Вести
Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква”
Иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква”, који је Цркву Светих апостола Петра и Павла у Расу преко апликације „Холоград” учинио глобално доступном, представљен је у недељу, 22. маја 2022. године, у порти те цркве. Сви људи на свету ће преко те апликације моћи да приступе Цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу.
Пројекат „Дигитална Петрова црква” је реализован уз подршку Министарства за иновације и Владе Србије.
Кроз употребу савремене технологије виртуелне и проширене реалности иновативна апликација омогућује корисницима приступ мноштву фотографија и видео-секвенци.
Протојереј Томислав Миленковић захвалио је министру Ненаду Поповићу и Влади Србије на подршци озбиљном пројекту.
„Имамо традицију и културу, то је старина коју треба чувати, али је треба савремено презентовати”, рекао је Миленковић .
Он је додао је да живимо у савременом свету, али да не треба да заборављамо оно што је наша традиција.
Како преноси Танјуг, министар Ненад Поповић рекао је да сада сви грађани у свету помоћу апликације могу да уђу на мобилним телефонима и компјутерима у Петрову цркву и да осете виртуелну и проширену реалност.
„Кроз најмодернију технологију добијамо слику Петрове цркве, коју свако на било којој тачки света, на свом мобилном може да погледа”, рекао је он.
Оценио је да је важно да Србија покаже најлепше што има – своје цркве и манастире.
„Да покажемо како смо настали, да смо ми стари европски народ”, рекао је Поповић.
Додао је да је битно да сви могу да погледају ово највеће благо које ми у Србији имамо.
„Петрова црква сигурно је један од наших највећих историјских споменика, место где је крштен Свети Сава и где је миропомазан Стефан Немања. Овде смо ми настали. Важно је да спојимо и традицију и модерно и да оно што је најлепше покажемо помоћу најсавременијих технологија”, казао је Поповић.
Оценио је да грађани Србије овим пројектом треба да се поносе.
„Позивам их да отворе апликацију, користећи виртуелну и појачану реалност, и проживеће потпуно исти доживљај као да се налазе овде у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу”, рекао је Поповић.
Апликацију „Холоград” можете скинути ОВДЕ!
Извор:
Вести
Све о археологији: Локалитет Дворине не престаје да фасцинира – археолози пронашли изузетно значајну надгробну плочу са натписом!
Археолошка истраживања спроведена на локалитету Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца још једном су показала колико је тај локалитет од изузетног значаја за српску археологију. Археолози су дошли до феноменалног открића – пронашли су надгробну плочу са именом покојника који је био у служби кнеза Лазара, пише портал „Све о археологији“.
Археолошка ископавања на Дворинама спроводи Народни музеј у Аранђеловцу, под руководством доц. др Дејана Радичевића са Одељења за археологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Најновија истраживања спроведена су на гробљу око остатака монументалне средњовековне цркве и на објекту за који се претпоставља да је „двор“ Павла Бакића.
Истраживања на Дворинама суфинансира Министарство културе Републике Србије.
Откриће надгробне плоче са натписом
На гробљу око цркве откривено је неколико надгробних плоча од мермера које археолози датирају у 14. век.
На једној од њих је уклесан натпис: „Ту лежи Братисав (Вратисав) Болић, човек Лазарев“. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.
Археолози нису сигурни да ли се покојник звао Братисав или Вратисав, јер прво слово његовог имена не може најбоље да се прочита, рекао је за сајт „Све о археологији“ кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић.
У сваком случају у питању је изузетан налаз, с обзиром да археолози не проналазе тако често надгробне плоче са натписима на којима пише име покојника. Још ређе се срећу надгробне плоче значајних особа.
Такође, помињање Лазара, за којег се сматра да је у питању кнез Лазар, српски владар из 14. века, на надгробној плочи Братисава (Вратисава) Болића, потврђује мишљење археолога да некропола око цркве на Дворинама потиче управо из тог времена.
Локалитет Дворине
Монументална црква на Дворинама дугачка је 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.
Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.
„Двор“ Павла Бакића
Што се тиче „двора“ последњег српског деспота Павла Бакића, начин градње и покретни налази иду у прилог народном предању да се ту заиста налази његов двор.
Ускоро и ДНК анализа пронађених скелета
Издвојени су и узорци из људских скелетних остатака за потребе ДНК анализа планираних у предстојећем периоду.
Та се истраживања спроведе уз подршку Фонда за науку Републике Србије, у оквиру пројекта Reshaping Nobility: Formation of the new Christian elite in Ottoman Serbia (15th–18th century) – NOBILITY (бр. пројекта 1565).
То су прва серијска истраживања днк скелетног материјала са археолошких истраживања у Србији, пише на фејсбук страници Народног музеја у Аранђеловцу.
Извор:
Фејсбук страница Народног музеја у Аранђеловцу
Прочитајте још:
„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2023. године
Велико благо Музеја Српске православне цркве: Свечана одора кнеза Лазара
Бол мајке за рано преминулим сином – молитва деспотице Јелене Мрњавчевић „Туга за младенцем Угљешом“
Вести
Отварање изложбе „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу у суботу, 4. новембра 2023. године
У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.
Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.
Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.
У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.
Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.
Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.
Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.
На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Прочитајте још:
Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина
Актуелности
Представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“ у четвртак на Сајму књига
-
Двоглави орао са хороса из Марковог манастира код Скопља – рад на стаклу
5.750,00 рсд
-
Српско царство
2.000,00 рсд
-
Рог Стефан Немања
1.200,00 рсд
-
Душанов законик – рад на стаклу
8.200,00 рсд
-
Кнез Лазар – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Вести1 годинаПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови8 месециВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти10 месециНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2023. године
-
Фото6 месециСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести1 годинаОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич1 годинаПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови1 годинаЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести8 месециУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!