Вести
На Газиместану освануло ново градилиште
Уочи Видовдана, на Газиместану освануло ново градилиште, 70 метара од капије симбола непокореног народа, места на коме се одиграо Косовски бој. Реч је о спомен-подручју у заштићеној зони, о којој такозвано Косово мора посебно да брине. Ово је провокација, не може се градити на Газиместану, поручују Срби са Косова и Метохије.
Усред заштићене зоне изливена је бетонска плоча, очигледно темељ будуће грађевине од три стотине квадрата.
Ово није први нелегални објекат на месту које за Србе има посебан значај. Одмах по обзнањивању да се формира заштићена зона непосредно уз Газиместан почела је градња. Борба да се први градитељ на Газиместану заустави трајала је неколико година. Узалудно, јер је после годину и по дана зграда стављена под кров, поред светог места сада је стовариште.
Новинар и публициста са Косова и Метохије Живојин Ракочевић за Спутњик објашњава да ово није атрактивна зона за ту врсту бизниса, место је удаљено од пута, далеко је од Приштине и Обилића. Наш саговорник верује да постоји неки виши циљ, потпуно ирационалан, да ти људи наносе штету другима, желе да се виде у срцу Газиместана.
„У време када је доношен Ахтисаријев план, они су већ видели стратегију којом ће уништити те заштићене зоне и узурпирати их. То није случај само са Газиместаном, ту је специјална заштићена зона Велика Хоча, где се такође гради без дозволе, инвеститорима нико ништа не може, затим старо градско језгро Призрена које је у добром делу девастирано, продато и зазидано. То су процеси у којима други не постоје и не постоји закон, када се споје та два принципа, онда нема ничег. То је потпуна анархија“, каже Ракочевић.
Косовом влада анархија
Он је обишао терен, претпоставља да ће на новим темељима бити подигнут ауто сервис са перионицом. Реч је о приватној њиви у власништву Албанца, али чија год да је њива, инвеститор нема право да гради, јер то је заштићена зона коју штити Устав такозваног Косова, а даноноћно је чува косовска полиција.
„Заштићене зоне су саставни део законодавства који је међународна заједница уврстила у устав и законе, да би подигли ниво људских права и заштитили стотине објеката Српске православне цркве, места која су од посебног значаја за нашу културу, историју и наслеђе. Шетао сам тамо пола сата, нико од полицајаца ми није пришао да пита шта радим, нико не жели да преузме било какву одговорност, да примени закон. Донети су савршени европски закони – са савршеним непримењивањем“, истиче Ракочевић.
Реаговала Српска православна црква
Како Спутњик сазнаје, Српска православна црква је већ реаговала, очекује се да инспекција заустави радове и наложи инвеститору да више не ради. Међутим, Ракочевић каже да је пракса на терену нешто друго. Досадашња је показала да сазидано не само да није срушено, већ објекти расту, док не буду потпуно завршени.
Завод за заштиту споменика културе Републике Србије, који прати и познаје стање објеката на терену, немоћан је, јер његове ингеренције тренутно фактички не постоје. Ипак, може да се обрати релевантним међународним институцијама, укључујући и УНЕСКО.
То мора дати резултате на дуге стазе, верује Ракочевић, јер није реч само о Газиместану, реч је о читавом мору једне цивилизације, огромном броју објеката, места која су важна за православне хришћане, али и за светску културну баштину, па су заштићена по светским, али и косовским законима.
Наслеђе вредно Немцима, није Албанцима
Саговорник Спутњика каже да је, после овог случаја, и ономе ко ништа не зна о дешавањима на Косову и Метохији лако закључити шта се тек дешава са историјски важним светим местима какав је Газиместан, која нису заштићена.
„Када се успостави систем који не примећује другог, он или настоји да уништи другог или да присвоји себи све што му је припадало и избрише. Наравно, то изазива ужасне провокације, не можете градити на Газиместану! Зашто би неко зидао на Газиместану, како је могуће да ти људи не схватају да је то некоме важно? Да је то свето место, да се ту стално окупљају људи. Између осталог, долазе и туристи, то није природно, није нормално“, истиче Ракочевић.
Он додаје да држава Србија, Српска православна црква и Срби на Косову и Метохији имају проблем са етничком силом која је одлучила да их избрише, која је доминантно окренута ка томе или да фалсификује или да уништи или присвоји туђе, таквој сили врло је тешко одупрети се, јер реч је о репресији институција, нових институција које не желе да упознају Газиместан, нити било шта друго.
„Дугогодишњи познаник Албанац пре неки дан ми каже да му је немачки амбасадор рекао да су Дечани прави дијамант. Рекао сам, како је могуће да теби, који читав живот живиш овде, то открива немачки амбасадор, како ти то не знаш. Не можете упознати нешто, ако га не прихватате, ако сте непријатељски настројени према њему, ако га мрзите, сматрате опасношћу. Ово је ствар сведочења, Газиместан је апсолутни симбол слободе нас Срба на Балкану и где год да се налазимо. Тај симбол слободе мора на неки начин да се обесмисли“, закључује Ракочевић.
Аутор Сенка Милош
Извор:
Прочитајте још:
Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.
Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Извор: Народни музеј Србије
Прочитајте још:
Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије
Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља
Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)
Вести
Предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“ у уторак, 5. новембра 2024. године, у Сремској Митровици
У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.
На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.
Модератор предавање биће студенткиња културологије Николина Одобашић.
Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.
Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.
Прочитајте још:
Вести
Трибина „Стари Рас – нова истраживања простора“ др Угљеше Војводића на Историјском институту Београд у четвртак, 10. октобра 2024.
У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.
Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.
Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.
У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.
Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географскоинформационог система.
Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.
Биографија др Угљеше Војводића
Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.
Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.
Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.
Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.
Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.
Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.
Библиографија др Угљеше Војводића
Поглавља у монографијама и зборницима
Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts
Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society
U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.
T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.
У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.
Радови у научним часописима
Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.
Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.
Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.
Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.
Извори: Историјски институт Београд, Археолошки институт
Прочитајте још:
-
Шољица за кафу Стефан Немања
500,00 рсд
-
Двоглави орао Немањића – рад на стаклу
4.500,00 рсд
-
Краљ Милутин - гипсана фигура
5.000,00 рсд
-
Деспот Стефан Лазаревић – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Сет шољица за кафу Стефан Немања
1.800,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови2 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти2 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото1 годинаСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести2 годинеУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!