Вести

Емитована друга епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Објављено пре

Остаци средњовековне цркве у селу Матарова, општина Куршумлија. Аутор фотографије Милан Савић
Остаци средњовековне цркве у селу Матарова, општина Куршумлија. Аутор фотографије Милан Савић

Радио-телевизија Србије недавно је премијерно објавила другу епизоду серијала „Топлица у средњем веку”, која је посвећена археолошкој карти средњовековне Топлице.

Након обиласка Немањиних задужбина Манастира Светог Николе и Манастира Свете Богородице у Куршумлији, као и утврђења Марина кула, Бранкова кула и Иван кула, као и природног феномена Ђавоља варош, и друга епизода серијала бавила се причама о значајним споменицима, археолошким налазиштима и знаменитим местима Топлице.

У другој епизоди говорило се о археолошким истраживањима средњовековне сеоске цркве у селу Матарова, на административној линији са Косовом, а недалеко одатле у селу Трпезе забележена је прича о остацима цркве из времена кнеза Лазара, за коју легенда каже да је на том месту одржана последња кнежева вечера пред Косовски бој. Говорило се и о Цркви Светог Мине из 17. века, која се налази на обронцима Копаоника, недалеко од Луковске бање, и Манастиру Светог Ђорђа у Ајдановцу, који је подигнут у подножју Јастрепца, као и о чувеној Бици код Плочника из 1386. године, која се одиграла на месту где се данас налази праисторијски локалитет Плочник. Такође, представљен је и сајт 3д Србија на коме се налазе презентације споменичког наслеђа Топлице, дело професора и студената Електронског факултета у Нишу.

Остаци средњовековне цркве у селу Матарова, општина Куршумлија. Аутор фотографије Милан Савић
Остаци средњовековне цркве у селу Матарова, општина Куршумлија. Аутор фотографије Милан Савић

Обиђени локалитети означени су на археолошкој карти на којој ће, на крају путовања кроз историју Топлице, бити уписано 13 манастира, цркава, утврђења и других знаменитих места.

У серијалу учествују: историчар Радоје Костић, археолози: Јулка Кузмановић Цветковић, Сања Црнобрња Красић, Милан Савић и Марко Алексић, проф. Никола Стојановић, руководилац пројекта 3Д Србија и Витешка група Беле Цркве” из Куршумлије.

Серијал је реализовала Редакција за културу и уметност Радио-телевизије Србије.

Уредник и аутор серијала: Светлана Илић

Извршни продуцент: Бобан Радисављевић

Главни организатор: Срђан Бољевић

Музички уредник: Тамара Ракић

Расветљивач: Саша Томић

Асистент сниматеља: Далибор Станковић

Сниматељ звука: Ненад Живковић

Дизајн звука: Небојша Драгићевић

Колор корекција: Драшко Пејановић

Дрон сниматељи: Добривоје Каитовић, Мирослав Кондић

Директор фотографије: Хаџи Владан Мијаиловић

Монтажер: Александра Виријевић Павлек

Извор: РТС Културно-уметнички програм – званични канал на Јутјубу

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Никола Скобаљић – први Србин набијен на колац

Вести

Мирослављево јеванђеље биће изложено у наредних месец и по дана у Народном музеју Србије

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу Мирослављевог јеванђеља у Народном музеју Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Плакат за изложбу Мирослављевог јеванђеља у Народном музеју Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Мирослављево јеванђеље биће изложено у Народном музеју Србије сваког четвртка и сваке суботе у периоду од 3. децембра 2022. до 14. јануара 2023. године.

У наредних месец и по дана у Народном музеју Србије бројни заљубљеници у средњовековну српску историју и књижевност моћи ће да виде Мирослављево јеванђеље, вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис.

Стране Мирослављевог јеванђеља. Фотографија преузета са сајта Министарства културе и информисања Владе Републике Србије.
Стране Мирослављевог јеванђеља. Фотографија преузета са сајта Министарства културе и информисања Владе Републике Србије.

Посетиоци Народног музеја Србије моћи ће да виде Мирослављево јеванђеље сваког четвртка и сваке суботе у периоду од 3. децембра 2022. до 14. јануара 2023. године.

Радно време Народног музеја Србије четвртком и суботом је од 12 до 20 часова.

Кратка историја Мирослављевог јеванђеља

Јеванђеље је настало највероватније током последње две деценије XII века.

Написано је за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Рукопис има око 300 минијатура и украсних иницијала, због чега га научници сматрају једним од најлепших рукописних књига на свету. Чини га 181 лист, односно 362 стране.

Илуминације у Мирослављевом јеванђељу. Фотографија је преузета са Википедије.
Илуминације у Мирослављевом јеванђељу. Фотографија је преузета са Википедије.

Мирослављево јеванђеље је 2005. године уврштено на Унескову листу „Памћење света“, а од 2009. године налази се у Унесковој „Светској дигиталној библиотеци“. 

Мирослављево јеванђеље је кроз векове имало бурну и занимљиву историју, а данас се налази у Народном музеју Србије.

Факсимил Мирослављевог јеванђеља у Голубачкој тврђави. Фотографија преузета са сајта Тврђава Глубачки град.
Факсимил Мирослављевог јеванђеља у Голубачкој тврђави. Фотографија преузета са сајта Тврђава Глубачки град.

Прочитајте још:

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Наставите са читањем

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Наставите са читањем

Актуелности

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

У Палати Голубачке тврђаве 17. новембра отворена је стална археолошка изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“.

На изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве представљени су изузетни археолошки налази средњовековног оружја и делова ратничке опреме откривених током археолошких истраживања која су вршена од 2014. до 2019. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве.

Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Поменути археолошки налази употпунили су слику о важној војној улози Голубачке тврђаве у средњем веку и осветлили су наоружање и вештину ратовања посаде утврђења, али и војски које су пробале да је освоје.

Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Изложбени експонати обухватају одабир од више десетина археолошких налаза средњовековног оружја и делова ратничке опреме из епоха ратовања и хладним и ватреним оружјем. Поред оригиналних предмета, изложбу употпуњују и бројни реквизити и модели, информативни панои и дигитални садржај.

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Наставите са читањем

Најчитаније