Конференција за новинаре у Историјском музеју Србије поводом куповине печата Стефана Немање и представљање печата српској јавности. Са лева на десно др Бењамин Хекић са Историјског института у Београду, др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, и филиграниста Горан Ристовић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Историјски музеј Србије недавно је купио печат Стефана Немање у Сан Марину. Данас је тај печат званично представљен српској јавности на конференцији за медије у Историјском музеју Србије.
Печат је требало да се нађе на аукцији, али је у последњем тренутку купљен директно од власника, уз посредство аукцијске куће „Артемиде асте“, која га је првобитно ставила на своју аукцију.
Данас је тај печат представљен српској јавности на конференцији за новинаре. Велики број новинарских екипа који је присуствовао конференцији сведочи о огромном интересовању српске јавности за тај печат.
На конференцији су говорили др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, филиграниста Горан Ристовић и др Бењамин Хекић, научни сарадник Историјског института у Београду.
Како је купљен печат Стефана Немање
Према речима др Бењамина Хекића, поред њега, у процену аутентичности печата били су укључени и научни саветник у Археолошком институту др Вујадин Иванишевић, а контактирана су и двојица иностраних стручњака за византијске печате Жан Клод Шене и Вернер Зајбт, као и српске научнице дрГордана Томовић и дрЈована Шаљић Ратковић.
Музеји из Србије не могу самостално да учествују на иностраним аукцијама на којима се налазе предмети које би наши музеји хтели да купе. Ми морамо да имамо заступника, а по правилу наш заступник на одређеној аукцији је амбасадор Србије из земље у којој се аукција одржава, казала је др Душица Бојић.
Печат великог жупана Стефана Немање. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
„Тако смо и ми као Историјски музеј Србије имали заступника за аукцију на којој је требало да се нађе печат Стефана Немање. За аукцију се пријавило 70 учесника. Почетна цена печата је била 1000 евра, затим је нарасла на 8.500 евра. Тада смо контактирали аукцијску кућу `Артемиде асте` и питали да директно, ван аукције, купимо печат. Власник `Артемиде асте` је рекао да ће наш предлог пренети власнику печата, што је он и учинио. Власник печата је пристао на директну куповину печата. На крају је договорено да печат платимо 12.000 евра“, открила је Душица Бојић како је печат купљен.
Конференција за новинаре у Историјском музеју Србије поводом куповине печата Стефана Немање и представљање печата српској јавности. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
„И власник аукцијске куће и власник печата су схватили да овакав један предмет треба да се нађе у музеју, а не у рукама колекционара. Овом приликом морам да се захвалим и једном и другом што су то разумели и што је печат продат нама“, додала је Душица Бојић.
Директорка Историјског музеја је казала да ће печат бити изложен у том музеју током лета, чим буде направљена специјална витрина за њега.
Цена од 12.000 евра не укључује провизију аукцијске куће
На питање портала Српска средњовековна историја да ли цифра од 12.000 евра укључује и провизију за аукцијску кућу, Душица Бојића је одговорила:
„Не. То је цена без аукцијске провизије. Такође, Историјски музеј Србије ће морати да плати и ПДВ држави Србији на укупан износ (цена печата, провизија аукцијске куће и други трошкови укупно износе 15.000 евра и на њега се плаћа ПДВ, прим. уред). Користим ову прилику да апелујем да се укине плаћање ПДВ-а на културно-историјско благо које наши музеји враћају у Србију.“
Фонд Историјског музеја Србије богатији и за златник краља Милана Обреновића, новчић краља Милутина и реплику жезла цара Душана
На конференцији за штампу јавности су приказана још три предмета који су недавно постали део колекције Историјског музеја Србије – златник од 20 динара краља Милана Обреновића, искован 1882. године, новчић краља Милутина и реплика жезла цара Душана, израђена на основу фреске из Манастира Лесново, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице.
Реплика жезла цара Душана, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Златник краља Милана Обреновића је поклон Невене и Саше Димитријевића Историјском музеју Србије. Новчић краља Милутина је поклон филигранисте Горана Ристовића Покимице.
