Конференција за новинаре у Историјском музеју Србије поводом куповине печата Стефана Немање и представљање печата српској јавности. Са лева на десно др Бењамин Хекић са Историјског института у Београду, др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, и филиграниста Горан Ристовић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Историјски музеј Србије недавно је купио печат Стефана Немање у Сан Марину. Данас је тај печат званично представљен српској јавности на конференцији за медије у Историјском музеју Србије.
Печат је требало да се нађе на аукцији, али је у последњем тренутку купљен директно од власника, уз посредство аукцијске куће „Артемиде асте“, која га је првобитно ставила на своју аукцију.
Данас је тај печат представљен српској јавности на конференцији за новинаре. Велики број новинарских екипа који је присуствовао конференцији сведочи о огромном интересовању српске јавности за тај печат.
На конференцији су говорили др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, филиграниста Горан Ристовић и др Бењамин Хекић, научни сарадник Историјског института у Београду.
Како је купљен печат Стефана Немање
Према речима др Бењамина Хекића, поред њега, у процену аутентичности печата били су укључени и научни саветник у Археолошком институту др Вујадин Иванишевић, а контактирана су и двојица иностраних стручњака за византијске печате Жан Клод Шене и Вернер Зајбт, као и српске научнице дрГордана Томовић и дрЈована Шаљић Ратковић.
Музеји из Србије не могу самостално да учествују на иностраним аукцијама на којима се налазе предмети које би наши музеји хтели да купе. Ми морамо да имамо заступника, а по правилу наш заступник на одређеној аукцији је амбасадор Србије из земље у којој се аукција одржава, казала је др Душица Бојић.
Печат великог жупана Стефана Немање. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
„Тако смо и ми као Историјски музеј Србије имали заступника за аукцију на којој је требало да се нађе печат Стефана Немање. За аукцију се пријавило 70 учесника. Почетна цена печата је била 1000 евра, затим је нарасла на 8.500 евра. Тада смо контактирали аукцијску кућу `Артемиде асте` и питали да директно, ван аукције, купимо печат. Власник `Артемиде асте` је рекао да ће наш предлог пренети власнику печата, што је он и учинио. Власник печата је пристао на директну куповину печата. На крају је договорено да печат платимо 12.000 евра“, открила је Душица Бојић како је печат купљен.
Конференција за новинаре у Историјском музеју Србије поводом куповине печата Стефана Немање и представљање печата српској јавности. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
„И власник аукцијске куће и власник печата су схватили да овакав један предмет треба да се нађе у музеју, а не у рукама колекционара. Овом приликом морам да се захвалим и једном и другом што су то разумели и што је печат продат нама“, додала је Душица Бојић.
Директорка Историјског музеја је казала да ће печат бити изложен у том музеју током лета, чим буде направљена специјална витрина за њега.
Цена од 12.000 евра не укључује провизију аукцијске куће
На питање портала Српска средњовековна историја да ли цифра од 12.000 евра укључује и провизију за аукцијску кућу, Душица Бојића је одговорила:
„Не. То је цена без аукцијске провизије. Такође, Историјски музеј Србије ће морати да плати и ПДВ држави Србији на укупан износ (цена печата, провизија аукцијске куће и други трошкови укупно износе 15.000 евра и на њега се плаћа ПДВ, прим. уред). Користим ову прилику да апелујем да се укине плаћање ПДВ-а на културно-историјско благо које наши музеји враћају у Србију.“
Фонд Историјског музеја Србије богатији и за златник краља Милана Обреновића, новчић краља Милутина и реплику жезла цара Душана
На конференцији за штампу јавности су приказана још три предмета који су недавно постали део колекције Историјског музеја Србије – златник од 20 динара краља Милана Обреновића, искован 1882. године, новчић краља Милутина и реплика жезла цара Душана, израђена на основу фреске из Манастира Лесново, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице.
Реплика жезла цара Душана, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Златник краља Милана Обреновића је поклон Невене и Саше Димитријевића Историјском музеју Србије. Новчић краља Милутина је поклон филигранисте Горана Ристовића Покимице.
Горан Ристовић Покимица са репликом жезла цара Душана. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Наведени предмети ће од лета бити придодати актуелној изложби Историјског музеја Србије „Чекајући сталну поставку“.
Реплика жезла цара Душана, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Реч уредник портала Српска средњовековна историја
Портал Српска средњовековна историја још једном жели да похвали Историјски музеј Србије на куповини печата Стефана Немање и све стручњаке који су учестовали у том послу и да се у име целе редакције захвали свима што је такав један вредан предмет дошао у Србију. Надамо се да ће то бити један велики подстрек за Министарство културе, све музеје и институције културе да и даље раде на повратку српског културно-историјског блага у Србију.
Изградњу Манастира Бањска надгледао је тадашњи епископ бањски Данило, потоњи архиепископ српски Данило II.
Бањска је много страдала под Османлијама, па је Манастир највероватније већ у 15. веку опустео.
Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
У 19. векуЦрква Светог Првомученика Стефана била је претворена у џамију.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Обнова Манастира почела је 2004. године и она и даље траје.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Јучерашњи догађаји потресли су припаднике српског народа свуда где они живе. Братству Манастира Бањска и српском народу на Косову и Метохији желимо што бржи повратак нормалном и мирном животу и да им се више никад не понови све оно што се јуче догодило, али и све оно што се догађа већ дуже од годину дана.
Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.
Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“
Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече „Средњовековна Србија“.
Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.
Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.
Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.
У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.
Други дан фестивала
Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.
Програм другог дана фестивала:
12 сати – дечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности
14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
14 сати и 15 минута – свечано отварање
14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије
14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић
Хор Цркве Светог Прокопија
Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија
15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије
16 сати – витешке борбе
18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“
Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.
Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.
Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.
Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.
Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.
Сатница 6. „Маглич феста“
12 сати
Свечано отварање
Црквени Хор „Свети Архиђакон Стефан“
КУД Карановац
12 сати и 30 минута
Борбе „ Гвоздени витезови“
13 сати
Џаустинг – борбе оклопљених коњаника са копљима
13 сати и 30 минута
Дечији хор „Арија“
14 сати
Средњовековни забављачи
14 сати и 30 минута
Витешки турнир – тап фајт
15 сати
Концерт, извођач Вера Столић
15 сати и 30 минута
Коњичке вештине
16 сати
Витешке борбе разним оружјима и групна борба
16 сати и 30 минута
Концерт, извођач Дејан Цукић
Садржај доступан за посетиоце током трајања „Маглич феста“
Витешко село (фотографисање са витезовима, принцезама, трубадурима).
Медицински камп и средњовековна пчеларска радионица.
Средњовековне игре за посетиоце.
Калиграфија (бесплатно исписивање краснописом као успомена са манифестације).
Стреличарска дворишта.
Ларп двориште (мачевање за децу).
Жонглери.
Јахање коња.
Радионице старих заната (израда мозаика, ковачи занат, дуборез, израда средњовековног накита, израда верижњаче, ткање и опанчарство).