Фреске

Владарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Објављено пре

4 године

03.07.2022

Од стране:

Редакција

Портрет владара из Цркве Светог Михаила у Стону. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

У цркви посвећеној архангелу Михаилу, у непосредној близини Стона, налази се фреска која је један од првих познатих приказа неког српског средњовековног владара. Такође, сама црква је један од најстаријих српских средњовековних споменика.

Црква Светог Михаила код Стона је једнобродна грађевина правоугаоног облика малих димензија (дужина 6 метара, ширина 4 метра, висина око 7,4 метра) и изнутра је подељена на олтарски, централни и западни травеј. У унутрашњости се још могу распознати поједине сцене и фреске светитеља које су некада чиниле догматски комплексну декорацију храма. Узевши у обзир да је фрескопис у великој мери страдао, срећа је да је међу сачуваним фрагментима и ктиторска композиција на којој је представљен један од дукљанских владара.

*_{Црква Светог Михаила у Стону. Аутор и власник фотографије Немања Тодоровић Штиплија.}*

Личност на фресци

У недостатку натписа или било којег другог историјског извора идентитет владара на фресци остаје нам непознат.

Данас је углавном прихваћена претпоставка да се на сачуваној композицији налази дукљански краљ Михаило. У прилог тој претпоставци говори камена плоча пронађена поред цркве, са уклесаним натписом у којем се говори о Михаилу – у натпису није наведен епитет „Свети“, због чега се сматра да је у питању краљ Михаило, као и име светитеља којем је посвећен храм у којем се фреска налази, а које носи и први дукљански краљ (могуће је да је краљ Михаило подигао и посветио храм свом патрону Светом архангелу Михаилу).

Уколико би се прихватила претпоставка да се на фресци налази краљ Михаило, онда би се изградња цркве датовала око 1080. године.

Постоји и претпоставка да се на фресци налази Стефан Војислав, отац краља Михаила, пошто је он једини дукљански владар који се у византијским изворима директно везује за Стон.

Изглед фреске

Фреска се налази у доњој зони северозападне нише цркве. На њој је представљен владар са круном на глави и високо подигнутим рукама у којима држи модел задужбине. Одевен је у кратку тунику, опасану око струка. Туника има црвену бордуру која је украшена драгуљима и бисерима. Преко тунике му је пребачен црвени огртач, који је причвршћен на десном рамену. Владар носи круну у облику правоугаоног обруча црвене боје. Круна има правоугаоне продужетке који допиру до ушију, на њеном врху су три крста, а остатак је украшен бисерима и драгуљима.

Према претпоставкама истраживача, ктиторска композиција је била део приказа Страшног суда, који је био насликан на западном зиду цркве. Владар-ктитор Цркве Светог Михаила окренут је ка том зиду и приноси модел своје задужбине Христу Страшном судији, надајући се да ће богоугодним делом задобити његову милост, спасење своје душе и вечно блаженство.

Тај портрет представља спој византијске и западне традиције. Портрет и модел храма у владаревим рукама изведени су по византијском инконографском обрасцу типичном за период од 9. до 12. века. Са друге стране, владар је одевен у аристократску одећу карактеристичну за западне владаре од 9. до 11. века. Круна је такође западног типа, одакле ју је владар једино и могао добити. Паралеле се могу наћи на каролиншким представама каролиншких владара из 9. века, док су круне са крстовима на горњој ивици венца уобичајени облик владарске круне на Западу у 11. и 12. веку.

Аутор историчар уметности Душан Николић

Прочитаје још:

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Црква Јелене Лазаревић у Церници код Гацка

Следеће

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Не пропустите

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Фреске

Фреска краља Марка Мрњавчевића у Марковом манастиру, у селу Маркова Сушица код Скопља

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Краљ Марко на ктиторској композицији у Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру (Маркова Сушица, Република Северна Македонија). Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Краљ Марко на ктиторској композицији у Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру, у селу Маркова Сушица код Скопља, Република Северна Македонија, налази се једна од две фреске краља Марка Мрњавчевића из његовог времена које су остале сачуване до данашњих дана.

Представа краља Марка (1371-1395) код јужног улаза Цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру, задужбине краља Вукашина (1365-1371) и краља Марка, откривена је током конзерваторско-рестаураторских радова 1963–1964. године, када су одатле уклоњени накнадно призидан параклис и дебели слој малтера.

Црква Светог Димитрија у Марковом манастиру (Маркова Сушица, Република Северна Македонија). Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја. — _{Црква Светог Димитрија у Марковом манастиру. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Краљ Марко је на фресци представљен као млад човек црне дуже косе, зачешљане иза ушију, са краћом брадом која се раздваја у два прамена. Одликују га оштрина у погледу и ставу. На глави има куполну круну са бисерима. Одевен је у богато украшени црни дивитисион (туника, владарска хаљина) са манијакисом (оковратник) и лоросом (појас, трака), који му је обавијен око бедара. Крај лороса је пребачен преко десне руке краља Марка.

„Ја, у Христа Бога благоверни краљ Марко саздах и пописах овај божанствени храм“

У левој руци краљ Марко држи развијен свитак. Данас је текст са свитка тешко читљив, а ранији истраживачи су забележили да је на њему писало: „Ја, у Христа Бога благоверни краљ Марко саздах и пописах овај божанствени храм“.

Десном руком краљ Марко придржава велики рог, који је окован обручима на четири места.

Ктиторска композиција у Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру (Маркова Сушица, Република Северна Македонија). Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја. — _{Ктиторска композиција у Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Фреска краља Марка је део веће ктиторске композиције на којој су представљени и краљ Вукашин Мрњавчевић, отац краља Марка, Исус Христос који благосиља два владара, патрон храма Свети Димитрије, Богородица са бебом Христом, као и низ других хришћанских светитеља.

Литература: „Фреске Марковог манастира“, ауторке др Марке Томић Ђурић.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Владарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

Објављено пре

5 месеци

28.08.2025

Од стране:

Редакција

Фреска Светих врача Пантелејмона и Козме у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Тим Републичког завода за заштиту споменика културе завршио је конзерваторско-рестаураторске радове на зидном сликарству јужне певнице Цркве Свете Тројице у манастиру Сопоћани, објавио је РЗЗСК на својим налозима на друштвеним мрежама.

Фреске су се налазиле у солидном стању и пре почетка радова.

_{Свети апостоли у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Након поступка чишћења површине живописа, консолидације малтерне подлоге, ретуша оштећења и постављања декоративног малтера, живопис је у потпуности стабилизован и заштићен, пише у објави РЗЗК.

_{Фреска Светог апостола Павла у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови су били почели у јулу, а завршени су у августу ове године.

Анђео за трпезом на фресци Гостољубље Аврамово у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Анђео за трпезом на фресци Гостољубље Аврамово у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе}.

Подсетимо и да су 2023. године у Цркви Свете Тројице изведени су конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству поткуполног простора.

_{Фреска у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Кратка историја Манастира Сопоћани

Манастир Сопоћани је задужбина краља Стефана Уроша I (1243-1276), изграђен у близини извора реке Рашке, недалеко од Старог Раса (данашњег Новог Пазара). Манастирска црква посвећена је Светој Тројици и грађена је у рашком стилу.

_{Краљ Урош и принц Драгутин у унутрашњој припрати Цркве Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Сопоћани су зидани током 6. и 7. деценије 13. века. Највећи део Цркве Свете Тројице осликан је у периоду од 1263. до 1268. године. Фреске у Сопоћанима спадају у ред највиших достигнућа европског фрескосликасрства 13. века.

У Манастиру Сопоћанима су сахрањени Ана Дандоло, трећа жена краља Стефана Првовенчаног и мајка краља Стефана Уроша I, Урошев брат од стрица, велики кнез Ђорђе и напослетку сам Урош. У Сопоћанима је сахрањен и српски архиепископ Јоаникије I.

*_{Српски архиепископ Јоаникије I, Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

Прва страдања Манастира уследила су након Косовске битке 1389. године. Обнова је уследила у време Српске деспотовине.

