Вести

„Нова.рс“: Удар на Марину кулу у Куршумлији – машине „појеле“ брдо на којем је тврђава

Објављено пре

4 године

03.03.2022

Од стране:

Редакција

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Радовима на проширењу магистралног пута Куршумлија-Мердаре „поједен“ је део брда на којем се налази Марина кула чиме је дошло до уништавања овог културно-историјског споменика, објављено је на сајту Српска средњовековна историја, пише портал „Нова.рс“.

Ови радови су, како смо сазнали, почели у децембру 2021. године, али пошто се о евентуалним оштећењима овог споменика културе од великог значаја ћути, контактирали смо Завод за заштиту споменика у Нишу који је надлежан за чување и заштиту овог наслеђа.

Међутим, Завод није био упознат са обимом и врстом радова који су предвиђени пројектом одржавања пута, наводи се у њиховом одговору за Нова.рс.

Што се тиче питања о размерама штете, из Завода су такође кратко одговорили:

– Стручњаци Завода за заштиту споменика културе Ниш извршили су обилазак радова на локацији код споменика културе Марина кула и Маркова црква-касноантичка базилика по пријави. У овом тренутку, без додатних истраживања није могуће дефинисати обим начињене штете. Поступак је у току.

И док је поступак у току, фотографије са лица места где се виде радови на овом локалитету, деле се по друштвеним мрежама.

Кратка историја тврђаве Марина кула

Марина кула је тврђава која се налази на узвишењу изнад ушћа Косанице у Топлицу, код села Кастрата, два километра источно од Куршумлије. Ова средњовековна грађевина је подигнута по налогу Маре, старије кћерке деспота Ђурађа Бранковића, која је била удата за турског султана Мурата II. Турцима је 1433. године био дат њен мираз – области Топлица и Дубочица.

Султаница Мара је скоро две деценије провела у Турској,а након смрти супруга 1451, враћена је у Србију. Тада је добила Топлицу и Дубочицу од Муратовог сина Мехмеда II. Она не само да је била господарица ових области, како је записао историчар Борислав Андрејевић, већ је, као таква, могла живети и градити на том земљишту.

Градњу овог градића отпочела је 1451, па ако није завршила до 1453, онда је свакако наставила и у периоду када је ове области заузео султан Мехмед II са којим је била у добрим и присним односима, што истичу страни и наши хроничари. Мара је напустила Србију маја 1457. и у Турској је живела до смрти 1487. године.

На највишем врху шумовитог и тешко приступачног Мариног брда налазе се остаци Горњег града, неправилне четвороугаоне основе. Његов најбоље очувани део представља северни бедем који је опстао у дужини од око 20 метара, окренут је ка ушћу у подножју брда и био је додатно заштићен сувим шанцем. Поред њега, у југоисточном делу се виде остаци цркве чија се површина процењује на око 40 метара квадратних и рушевине донжон куле. На обронцима источно од Горњег Града назиру се темељи једне куле, док се на северној падини налазе остаци неколико грађевина. У северном подножју брда, поред Косанице, постоје темељи цркве познате као Латинска црква.

На локалитету нису вршена археолошка истраживања и конзерваторски радови, а стављена је под заштиту државе као споменик културе од великог значаја још давне 1970. године. Пре неколико година Марина кула је била на мети дивљих археолога који су оштетили ово место.

А да ли је и колико угрожен овај јединствени објекат епохе Бранковића због проширења магистралног пута Куршумлија-Мердаре, ускоро ће бити утврђено како су најавили из Завода за заштиту споменика Ниш.

Аутор: Сузана Судар

Извор: Нова.рс

Следеће

„Данас“: Нико не зна ко гради пут код Марине куле у Куршумлији

Не пропустите

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.