8 месециВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти10 месециНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2023. године
-
Фото6 месециСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести1 годинаОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич1 годинаПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови1 годинаЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести8 месециУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!