Вести

Британски пуковник трага за српским благом – стручњаци упозоравају на опасан лов у мутном

Објављено пре

4 године

06.10.2021

Од стране:

Редакција

Фотографија преузета са сајта pixabay.com

Ради боље заштите богатог уметничког наслеђа у Србију је стигао Џулијан Редклиф, председник британске компаније „Арт лос реџистер“, детективског сервиса и највеће светске банке података украдених уметнина. Реч је о лову у мутном, тврде стручњаци, тим послом може да се бави само држава, а не приватне, и то стране компаније.

„У Србији ћемо пружати услуге које ће омогућити боље евидентирање богатог српског уметничког наслеђа, а намера је да се сва покретна културна баштина Србије детаљно опише и каталогизује, ради њеног лакшег откривања у случају да буде украдена“, најавио је пуковник британске војске Редклиф на конференцији коју је организовао за одабране медије у једном београдском хотелу.

Познати ловац на украдено уметничко благо открио је да добротворна организација „Благо-Treasure“ поново започиње мисију очувања наслеђа Србије подизањем свести, нарочито у српској дијаспори, о потреби да се обезбеде ресурси за евидентирање стања, историје и значаја културног наслеђа.

Као партнера у послу представо је фирму „Сејв арт“, која ће се бавити истраживањима, проценом, осигурањем и обезбеђењем српских уметнина.

Прва мисија – благо Народне библиотеке Србије

Као главни човек за посао у Србији представљен је Вукашин Минић Волф, оперативац британске детективске агенције ФИА (Forensic Investigative Associates), чије се име везивало за истраживање наводних тајних рачуна Слободана Милошевића на Кипру и за истраге о рутама шверца цигарета на Балкану.

Минић је најавио да ће прва мисија организације „Благо-Treasure“ бити потрага за драгоценостима Народне библиотеке Србије која је изгорела у бомбардовању 1941. године, јер постоје сведочанства да су пре пожара из ње покрадени најдрагоценији српски средњовековни рукописи.

_{Остаци зграде Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Града Београда.}

Историчар Дејан Ристић, који је својевремено на месту управника Народне библиотеке Србије посебну пажњу посветио заштити и обогаћивању националног фонда, за Спутњик каже да нема недоумица када је у питању предратни фонд библиотеке. Све благо опљачкано у Првом светском рату детектовано је углавном у различитим институцијама у Европи, а има га и у Америци, на Харварду.

„Једино што још није пронађено из тог периода је оснивачка повеља Манастира Хиландара, која је нестала 1915. године. Што се тиче блага из 1941, не постоје озбиљни историјски извори, само урбане легенде, о томе да је било шта спасено, на било који начин, од Срба, Југословена, Фолксдојчера, Немаца. А као друго, проналажење је обавеза државе, ексклузивно право државе по хашкој Конвенцији о културним добрима у околностима ратних сукоба из 1954. године. Дакле, то не могу да раде приватне компаније“, истиче Ристић.

Замајавање на делу – што је изгорело, изгорело је

Дугогодишњи кустос Народног музеја Никола Кусовац за Спутњик каже да ову бригу за српску уметност треба игнорисати, јер долазак ових људи одређује само буђелар. Стручњак који се бави и проценом вредности уметничких дела додаје да се на нашем тржишту никада није појавио предмет за који је могло да се претпостави да је део некадашњег фонда Народне библиотеке.

„Могуће је да је нешто од тог библиотечког материјала било на позајмици, па претекло, увек се узме књига на читање, а то може бити једна од хиљаду. Ово је само замајавање, нема шансе да се рукописи појаве. Шта је изгорело, изгорело је“, додаје Кусовац.

Редклифова фирма је и деоничар највећих светских аукцијских кућа „Сотбис“ и „Кристис“, које тргују изузетно вредним уметнинама, а светски медији о њој су писали углавном због коришћења неконвенционалних метода у сакупљању података о несталим уметничким делима и високим провизијама за њихов повратак власницима.

„Ако се сами не постарамо за наше благо, неће нико други, а посебно не они који су везани за `Сотбис` и `Кристис`, који су искључиво лукративне, искључиво трговачки оријентисане фирме. Они се само плаше да се нешто украдено код њих не прода, јер тада плаћају велике казне“, истиче Кусовац.

Оба наша саговорника кажу да је највероватније лов у мутном странаца који су дошли у нашу земљу из Велике Британије заправо отворио изузетно важно питање којим се држава до сада није бавила.

„Очигледно се ради о покушају манипулације, коришћењу тога да у Србији не постоји институција задужена за евидентирање нашег културног блага у иностранству, које је тамо завршило по разним основама у претходним вековима, као и за његов организован повраћај“, каже Ристић.

Редклиф је најавио спремност за сарадњу са српским институцијама, нагласивши да АЛР има највећу светску базу података о украденим и несталим уметнинама. Према његовим речима, у њој је 750.000 регистрованих предмета, а компанија годишње међу њима обави више од 500.000 претрага за аукцијске куће, продавце, колекционаре и полицију.

У Министарству културе без одговора

Спутњик је контактирао Министарство културе Републике Србије у покушају да сазна да ли је упознато са обнављањем рада добротворне организација „Благо-Treasure“ и оснивањем фирме која ће евидентирати српско благо, као и да ли су овакве активности законом дозвољене у нашој земљи.

Интересовало нас је да ли је могуће да, поред званичних институција Републике Србије, у потрагу за српским националним благом креће приватна компанија из Велике Британије. Одговоре нисмо добили.

Џулијан Редклиф је иначе стручњак за кризни менаџмент и има чин пуковника. Док је радио у Министарству одбране Велике Британије 1999. одликован је витешким орденом Реда Британског царства, а 2008. године за изузетне заслуге у служби награђен је медаљом Краљичиних добровољаца резервиста.

Извор Спутњик Србија

Аутор текста Сенка Милош

Следеће

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд

Не пропустите

Недавно пронађени прстен изложен у Градском музеју Суботице

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Изложба Јединствена минђуша из доба Немањића у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности

Објављено пре

5 дана

13.02.2026

Од стране:

Редакција

Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.

Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.

Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.

Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.

Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.

Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.

Извор: Етнографски музеј у Београду

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“

У Народном музеју у Аранђеловцу отворена изложба „Дворине: на северу Српског царства“

Наставите са читањем

Вести

Током археолошких истраживања у средњовековној тврђави Копријан код Дољевца 2025. године откривени остаци цркве

Објављено пре

1 седмица

11.02.2026

Од стране:

Редакција

Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.

Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.

View this post on Instagram

Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.

Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.

_{Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.}

Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

Извор: инстаграм налог Археолошког института

Прочитајте још:

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан

Наставите са читањем

Вести

Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Објављено пре

2 седмице

07.02.2026

Од стране:

Редакција

Насловна страна другог издања књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.

Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.

Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.

Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.