У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

У недељу, 7. септембра, код Манастира Студенице биће одржан осми по реду Магли фест, саопштила је Туристичка организација Краљева.

Свечано отварање фестивала је заказано за 12 часова, а тада ће наступити Црквени хор „Свети Архиђакон Стефан“ и Културно уметничко друштво „Карановац“.

Након свечаног отварања у плану је следећи програм:

12.30 Борбе „Гвоздени витезови“

13.00 Џаустинг – борбе оклопљених коњаника са копљима

13.45 Концерт „ЗаНаКез дуо“

14.30 Средњовековни забављачи

14.45 Витешки турнир – борбе витезова

15.30 Коњичке вештине

16.15 Концерт „Етернум“

Улаз на фестивал је бесплатан, а све време посетиоцима ће бесплатно бити доступни:

– витешко село (бесплатно фотографисање са витезовима, принцезама, трубадурима)

– медицински камп и средњовековна пчеларска радионица

– средњовековне игре за децу

– средњовековни рингишпил

– радионице старих заната (израда мозаика, ковачки занат, дуборез, израда средњовековног накита, израда верижњаче, ткање и опанчарство)

– осликавање лица за децу

– жонглери

– ларп двориште (мачевање за децу)

На фестивалу ће се наплаћивати храна и пиће, као и средњовековне игре за посетиоце, јахање коња и стреличарска дворишта.

Видимо се у недељу на Маглич фесту!

Прочитајте још:

У још једном походу Магличу, најлепшем српском средњовековном замку (део први)

У још једном походу Магличу, најлепшем српском средњовековном замку (део други)

Дон Жуан у посети Магличу!

Тим Републичког завода за заштиту споменика културе завршио је конзерваторско-рестаураторске радове на зидном сликарству јужне певнице Цркве Свете Тројице у манастиру Сопоћани, објавио је РЗЗСК на својим налозима на друштвеним мрежама.

Фреске су се налазиле у солидном стању и пре почетка радова.

Након поступка чишћења површине живописа, консолидације малтерне подлоге, ретуша оштећења и постављања декоративног малтера, живопис је у потпуности стабилизован и заштићен, пише у објави РЗЗК.

Радови су били почели у јулу, а завршени су у августу ове године.

Подсетимо и да су 2023. године у Цркви Свете Тројице изведени су конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству поткуполног простора.

Кратка историја Манастира Сопоћани

Манастир Сопоћани је задужбина краља Стефана Уроша I (1243-1276), изграђен у близини извора реке Рашке, недалеко од Старог Раса (данашњег Новог Пазара). Манастирска црква посвећена је Светој Тројици и грађена је у рашком стилу.

Сопоћани су зидани током 6. и 7. деценије 13. века. Највећи део Цркве Свете Тројице осликан је у периоду од 1263. до 1268. године. Фреске у Сопоћанима спадају у ред највиших достигнућа европског фрескосликасрства 13. века.

У Манастиру Сопоћанима су сахрањени Ана Дандоло, трећа жена краља Стефана Првовенчаног и мајка краља Стефана Уроша I, Урошев брат од стрица, велики кнез Ђорђе и напослетку сам Урош. У Сопоћанима је сахрањен и српски архиепископ Јоаникије I.

Прва страдања Манастира уследила су након Косовске битке 1389. године. Обнова је уследила у време Српске деспотовине.

У 16. веку монаси су напустили Манастир пред османлијском опасношћу. Нови процват Сопоћани доживљавају крајем 16. и почетком 17. века. Године 1689. уследило је ново рушење и пљачкање Манастира од стране Османлија. Од тада, па све до 20. века, Сопоћани нису обнављани.

У првим деценијама 20. века Сопоћани су обновљени, али су претрпели и разарања за време Балканских ратова и Првог светског рата. Током Другог светског рата Манастир је поново опустео. Седамдесетих година 20. века почињу истраживање и обнова Сопоћана.

Манастир Сопоћани је 1979. године уписан на Унескову листу светске културне баштине, заједно са Петровом црквом, Ђурђевим ступовима и тврђавом Рас, под називом „Стари Рас са Сопоћанима“.

Прочитајте још:

РЗЗСК: Настављени конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина