Конференција за новинаре у Историјском музеју Србије поводом куповине печата Стефана Немање и представљање печата српској јавности. Са лева на десно др Бењамин Хекић са Историјског института у Београду, др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, и филиграниста Горан Ристовић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Историјски музеј Србије недавно је купио печат Стефана Немање у Сан Марину. Данас је тај печат званично представљен српској јавности на конференцији за медије у Историјском музеју Србије.
Печат је требало да се нађе на аукцији, али је у последњем тренутку купљен директно од власника, уз посредство аукцијске куће „Артемиде асте“, која га је првобитно ставила на своју аукцију.
Данас је тај печат представљен српској јавности на конференцији за новинаре. Велики број новинарских екипа који је присуствовао конференцији сведочи о огромном интересовању српске јавности за тај печат.
На конференцији су говорили др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, филиграниста Горан Ристовић и др Бењамин Хекић, научни сарадник Историјског института у Београду.
Како је купљен печат Стефана Немање
Према речима др Бењамина Хекића, поред њега, у процену аутентичности печата били су укључени и научни саветник у Археолошком институту др Вујадин Иванишевић, а контактирана су и двојица иностраних стручњака за византијске печате Жан Клод Шене и Вернер Зајбт, као и српске научнице дрГордана Томовић и дрЈована Шаљић Ратковић.
Музеји из Србије не могу самостално да учествују на иностраним аукцијама на којима се налазе предмети које би наши музеји хтели да купе. Ми морамо да имамо заступника, а по правилу наш заступник на одређеној аукцији је амбасадор Србије из земље у којој се аукција одржава, казала је др Душица Бојић.
„Тако смо и ми као Историјски музеј Србије имали заступника за аукцију на којој је требало да се нађе печат Стефана Немање. За аукцију се пријавило 70 учесника. Почетна цена печата је била 1000 евра, затим је нарасла на 8.500 евра. Тада смо контактирали аукцијску кућу `Артемиде асте` и питали да директно, ван аукције, купимо печат. Власник `Артемиде асте` је рекао да ће наш предлог пренети власнику печата, што је он и учинио. Власник печата је пристао на директну куповину печата. На крају је договорено да печат платимо 12.000 евра“, открила је Душица Бојић како је печат купљен.
„И власник аукцијске куће и власник печата су схватили да овакав један предмет треба да се нађе у музеју, а не у рукама колекционара. Овом приликом морам да се захвалим и једном и другом што су то разумели и што је печат продат нама“, додала је Душица Бојић.
Директорка Историјског музеја је казала да ће печат бити изложен у том музеју током лета, чим буде направљена специјална витрина за њега.
Цена од 12.000 евра не укључује провизију аукцијске куће
На питање портала Српска средњовековна историја да ли цифра од 12.000 евра укључује и провизију за аукцијску кућу, Душица Бојића је одговорила:
„Не. То је цена без аукцијске провизије. Такође, Историјски музеј Србије ће морати да плати и ПДВ држави Србији на укупан износ (цена печата, провизија аукцијске куће и други трошкови укупно износе 15.000 евра и на њега се плаћа ПДВ, прим. уред). Користим ову прилику да апелујем да се укине плаћање ПДВ-а на културно-историјско благо које наши музеји враћају у Србију.“
Фонд Историјског музеја Србије богатији и за златник краља Милана Обреновића, новчић краља Милутина и реплику жезла цара Душана
На конференцији за штампу јавности су приказана још три предмета који су недавно постали део колекције Историјског музеја Србије – златник од 20 динара краља Милана Обреновића, искован 1882. године, новчић краља Милутина и реплика жезла цара Душана, израђена на основу фреске из Манастира Лесново, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице.
Златник краља Милана Обреновића је поклон Невене и Саше Димитријевића Историјском музеју Србије. Новчић краља Милутина је поклон филигранисте Горана Ристовића Покимице.
Наведени предмети ће од лета бити придодати актуелној изложби Историјског музеја Србије „Чекајући сталну поставку“.
Реч уредник портала Српска средњовековна историја
Портал Српска средњовековна историја још једном жели да похвали Историјски музеј Србије на куповини печата Стефана Немање и све стручњаке који су учестовали у том послу и да се у име целе редакције захвали свима што је такав један вредан предмет дошао у Србију. Надамо се да ће то бити један велики подстрек за Министарство културе, све музеје и институције културе да и даље раде на повратку српског културно-историјског блага у Србију.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.
Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“
За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.
Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?
Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.
Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.
Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.
Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“
На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властелеод 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.
Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.
Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.
Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.
Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.
На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.
Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.
У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београддр Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.
На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.
Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.
Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.
Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.
Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.