Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Марина кула, археолошки локалитет означен као културно добро од изузетног значаја још једна је жртва инвеститора који је одстранио позамашан део налазишта ради „проширења магистралног пута“ надомак Куршумлије, пише дневни лист „Данас“.
Тај локалитет налази се на узвишењу код ушћа реке Косанице у Топлицу и на њему никада нису вршена археолошка истраживања, нити конзерваторски радови. На самом врху налазе се очуване зидине средњовековног утврђења, цркве и други објекти, а сами слојеви досежу преко Византије до неолита.
Марина кула је од 1983. године уписана као Непокретно културно добро од великог значаја, на шта се односи Члан 7. Закона о културним добрима који гласи – „Културно добро и добро које ужива претходну заштиту не сме се оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или намена“.
Како би се вршили радови попут изведеног „проширења магистралног пута“ потребно је да надлежни завод за заштиту споменика културе изда дозволе. Уз то, потребно је спровести археолошка истраживања која ће показати да ли је локалитету потребна посебна заштита.
„Марина кула је културно добро од изузетног значаја и за њу је надлежан Завод за заштиту споменика културе Ниш. На сликама се види колико близу је приђено Марковој цркви, другом културном добру које се налази непосредно преко пута Марине куле, преко које би, по ономе што су била идејна решења, требало да пређе пут Ниш–Мердаре“, објашњава председник Српског археолошког друштваАдам Црнобрња указујући на постојање великог броја локалитета који се налазе на поменутој деоници.
Како су музеји задужени за заштиту покретног наслеђа, а заводи за заштиту непокретног, контактирали смо Народни музеј Топлице како би нам рекли нешто више о археолошком материјалу са овог локалитета који се помиње у раду археолога М. С. „Марина кула код Куршумлије и оближња налазишта – културна стратиграфија и топографске карактеристике“, као и да ли су након уништења локалитета у Музеј доспели неки покретни налази пронађени том приликом.
„С обзиром да нисмо задужени за заштиту непокретног културног наслеђа изражавамо велику забринутост и очекујемо да ће заводи одреаговати благовремено и заштитити културну баштину. Као територијално надлежни музеј бринемо о томе шта се дешава са покретним археолошким материјалом са тих локалитета“, каже Сања Црнобрња Красић из Народног музеја Топлице за „Данас“.
Она је додала да јој није познато где се налази покретни археолошки материјал са Марине куле који се помиње у наведеном раду, те да он није смештен у Народном музеју Топлице. С тим у вези, упутили смо упит Народном музеју у Београду да ли они брину о покретним археолошким налазима са тог локалитета. Они су потврдили да га чувају, и упозорили да је локалитет и раније уништаван, али и да је угрожен ерозијом.
На наш захтев, Републички завод за заштиту споменика објаснио је да је о уништењу дела археолошких остатака споменика културе „Марина кула“ обавештен путем извештаја Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Како наводе, извештајем је констатована девастација културног добра, а Завод за заштиту споменика културе Ниш издао је Решење о утврђивању услова за појачано одржавање пута ИБ35 (Мерошина – Прокупље (Орљане) км 207+502 до км 219+005, Л=11,503 км и Белољин – Куршумлија – Рударе км 237+881 до км 262+136.59, Л=24,256 км) на коме се налази поменуто културно добро.
Такође додају да је Републички завод о овоме обавестио Републичку грађевинску инспекцију као надлежну за даље поступање, али и да су истовремено дате инструкције Заводу за заштиту споменика културе Ниш, као територијално надлежном заводу, у смислу предузимања даљих законом утврђених активности на забрани радова, те спречавању девастирања културних слојева.
Девастација локалитета Марина кула
Како тврди Завод за заштиту споменика културе Ниш, о радовима који се одвијају на траси пута уз непокретна културна добра (Споменик културе од великог значаја Марина Кула и споменика културе Маркова црква – касноантичка базилика код Кастрата), Завод је обавештен усменом пријавом 18.02.2022. године.
У вези са наведеним радовима, Завод за заштиту споменика културе Ниш прописао је услове из своје надлежности, али пројекат није послат на сагласност.
ЈП „Путеви Србије“ још нису одговорили да ли они изводе радове на проширењу пута Е-80 (Прокупље – Подујево), а до објављивања овог текста Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није послало одговор ко врши радове на овој деоници.
Напомињемо, на месту где се изводе радови не постоји истакнута табла на којој се може пронаћи име извођача/подизвођача радова.
Ово није први пут да се уништава културно наслеђе, као што не би био први пут ни да инвеститор прође некажњено за културоцид, што, надамо се, сада неће бити случај.
Занимљиву чињеницу представља и то да је само неколико дана раније РТС емитовао прву епизоду емисије „Топлица у средњем веку“, у којој се помиње значај Марине куле.
Такође, није нам страно да се у Србији „руше брда“, па се можда тако и Марина кула нашла пред багером.
Узимајући у обзир да су постојали и други начини за изградњу пута уз заобилажење категорисаног археолошког налазишта „Марина кула“ а извођач је одлучио да бесповратно одстранио део локалитета, питање је шта ће бити следећи корак.
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
За сада је то проширење пута Е-80, али се на траси планираног аутопута Ниш-Мердаре налазе бројна значајна културна добра која на време треба сачувати од оваквих сценарија.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.
Рок за завршетак радова 29. август 2025. године
Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.
Инфо табла о изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.
Радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.
Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу
На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.
О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.
Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.
Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немањапредао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.
Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.
Под Османлијама до модерних времена
Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.
Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.
Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.
Мирослављево јеванђеље отворено за јавност, плакат. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.
У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.
Стручна вођења за одрасле
Петак, 1. август, 13 часова.
Субота, 2. август, 18 часова.
Недеља, 3. август, 13. часова.
Мирослављево јеванђеље, термини стручних вођења. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Уторак, 5. август, 13. часова.
Среда, 6. август, 13. часова.
Четвртак, 7. август, 13. часова.
Петак, 8. август, 13. часова.
Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“
Субота, 2. август, 13 часова.
Четвртак, 7. август, 15 часова.
Мирослављево јеванђеље, термини вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.
Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.
У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.
Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића
Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.
Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Аутор фотографије златарска радионица Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.
Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића
Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Аутор фотографије је Горан Ристовић. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.
Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Аутор фотографије је Горан Ристовић. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.
Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана
Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.
Реконструкција оклопа цара Душана, рад архитекте Стевана Стевановића. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар“.
Реконструкција одежде краљице Каталине
Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Реконструкција одежде краљице Каталине, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.