Вести

Фрескама у Студеници враћа се стари сјај

Објављено пре

3 године

02.08.2022

Од стране:

Редакција

Фреска Христово распеће у Богородичиној цркви Манастира Студенице. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Великим трудом и радом српских конзерватора и рестауратора током претходних 15 година делу фресака у Богородичиној цркви Манастира Студенице враћен је стари сјај, тако да се сада коначно може сагледати лепота првобитног изгледа фресака насталих у време светородне династије Немањић. На велику радост људи из струке, историчара уметности и историчара, али и верника и заљубљеника у српску средњовековну историју, ту није крај радовима на обнови студеничких фресака.

У Манастиру Студеници и овог лета се вредно ради. У току су радови на спољашњој обнови Краљеве цркве, односно Цркве Светих Јоакима и Ане, задужбине краља Милутина из 14. века.

*_{Радови на обнови Краљеве цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.}*

Такође, труд рестауратора који већ петнаест година враћају стари сјај фрескама из 13. и 16. века у Богородичиној цркви сада је видљив. После дугог низа година коначно се може стећи слика о лепоти првобитног изгледа фрески из немањићког доба, каже ауторка пројекта обнове фресака у Студеници и саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић.

„Интензивно се ради последњих 15 година, а планирано је да за четири године буде завршено све у Богородичиној цркви. После дугог низа година коначно се виде резултати радова. Сада уместо белих флека које су постојале на фрескама можемо да сагледамо њихову првобитну лепоту. Први пут у последњих неколико година целине које смо рестаурирали повезујемо у једну целину која даје приближан утисак онога што је некада било“, каже Самарџићева за Танјуг.

_{Ауторка пројекта обнове фресака у Манастиру Студеници и саветник у Републичком Заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.}

Она подсећа да је оригинални фрескопис из 1209. на поткуполном простору пронађен током радова у Богородичиној цркви 1953. године. Тада је откривен најзначајнији сегмент тог сликарства – ктиторски натпис исписан златним словима који доноси податак када је Богородичин црква осликана и имена ктитора. Сматра се да је текст натписа осмислио Свети Сава, а занимљиво је да је управо у Манастиру Студеници први пут у Рашкој коришћена ћирилица уместо дотадашњег грчког писма.

Рад на обнови најзначајнијих студеничких фресака

Међу најпознатијим фрескама у Студеници су Распеће Исуса Христа, тзв. Плаво распеће, и Успење Пресвете Богородице.

Самарџићева истиче како су у току конзерваторско-рестаураторски радови на фресци Успења Богородице, која је било тешко оштећена 1863. године када је преко оригиналног фрескописа насликан нови фрескопис.

_{Фреска Христово распеће (Плаво распеће) у Богородичиној цркви у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.}

Тај слој фресака из 19. века је уклоњен, а био је потребан велики труд да се сва оштећења колико је могуће „излече“, али и да се сачувају и накнадни слојеви који су нанети, због даљих истраживања, јер у Студеници, уз рестаураторски, траје и истраживачки рад, додаје Стојанка Самарџић.

„Манастир Студеница тешко је страдао током историје, делио је судбину српске државе. Мајка свих цркава увек је била на удару, али је увек и обнављана. Обнављали су је монаси и народ“, каже Самарџићева.

Она скреће пажњу да посао на рестаурацији и конзервацији траје непрекидно, под будним оком Републичког завода за заштиту споменика, и да захтева значајна средства.

За обнову фрескописа потребни су знање, стрпљење, издржљивост и, наравно, љубав

„У нашој екипи раде искључиво конзерватори, рестауратори и сликари рестауратори. Долазе нам и студенти које полако уводимо у посао“, каже руководилац конзерваторско-рестаураторских послова у Манастиру Студеници Гордана Јаковљев. Она истиче да се број рестауратора у екипи креће од десет до двадесет, а да их је у овом моменту петнаест.

_{Конзерватори, рестауратори и сликари рестауратори у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.}

Један од њих је и сликар рестауратор Лука Дедић који на овом пројекту ради од самог почетка.

„Радови константно напредују, али је потребно стално одржавати фреске“, објашњава Дедић, накратко прекидајући рад на ретуширању једног дела фреске, односно тонирању оштећења које ће омогућити да се слика сагледа у целини, колико је то могуће.

Дедић каже да доброг конзерватора и рестауратора, поред знања, одликују стрпљење и издржљивост, а пре свега љубав према позиву.

Он додаје да тај посао има своје награде, али и искушења. За Дедића је то одвојеност од породице, јер сваке године по шест месеци проводи у Студеници.

Привилегија је радити на обнови фресака у Студеници

За сликара конзерватора рестауратора Весну Чанак велика је привилегија што ради у Манастиру Студеници, споменику културе од изузетног значаја који се од 1986. године налази и на Унесковој листи светске културне баштине.

„Сви се трудимо да достигнемо ниво мајстора који су осликавали Манастир. Најпоноснија сам што смо вратили првобитни изглед композицији Успења Богородице“, каже Весна Чанак.

Њена колегиница Софија Ракечић је на предлог професорке дошла као студент у Студеницу и ту је већ десето лето.

*_{Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}*

„На факултету смо имали доста и теоријског и практичног рада, али овде све то применимо. Ја ћу овде долазити сваке године, док год се радови не заврше. Овај посао носи велику одговорност, али доноси и задовољство“, објашњава Ракечићева.

