Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена је новим значајним предметима, саопштено је из Историјског музеја Србије.
У наредном периоду посетиоци ће моћи да виде дело сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, које је позајмила породица Маравић, и реконструкцију круне краљице Симониде, која је недавно израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака по узору на круну са фреске краљице Симониде из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.
Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено, повремено обогаћивана новим предметима, што је привлачило додатно интересовање посетилаца.
Током претходне године, изложба је прво допуњена оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, откупљеним у Сан Марину од аукцијске куће „Артемиде асте”, златником од 20 динара краља Милана Обреновића из 1882. године и реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене, која је старим техникама израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица, по узору на жезла са фреске цара Душана и царице Јелене из Манастира Лесново, а потом и кристалним бокалом са грбом Краљевине СХС и новчићима владара из династије Немањић.
У Историјски музеј Србије ускоро стиже још реконструкција круна
Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војисављевића, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су у процесу израде, саопштено је из Историјског музеја Србије.
Изложба „Чекајући сталну поставку”
Та институција културе је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнела највредније предмете из својих збирки. Међу њима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.
Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке. У централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић. У остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период Српске деспотовине.
Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.
Идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки на изложби „Чекајући сталну поставку”
На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки. Оне су израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.
Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, царице Јелене и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.
Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.
Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.
Круне краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића су биле представљене у Кини на осмом Међународном фестивал нематеријалне културне баштине, подржаном од стране УНЕСКА, где су привукле велику пажњу посетилаца.
Пратећи програми изложбе „Чекајући сталну поставку”
Сваке суботе од 13 часова у Музеју реализује програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсне пратеће програме у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку” намењене свим узрастима.
Пратећи програми обухватају стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.
Више информација о пратећим програмима можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.
Гостујућа изложба „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”
У посебном делу изложбеног простора Музеја, приказана је гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”.
Она представља тематски додатак изложби „Чекајући сталну поставку”. Аутори те изложбе су музејски саветник Јанко Врачар и Дејан Дошлић са Универзитета у Бањој Луци.
Посета ученика и професора Пећкој патријаршији, у организацији Градског музеја у Пећи, прерасла је у отворену промоцију историјског ревизионизма. Док су средњошколци унутар манастирског комплекса истицали националне симболе Албаније, званичници пећког музеја јавно су изнели тврдње о „систематској трансформацији“ у српске православне храмове, објавио је Радио Гораждевац.
Објава Музеја у Пећи на Фејсбуку
У објави која је пратила овај догађај, представници образовних и културних институција из Пећи навели су да Пећка патријаршија представља комплекс „првобитних предроманичких и византијских цркава“, које су, према њиховом тумачењу, „систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“, пише Радио Гораждевац.
Такође, у тој објави изнете су тврдње да су рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до „деградације“ и „уништавања старих слојева“, који наводно документују ранохришћанске периоде од 4. до 6. века.
Током боравка у порти манастира, забележено је и да су поједини ученици рукама показивали албански национални симбол двоглавог орла, стоји у тексту Радија Гораждевац.
Историјске чињенице о Пећкој патријаршији
Насупрот овим тврдњама стоје деценије археолошких истраживања и проучавања историјских изворау домаћој и страној стручној јавности на основу којих је Пећка патријаршија дефинисана као један од најважнијих споменика српске средњовековне културе.
Пећка патријаршија је од средине 13. века постала седиште српских архиепископа, а касније и патријараха. Комплекс чине четири цркве саграђене у периоду од 13. до 14. века – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородице Одигитрије и Светог Николе, као и заједничка припрата тих цркава.
Архиепископи Арсеније I, Jaкoв, Jeвстaтиje I и Сaвa II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Историјски је документовано да су ктитори ових храмова били српски црквени достојанственици, попут архиепископа Арсенија I, Никодима и Данила II. Архитектура цркава припада рашкој и византијској школи, које су карактеристичне за српску средњовековну уметност тог доба.
Архиепископ Данило II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.
Од 2006. године, Пећка патријаршија се налази на Унесковој листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“, где је јасно дефинисана као ремек-дело српско-византијске архитектуре и духовно средиште Српске православне цркве, наводи Радио Гораждевац.
Научна јавност не спори да су многи средњовековни храмови на Балкану подизани на темељима старијих ранохришћанских или византијских базилика (што је био уобичајен процес у историји архитектуре), али то не мења чињеницу да су постојећи објекти, њихова фреско-декорација и намена, нераскидиво везани за српску државу и цркву из периода Немањића.
Пећка патријаршија је данас не само старо седиште Српске православне цркве, него и место где се чува значајна уметничка заоставштина, закључује се у тексту Радија Гораждевац.
Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.
Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.
Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.
Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.
Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.
Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.