Горан Ристовић Покимица са репликом жезла цара Душана. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Наведени предмети ће од лета бити придодати актуелној изложби Историјског музеја Србије „Чекајући сталну поставку“.
Реплика жезла цара Душана, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Реч уредник портала Српска средњовековна историја
Портал Српска средњовековна историја још једном жели да похвали Историјски музеј Србије на куповини печата Стефана Немање и све стручњаке који су учестовали у том послу и да се у име целе редакције захвали свима што је такав један вредан предмет дошао у Србију. Надамо се да ће то бити један велики подстрек за Министарство културе, све музеје и институције културе да и даље раде на повратку српског културно-историјског блага у Србију.
Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Музичка манифестација „Korvingrad jam experience“ биће одржана 10, 11. и 12. јула 2025. године на аутентичној локацији бивше кланице у Дољевцу, са циљем прикупљања средстава за обнову једне од зидина тврђаве Корвинград (Копријан).
Током три вечери посетиоце очекује 10 концерата различитих жанрова, од рока и фолка до електронске музике, као и 10 музичких филмова.
Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Међу учесницима фестивала „Korvingrad jam experience“ су:
10. јул – легенда домаће рок сцене Ален Исламовић;
12. јул – јединствена комбинација електро-фолка Бобана Здравковића и госта из Бугарске ди-џеја Жороа.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Музичари ће наступати на два стејџа, док ће на три платна током трајања фестивала бити приказивани одабрани музички филмови, који ће додатно допринети уметничкој и едукативној атмосфери догађаја.
Цена улазнице по вечери износи 1.000 динара, док комплет улазница за сва три дана кошта 1.500 динара. Карте се могу купити на сајту www.tickets.rs и у самој кланици. За посетиоце су обезбеђени бесплатани кампинг, спортски терени и базен.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Историја Копријана
Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.
Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.
Делимично обновљена једна од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.
Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.
Мали град Смедеревске тврђаве. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
У претходних неколико дана више читалаца нашег портала нам је писало како је дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве у лошем стању и да је хитно треба средити.
Одваљени дрвени степеник на Кули 6 у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.
Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.
У кратком одговору госпођа Марија Марковић Ставрић нам је написала да је недавно завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве и да се у наредном периоду планира и санација дрвенарије у Малом граду.
Портал Српска средњовековна историја поздравља ове две добре вести и наставља да прати ситуацију у вези са сређивањем дрвенарије у Малом граду, као и све друге вести које се односе на обнову зидина, кула и капија Смедеревске тврђаве и на даља археолошка истраживања у њој.
Радови на зидинама Смедеревске тврђаве између Куле 10 и Куле 11. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Надамо се да ће радови на сређивању дрвенарије у Малом граду Смедеревске тврђаве бити уговорени и спроведени врло брзо, посебно узимајући у обзир да наступају временски најлепши период године и време школских распуста и годишњих одмора, односно, време када Смедеревска тврђава бележи највећи број посета током године. Посетиоце те српске средњовековне престонице треба да дочекају уређени и за коришћење безбедни подови, степенице и ограде.
Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
У оквиру Сретењских свечаности и обележавања Дана државности Републике Србије у Народном музеју у Аранђеловцу 14. фебруара 2025. године отворена је изложба „Дворине: на северу српског царства“.
Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“ приказује резултате десетогодишњег истраживања локалитета Дворине на Венчацу, који је 2024. године проглашен за културно добро од изузетног културног и историјског значаја.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
У посебном делу изложбе приказани су мастер радови студената Архитектонског факултета у Београду, који представљају идејна решења заштитне конструкције на локалитету.
Изложбу можете видети сваког радног дана од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 14 сати.
Локалитет Дворине
Током археолошких истраживања на локалитету Дворине пронађена је монументална црква дугачка 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању она превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.
Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.
На локалитету је пронађен и велики број гробница и надгробних споменика, међу којима се издваја једна надгробна плоча са натписом. Она открива да се покојник сахрањен у тој гробници звао Братисав (Вратисав) Болић и да је био „човек Лазарев“. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.
Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађена на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Такође, на Дворинама је пронађен објекат за који се претпоставља да је био двор Павла Бакића, потоњег последњег српског деспота.