Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.
Завод за заштиту споменика културе Града Београда поднео је кривичну пријаву против особе која се сумњичи да је уништила културно добро на Бањици – винчанско насеље старо седам хиљада година, сазнаје Спутњик.
Инвеститору, чије је име познато грађевинској инспекцији, прети казна до пет година затвора.
Неолитско насеље „Усек“ на Бањици, утврђено културно добро од 1964. године, нашло се на мети бахатог инвеститора, који је на винчанским кућама намерио да направи своју.
Стручњаци доживели шок на локацији
Грађани су ископину на археолошком налазишту пријавили надлежним инспекцијама, али и Музеју града Београда који чува археолошку документацију, али и предмете са ове локације. Стручњаци су обишли девастирани локалитет и доживели шок.
„Затекли су ископан слој дубок више од три метра, где се у пресецима виде уништене структуре винчанских кућа. У ископу земље коју је градитељ једним делом однео, затекли смо огроман број уломака керамике, чак и фигурина, све у поремећеним слојевима. Археолози када копају склапају хронолошке слојеве и редове тако, копају 30 по 30 центиметара. Када ископате три и по метра и баците на друго место, више не знате који слој је био испод кога“, каже за Спутњик директорка Музеја Јелена Медаковић.
Уништене највеће винчанске куће
Председник Српског археолошког друштвадр Адам Црнобрња запањен је рушењем локалитета. Он за Спутњик каже да се на њему налазе неке од највећих винчанских кућа које су икада пронађене, иако се на овом месту није налазило велико насеље.
„Са Бањице потичу фантастични предмети. Оно што је сада веома дискутабилно, такозвано винчанско писмо, неке графеме очигледно постоје, али прве су забележене и изложене јавности управо са Бањице, у монографији из 1961. године. Тамо је и конзервирана једна кућа испод земље која би, уз нешто памети и пара, могла да се поново откопа и презентује. То је било и замишљено 1979. године, направили су мали археолошки парк, јер насеље се налази усред великих стамбених зграда. Међутим, деведесете године су донеле дивљу градњу“, каже Црнобрња.
„Усек“ је познат широј научној јавности још од педесетих година двадесетог века, јер реч је о једном о највреднијих винчанских насеља, које је живело више од 600 година, од око 5200. до око 4600. пре нове ере. Уз Бело брдо у Винчи и Ледине у Жаркову то је најдуговечније винчанско насеље, са веома добро очуваним кућама, које пружају увид у историју архитектуре и урбанизма на нашим просторима.
Поправке нема
Не зна се колико је кућа у којима су људи живели пре 7 хиљада година избацио багер. Ономе што је прекопано поправке нема. Тога су били свесни и они који су писали закон који штити културна добра у Србији, надокнаде штете нема, а починилац може да буде кажњен и са пет година затвора.
Како Спутњик сазнаје у Секретаријату за инспекцијске послове, чији је грађевински инспектор поднео кривичну пријаву надлежном тужилаштву, на вредном археолошком налазишту већ је изграђен и армирано-бетонски потпорни зид, дугачак 12 и висок 2,60 метара.
Градилиште је затворено, а вредни артефакти, који су сада вредни само као појединачни предмети и не могу дати слику о животу Винчанаца, налазе се на брду раскопане земље.
„Плашим се да ће грађани то да разнесу. Иначе, ову страшну вест прати једна занимљива случајност, која такође говори о односу према културном благу. На Сотбију је управо завршена аукција винчанских фигурина, из аустријског приватног фонда, наводно су пронађене 1991. године“, каже Јелена Медаковић.
Катастарска парцела на којој је уништен део археолошког налазишта утврђена је за културно добро Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда у фебруару 1964. године.
Кривичну пријаву због уништавања неолитског налазишта на Бањици поднела је и Странка слободе и правде која од Тужилаштва тражи и да утврди да ли постоји кривица надлежних у Заводу за заштиту споменика културе Београда због несавесног пословања.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.
Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“
За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.
Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?
Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.
Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.
Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.
Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“
На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властелеод 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.
Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.
Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.
Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.
Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.
На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.
Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.
У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београддр Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.
На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.
Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.
Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.
Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.
Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.