У 16. веку монаси су напустили Манастир пред османлијском опасношћу. Нови процват Сопоћани доживљавају крајем 16. и почетком 17. века. Године 1689. уследило је ново рушење и пљачкање Манастира од стране Османлија. Од тада, па све до 20. века, Сопоћани нису обнављани.

_{Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

У првим деценијама 20. века Сопоћани су обновљени, али су претрпели и разарања за време Балканских ратова и Првог светског рата. Током Другог светског рата Манастир је поново опустео. Седамдесетих година 20. века почињу истраживање и обнова Сопоћана.

Манастир Сопоћани је 1979. године уписан на Унескову листу светске културне баштине, заједно са Петровом црквом, Ђурђевим ступовима и тврђавом Рас, под називом „Стари Рас са Сопоћанима“.

Прочитајте још:

РЗЗСК: Настављени конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Наставите са читањем

Фреске

Велико благо Аранђеловца и Србије: Остаци фресака из цркве на Дворинама

Објављено пре

5 месеци

21.08.2025

Од стране:

Редакција

Фрагменти фресака из цркве са локалитета Дворине на Венчацу изложени у Народном музеју у Аранђеловцу. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.

У претходних деценију и по археолози су на локалитету Дворине на планини Венчац код Аранђеловца дошли до низа важних и занимљивих открића, због чега су Дворине 2024. године проглашене за непокретно културно добро од изузетног значаја.

Црква на локалитету Дворине

Године 2011. научници су пронашли остатке цркве из 14. века, за коју се претпоставља да је подигнута у време владавине цара Стефан Душана. Нажалост, постојање те цркве није забележено ни у једном средњовековном историјском извору.

*_{Остаци цркве на Дворинама. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}*

Црква је дугачка 27,75, а широка 13,9 метара и подигнута је у византијском стилу. На истоку су откривени остаци три апсиде, а на западу остаци простране припрате, која је зидана истовремено када и наос.

Око те светиње је било формирано велико гробље. На њему су истраживачи 2023. године пронашли изузетно значајну надгробну плочу, са натписом која открива да је ту сахрањен Братисав (Вратисав) Болић.

*_{Део надгробних плоча на гробљу око цркве на Дворинама. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}*

Фреске из цркве на локалитету Дворине

Археолози и историчари уметности су утврдили да су у цркви на Дворинама били осликани зидови наоса и олтара, али не и припрате. Из тога је извучен закључак да украшавање храма није било довршено.

_{Фрагменти фресака са локалитета Дворине на Венчацу изложени у Народном музеју у Аранђеловцу. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}

Већина фрагмената фресака је пронађена у шуту приликом археолошких ископавања. Мањи део фрагмената је пронађен на остацима зидова, са којих су скинути 2021. године.

На фрагментима се могу видети делови представа бордура, украсних површина или трака између различитих целина, позадина, сликане архитекуре, нимбова, драперија на фигурама, шака, косе, браде, лица и слова српскословенских натписа.

_{Фрагменти две фреске из цркве са локалитета Дворине на Венчацу изложени у Народном музеју у Аранђеловцу и реконструкција једне од те две фреске. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}

На основу сачуваних фрагмената фресака истраживачи су утврдили да је на живопису цркве на Дворинама радило неколико зографа. Међу њима се истиче мајстор који је осликао олтар и чији се рад може, према мишљењу стручњака, сврстати у ред најбољих остварења зидног сликарства 14. века.

_{Фрагмент фреске непознатог свеца из цркве са локалитета Дворине на Венчацу изложен у Народном музеју у Аранђеловцу. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}

Фрагменти фресака из цркве на Дворинама данас се чувају у Народном музеју у Аранђеловцу. Део су изложбе „Дворине: на северу Српског царства“, која приказује резултате истраживања локалитета Дворине на Венчацу. Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.

Овом приликом позивамо све наше читаоце да посете Народни музеј Аранђеловац и да уживају у изложби „Дворине: на северу Српског царства“, као и у целокупној музејској поставци.