Марија Пешановић је такође део екипе рестауратора која у задужбини Стефана Немање и његових синова Вукана, Стефана и Саве ради већ десет година. За њу све фреске у Студеници приповедају своју причу и зато сматра да је за овај посао потребно и знање о династији Немањић.

Каже да је веома поносна на све што је до сада урађено на обнови Богородичине цркве и њеног фрескописа.

Обнова задужбине Стефана Немање и његових потомака се наставља

Манастир Студеница је грађен од 1183. до 1196. године и посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Стефан Немања градио је Манастир као место за свој вечни починак, а Богородичина црква постала је и маузолеј његових наследника.

Загробна задужбина Стефана Немање много пута је страдала кроз векове од непријатеља и често је остајала без куполе, некада и по више од 100 година у континуитету. Временске прилике учиниле су да оригинално и монументално фрескосликарство буде тешко оштећено, па је 1863. године одлучено да преко оригиналног фрескописа буде урађен нови и модернији.

Да би се у то време уопште нанео нови слој живописа, мајстори су морали да користе зидарску технику пиковања како би се малтер залепио за зид. Тако су оштетили првобитни фрескопис. Цео наос био је прекривен барокним фрескама и то је трајало све до 1951. године када су се стручњаци Републичког завода за заштиту поменика културе упустили у свој први подухват – реконструкцију Богородичине цркве.

*_{Црква Никољача у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}*

Посао обнове и даље траје, јер поред Богородичине цркве ту су и Краљева црква и Никољача са изузетно вредним фрескама значајним за српску културу, историју и народ, а њихова рестаурација и конзервација захтева дуготрајан рад и пре свега средства, поручује за крај Стојанка Самарџић.

Извор:

Студеница инфо

Политика

Прочитајте још:

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Забелеле се Студеница и њена околина!

Ознаке:Bogorodičina crkva Crkva Svetih Joakima i Ane freska Plavo raspeće u Studenici freska Raspeće Hristovo u Studenici freska Uspenje Presvete Bogorodice u Studenici konzervator restaurator Marija Pešanović konzervator restaurator Sofija Rakečić konzervator restaurator Vesna Čanak Kraljeva crkva Manastir Studenica Nikoljača Republički zavod za zaštitu spomenika kulture rukovodilac konzervatorsko-restauratorskih poslova u Manastiru Studenici Gordana Jakovljev savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Stojanka Samardžić slikar restaurator Luka Dedić Stefan Nemanja Stefan Prvovenčani Sveti Sava Vukan Nemanjić Богородичина црква Вукан Немањић конзерватор рестауратор Весна Чанак конзерватор рестауратор Марија Пешановић конзерватор рестауратор Софија Ракечић Краљева црква Манастир Студеница Никољача Републички завод за заштиту споменика културе руководилац конзерваторско-рестаураторских послова у Манастиру Студеници Гордана Јаковљев саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић Свети Сава сликар рестауратор Лука Дедић Стефан Немања Стефан Првовенчани фреска Плаво распеће у Студеници фреска Распеће Христово у Студеници фреска Успење Пресвете Богородице у Студеници Црква Светих Јоакима и Ане

Следеће

Пожар на Вршачком брегу у већем делу локализован, Вршачка кула безбедна (фото, видео)

Не пропустите

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

У току радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

Објављено пре

2 седмице

08.08.2025

Од стране:

Редакција

Будући изглед комплекса Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.

У комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла (Петрове цркве) у Старом Расу у току су радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине.

Инвеститор радова је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска. Финансијер је Министарство туризма и омладине.

_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.

Рок за завршетак радова 29. август 2025. године

Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.

_{Инфо табла о изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.

_{Радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.

Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.

_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.}

Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.

Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.

О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.

Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.

Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.

Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.

_{Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.}

Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немања предао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.

Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.

Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.

Под Османлијама до модерних времена

Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.

Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.

Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.

Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.

Прочитајте још:

Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква“

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Наставите са читањем

Вести

Народни музеј Србије: Мирослављево јеванђеље доступно јавности од 1. до 8. августа

Објављено пре

3 седмице

01.08.2025

Од стране:

Редакција

Мирослављево јеванђеље отворено за јавност, плакат. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.

У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.

Стручна вођења за одрасле

Петак, 1. август, 13 часова.

Субота, 2. август, 18 часова.

Недеља, 3. август, 13. часова.

*_{Мирослављево јеванђеље, термини стручних вођења. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}*

Уторак, 5. август, 13. часова.

Среда, 6. август, 13. часова.

Четвртак, 7. август, 13. часова.

Петак, 8. август, 13. часова.

Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“

Субота, 2. август, 13 часова.

Четвртак, 7. август, 15 часова.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

*_{Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}*

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

*_{71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.}*

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Прича о светињи у којој је највероватније настало Мирослављево јеванђеље

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Представљање слике „Крунисање цара Душана“ Паје Јовановића у Народном музеју у Београду

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“

Објављено пре

4 седмице

29.07.2025

Од стране:

Редакција

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње @jstokucia. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.

Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.

У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.

Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије. — _{Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Аутор фотографије златарска радионица Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.}

Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.

Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића

Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.

Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.

Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана

Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.

_{Реконструкција оклопа цара Душана, рад архитекте Стевана Стевановића. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.}

Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар“.

Реконструкција одежде краљице Каталине

Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.

Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.

Извор: Историјски музеј Србије

Прочитајте још:

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)