Вести
Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”
Радио-телевизија Србије недавно је премијерно објавила прву епизоду серијала „Топлица у средњем веку”, која је посвећена археолошкој карти средњовековне Топлице.
Топлица је једна од најлепших и најзначајнијих области у Србији, кроз коју је водио главни пут од Јадранског мора према Црном мору и војни и трговачки пут Виа милитарис, који је повезивао Исток и Запад, куда су пролазиле војске, каравани и дипломатске мисије, одакле је сребро и злато из српских рудника преношено даље ка Европи, Далеком истоку и Цариграду. Топличким друмом су ходочасници ишли у Свету земљу, а можда је баш њиме средином 12. века и Стефан Немања стигао у Топлицу.
Прве епизода серијала „Топлица у средњем веку” посвећена је задужбинама које је Стефан Немања изградио у Топлици. Реч је о Манастиру Светог Николе, подигнутом на брежуљку изнад ушћа Бањске у Топлицу, и Манастиру Пресвете Богородице, изграђеном изнад ушћа Косанице у Топлицу. Стефан Немања је оба манастира подигао у шестој и седмој деценији 12. века док је био удеони кнез Топлице, пре него што ће постати велики жупан.
Поред та два манастира, у првој епизоди представљена су и три утврђења: Марина кула, Бранкова кула и Иван кула, чије остатке је и данас могуће видети дуж магистралног пута Куршумлија-Мердаре.
Свих пет локалитета о којима се говори у 1. епизоди мапирани су на археолошкој карти на којој ће, на крају путовања кроз историју Топлице, бити уписано 13 манастира, цркава, утврђења и других знаменитих места.
Приповедање о средњовековној Топлици у првој епизоди завршава се причом о природном феномену на Радан планини – Ђавољој вароши.
У серијалу учествују: историчар Радоје Костић, археолози Јулка Кузмановић Цветковић, Сања Црнобрња Красић, Милан Савић и Марко Алексић, проф. др Никола Стојановић, руководилац пројекта 3Д Србија, и Витешка група „Беле Цркве“ из Куршумлије.
Серијал је реализовала Редакција за културу и уметност Радио-телевизије Србије.
Уредник и аутор серијала: Светлана Илић
Извршни продуцент: Бобан Радисављевић
Главни организатор: Срђан Бољевић
Музички уредник: Тамара Ракић
Расветљивач: Саша Томић
Асистент сниматеља: Далибор Станковић
Сниматељ звука: Ненад Живковић
Дизајн звука: Небојша Драгићевић
Колор корекција: Никола Станкић
Дрон сниматељи: Добривоје Каитовић, Мирослав Кондић
Директор фотографије: Хаџи Владан Мијаиловић
Монтажер: Александра Виријевић Павлек
Извор: РТС Културно-уметнички програм – званични канал на Јутјубу
Прочитајте још: Никола Скобаљић – први Србин набијен на колац
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква