Вести

Међународни фото-конкурс „Наслеђе од камена и неба“

Објављено пре

4 године

01.11.2021

Од стране:

Манастир Студеница, Богородичина црква, задужбина Стефана Немање, његових синова Вукана, Стефана и Саве и унука Радослава. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Организација „Art Exchange Inc.“ позива фотографе широм света да се до 30. децембра 2021. године пријаве за учешће на међународном фото-конкурсу „Наслеђе од камена и неба – светска културна баштина Србије“.

Услови за учешће на фото-конкурсу

Заинтересовани фотографи из целог света могу послати фотографије на којима је приказана културна баштина Србије коју је означила Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) као део светске културне баштине.

На Унесковој листи светске баштине налазе се културна добра чија јединственост, лепота и значај за животе људи превазилазе националне и регионалне границе и која представљају наслеђе читавог човечанства. То су места која смо наследили од предака и која брижљиво чувамо за будуће генерације.

_{Манастир Високи Дечани, задужбина краљева Стефана Дечанског и Стефана Душана. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Упутства за учешће на такмичењу можете прочитати ОВДЕ.

У периоду од 25. октобра до 30. децембра 2021. треба доставити оригиналне фотографије које су инспирисане знаменитостима које је Унеско прогласио светском културном баштином у Србији. У обзир долазе радови на којима су приказани: средњовековни манастири Студеница и Стари Рас са Сопоћанима, средњовековни споменици на Косову – манастири Дечани, Пећка Патријаршија, Грачаница и Црква Богородице Љевишке, Гамзиград/Феликс Ромулијана и јединствени надгробни споменици, специфични за овај део света, познати као стећци.

Фотографије могу приказивати и српске традиционалне обичаје који су нашли своје место на Унесковој листи нематеријалне културне баштине човечанства: славу, коло и певање уз гусле, као и документарну баштину Србије која је уписана у Унесков регистар „Памћење света“.

*_{Манастир Сопоћани, Црква Свете Тројице, задужбина краља Уроша. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}*

Више информација о светској културној баштини Србије можете наћи ОВДЕ.

Чланови жирија

Чланови жирија су:

Светлана Рогић, оснивачица и председница „Art Exchange Inc.“. Студирала је фотографију на Међународном центру за фотографију у Њујорку код неких од најпознатијих светских савремених фотографа и магистрирала је менаџмент у култури на Америчком универзитету у Вашингтону, Дистрикт Колумбија, САД.

Живојин Ракочевић, песник и новинар. Директор је Културног центра Грачаница и председник Удружења новинара Србије.

Иван Багус, индонежански фотограф. Шеф је Одсека за фотографију на Универзитету Дистрикта Колумбија и професор фотографије на Америчком универзитету у Вашингтону, Дистрикт Колумбија, САД.

Додатне информације о фото-конкурсу

Победник такмичења биће награђен са 1.000, другопласирани са 500, а трећепласирани са 300 америчких долара.

Црква Богородице Љевишке у Призрену. задужбина краља Милутина. — *_{Црква Богородице Љевишке у Призрену, задужбина краља Милутина. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}*

Радови добитника прве три награде и финалиста ће бити део изложби које ће бити одржане у Вашингтону ДЦ и Београду током 2022. године. Сви награђени фотографи и финалисти биће представљени у годишњем каталогу овог фото конкурса. Јединствена штампана збирка фотографских радова биће доступна за куповину и дистрибуирана широм света.

Организатор конкурса је „Art Exchange Inc.“, а медијску подршку пројекту до сада су пружили: Амбасада Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама, Српска православна црква Светог Луке у Вашингтону, Епархија источноамеричка СПЦ, Фото-савез Србије, Удружење Новинара Србије, Удружење за неговање традиције и културе ваљевског краја и РТС.

Извор:

Радио КиМ.

Прочитајте још:

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Манастир Убожац – светиња која чека на обнову

Фотографије преузете са сајта Фонд Благо.

Ознаке:Art Exchange Inc.foto-konkurs fotografije Ivan Bagus kulturna baština Svetlana Rogić UNESKO Živojin Rakočević Живојин Ракочевић Иван Багус културна ваштина Светлана Рогић УНЕСКО фото-конкурс фотографије

Следеће

У петак у Пролом Бањи почиње научни скуп посвећен 825. годишњици пострига Свете Анастасије

Не пропустите

Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

2 месеца

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

5 месеци

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.