Вести
Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену
Приликом обиласка Цркве Светог Спаса у Призрену у насељу Поткаљаја 28. јула ове године, група ходочасника открила је да је разваљена гвоздена капија порте те светиње. То је само још један у низу инцидената са којима се Српска православна црква и српски народ суочавају на Косову и Метохији.
Црква Светог Спаса је више пута била на мети вандала. Раније је откинут крст са капије, а пре тога су и украдена врата са капије.
Тај споменик културе од изузетног значаја албански екстремисти су запалили и тешко оштетили током мартовског погрома 2004. године.
То је 13. напад на објекте Српске православне цркве од почетка године, што недвосмислено показује степен верске и националне нетолеранције Албанаца према Србима на Косову и Метохији.
Министарство културе и информисања: Уништавање капије је вандалски чин и излив мржње према српском наслеђу на КиМ
На уништавање капије реаговало је и Министарство културе и информисања, које је саопштило да је у питању вандалски чин који је најоштрије осуђен, и истакло да је то још један у низу екстремистичких излива мржње према културном и верском наслеђу српског народа на Косову и Метохији.
Министарство је у саопштењу нагласило да деценије скрнављења рушења, каменовања и паљења са циљем брисања трагова постојања српске културе, традиције и народа, показују запањујуће размере одсуства стварне намере Приштине да створи услове у којима би културна баштина била безбедна и сигурна, те додало да је такво континуирано стање тешке угрожености културног наслеђа на Косову и Метохији више пута с разлогом препознато и потврђено у анализама и извештајима међународних организација као што су УНЕСКО и ОЕБС.
Црква Светог Спаса у Призрену
У подножју призренске тврђаве Каљаје, на заравни с које се пружа поглед на Призрен, налази се Црква Светог Спаса, задужбина призренске властеоске породице Владојевић. Та светиња се први пут у историјским изворима помиње у оснивачкој повељи цара Душана издатој Манастиру Светих Арханђела крај Призрена (око 1348), у којој се, између осталог, наводи да се Свети Спас и сви његови поседи, уз пристанак властелина Младена Владојевића и његове мајке, прилажу властелинству Душанове задужбине, односно замењују за цркву и имања у Охриду. Помињање Младенове породице у повељи и истицање његовог ктиторства, које је морао наследити од оца, упућују на то је да је Црква Светог Спаса могла бити подигнута током друге или треће деценије XIV века.
Извор:
Канцеларија за Косово и Метохију
Министарство културе и информисања
Прочитајте још:
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква