Вести

Спутњик: Кривична пријава Београда против инвеститора – градио кућу, уништио винчанско благо

Објављено пре

Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.
Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.

Завод за заштиту споменика културе Града Београда поднео је кривичну пријаву против особе која се сумњичи да је уништила културно добро на Бањици – винчанско насеље старо седам хиљада година, сазнаје Спутњик.

Инвеститору, чије је име познато грађевинској инспекцији, прети казна до пет година затвора.

Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.
Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.

Неолитско насеље „Усек“ на Бањици, утврђено културно добро од 1964. године, нашло се на мети бахатог инвеститора, који је на винчанским кућама намерио да направи своју.

Стручњаци доживели шок на локацији

Грађани су ископину на археолошком налазишту пријавили надлежним инспекцијама, али и Музеју града Београда који чува археолошку документацију, али и предмете са ове локације. Стручњаци су обишли девастирани локалитет и доживели шок.

Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.
Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.

„Затекли су ископан слој дубок више од три метра, где се у пресецима виде уништене структуре винчанских кућа. У ископу земље коју је градитељ једним делом однео, затекли смо огроман број уломака керамике, чак и фигурина, све у поремећеним слојевима. Археолози када копају склапају хронолошке слојеве и редове тако, копају 30 по 30 центиметара. Када ископате три и по метра и баците на друго место, више не знате који слој је био испод кога“, каже за Спутњик директорка Музеја Јелена Медаковић.

Уништене највеће винчанске куће

Председник Српског археолошког друштва др Адам Црнобрња запањен је рушењем локалитета. Он за Спутњик каже да се на њему налазе неке од највећих винчанских кућа које су икада пронађене, иако се на овом месту није налазило велико насеље.

Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Уништена винчанска кућа. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.
Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Уништена винчанска кућа. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.

„Са Бањице потичу фантастични предмети. Оно што је сада веома дискутабилно, такозвано винчанско писмо, неке графеме очигледно постоје, али прве су забележене и изложене јавности управо са Бањице, у монографији из 1961. године. Тамо је и конзервирана једна кућа испод земље која би, уз нешто памети и пара, могла да се поново откопа и презентује. То је било и замишљено 1979. године, направили су мали археолошки парк, јер насеље се налази усред великих стамбених зграда. Међутим, деведесете године су донеле дивљу градњу“, каже Црнобрња.

„Усек“ је познат широј научној јавности још од педесетих година двадесетог века, јер реч је о једном о највреднијих винчанских насеља, које је живело више од 600 година, од око 5200. до око 4600. пре нове ере. Уз Бело брдо у Винчи и Ледине у Жаркову то је најдуговечније винчанско насеље, са веома добро очуваним кућама, које пружају увид у историју архитектуре и урбанизма на нашим просторима.

Поправке нема

Не зна се колико је кућа у којима су људи живели пре 7 хиљада година избацио багер. Ономе што је прекопано поправке нема. Тога су били свесни и они који су писали закон који штити културна добра у Србији, надокнаде штете нема, а починилац може да буде кажњен и са пет година затвора.

Како Спутњик сазнаје у Секретаријату за инспекцијске послове, чији је грађевински инспектор поднео кривичну пријаву надлежном тужилаштву, на вредном археолошком налазишту већ је изграђен и армирано-бетонски потпорни зид, дугачак 12 и висок 2,60 метара.

Градилиште је затворено, а вредни артефакти, који су сада вредни само као појединачни предмети и не могу дати слику о животу Винчанаца, налазе се на брду раскопане земље.

Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.
Уништавање неолитског винчанског насеља „Усек“ на Бањици. Фотографију уступили читаоци Српске средњовековне историје.

„Плашим се да ће грађани то да разнесу. Иначе, ову страшну вест прати једна занимљива случајност, која такође говори о односу према културном благу. На Сотбију је управо завршена аукција винчанских фигурина, из аустријског приватног фонда, наводно су пронађене 1991. године“, каже Јелена Медаковић.

Катастарска парцела на којој је уништен део археолошког налазишта утврђена је за културно добро Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда у фебруару 1964. године.

Кривичну пријаву због уништавања неолитског налазишта на Бањици поднела је и Странка слободе и правде која од Тужилаштва тражи и да утврди да ли постоји кривица надлежних у Заводу за заштиту споменика културе Београда због несавесног пословања.

Аутор Сенка Милош

Извор: Спутњик Србија

Прочитајте још:

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

На Газиместану освануло ново градилиште

1
1

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Наставите са читањем

Актуелности

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

У Палати Голубачке тврђаве 17. новембра отворена је стална археолошка изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“.

На изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве представљени су изузетни археолошки налази средњовековног оружја и делова ратничке опреме откривених током археолошких истраживања која су вршена од 2014. до 2019. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве.

Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Поменути археолошки налази употпунили су слику о важној војној улози Голубачке тврђаве у средњем веку и осветлили су наоружање и вештину ратовања посаде утврђења, али и војски које су пробале да је освоје.

Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Изложбени експонати обухватају одабир од више десетина археолошких налаза средњовековног оружја и делова ратничке опреме из епоха ратовања и хладним и ватреним оружјем. Поред оригиналних предмета, изложбу употпуњују и бројни реквизити и модели, информативни панои и дигитални садржај.

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Наставите са читањем

Вести

У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања

Објављено пре

Од стране:

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На локалитету Град у Ковину археолози завршавају овогодишња ископавања куле средњовековне тврђаве. Радове изводи Завод за заштиту споменика Панчево, а наручилац је Туристичка организација Ковин, која на поменутом локалитету, заједно са марином и макетом тока Дунава кроз Србију, планира да направи амбијенталну целину интересантну за посетиоце.

Археолошка истраживања у Ковинској тврђави – некад и сад

Археолошка истраживања на локалитету Град у Ковину започета су у другој половини прошлог века, када је откривена угарска средњовековна тврђава из 12. века. Након вишедеценијске паузе, Завод за заштиту споменика из Панчева 2019. године почео је ископавања куле, која је саграђена у 15. веку.

Археолошкиња Јасна Јованов каже да су на простору куле била видљива само четири контрафора, и то на њеној југозападној страни.

„Постепено смо кренули, из правца југа ка северу, да откривамо делове куле и открили смо темеље још четири контрафора на простору куле“, истиче Јасна Јованов.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Нађени су и остаци керамике и животињских костију, које научници обрађују и који ће бити предати Народном музеју у Панчеву.

План је да Ковинска тврђава постане туристичка дестинација

Тврђава у Ковину је некад имала велики стратешки значај и била је средиште жупаније. Запослени у Туристичкој организацији Ковин сматрају да би тврђава могла да буде интересантна за посетиоце и зато планирају градњу видиковца.

Директорка Туристичке организације Ковин Дивна Кирилов наводи да је план да посетиоци имају одличан поглед на Дунав, Дунавац, понтоне и пристан, где су смештена већа и мања наутичка пловила. Такође, у оближњем парку налази се и макета тока Дунава кроз Србију.

Следеће године Завод ће тражити средства од Министарства културе за санацију локалитета.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.

„Крајем 19. и у првој половини 20. века, са јужног дела Ковинске тврђаве узимана је земља за насип. Лес је доста порозан, осипа се и у лошем је стању. Пре него што било шта наставимо да радимо треба да санирамо лес на којем се налазе темељи тврђаве“, објашњава Јасна Јованов.

Туристичка организација Ковин планира да направи и реплику средњовековног моста, који ће водити од јединствене макете тока Дунава кроз Србију до археолошког локалитета, који ће до тада бити обезбеђен и на којем ће бити постављене инфо-табле.

Извор:

РТС

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Наставите са читањем

Најчитаније