Connect with us

Вести

Нова значајна открића археолога на локалитету Орловине у Малом Зворнику

Објављено пре

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Археолози су открили „преднемањићку временску капсулу“ из 9. века у остацима монументалне владичанске цркве на највишем нивоу огромног ромејског града из 6. века, који се простирао лепезасто на 30 хектара од врха брда Орловине до обале Дрине у Малом Зворнику!

Нова открића на вису код окуке Дрине у Зворнику и Малом Зворнику показују моћ српске државе у време кнежева из династије Властимировић. Са те тачке контролисан је веома значајан стратешки пут који је од античких времена повезивао Панонију и Далмацију.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Резултати ископавања су тако потврдили писана сведочанства ромејског цара Константина Порфирогенита о простирању преднемањићке „крштене Србије“ на територији римске провинције Далмације, али и његове тврдње да је христијанизација Срба почела још у 7. веку, у време цара Ираклија.

– Када смо скинули дебели слој вишевековног шута са пода огромног ромејског храма дугог 32 метра и широког 24 метра неочекивано смо у тлу, у десном западном углу наоса цркве, пронашли гроб у којем је сахрањен угледни српски ратник, о чијем статусу сведочи најбољи мач тог доба и опрема који су били покопани са њим. Дијагонално од тог гроба, уз саму олтарску преграду, сахрањена је девојчица за коју по накиту који је пронађен знамо да је припадала породици из елите тог српског друштва. Карактеристични прилози из њихових гробова омогућили су нам да време сахрањивања датујемо у 9. век, столеће раније од времена за које смо раније претпостављали да је на Орловинама формиран српски град – каже археолог Драган Ћирковић, руководилац теренских истраживања која се изводе под покровитељством Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Археолози су тако неочекивано добили материјалне доказе да је Србија у доба Властимировића била христијанизована, још пре мисије Ћирила и Методија. На то је до сада указивало само писмо папе Јована VII упућено 872. године кнезу Мутимиру Властимировићу, којим га обавештава да треба да се подреди обновљеној Панонској архиепископији у Сирмијуму, јер су њој Срби одраније припадали.

Истражујући Орловине од 2013. године, археолози су у дубљим слојевима откривали остатке великог византијског утврђеног града, који су у највишем делу били покривени новијим масивним српским одбрамбеним зидовима и јарковима. Пронађени су и алати и оружје из преднемањићке епохе, па су, с обзиром на карактер налаза, археолози претпоставили да се на Орловинама налазило значајно војно утврђење из 10. века, доба кнеза Часлава.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Откриће српских гробова из 9. века у тлу епископске цркве и карактеристичног посуђа за свакодневну употребу показало је научницима другачију слику.

– Огромна црква је урушена у време најезде варвара у 6. веку када су из града побегли Ромеји. Срби су у 9. веку желели да сахране покојнике у њен оригинални под, па су морали да копају кроз шут стар 300 година, а то се не ради случајно. То сведочи да су они били хришћани и да су поштовали посвећени простор храма и у његов наос сахрањивали само припаднике елите. Оба гроба су опљачкали вековима пре савремених ископавања људи који су знали ко је ту био сахрањен и какво је било богатство прилога. Из гроба ратника однели су драгоцени мач и највероватније мамузе, које су сахрањиване са ратницима, али су срећом оставили појас, чији су нам делови били довољни да схватимо да је реч о личности од великог значаја.

Крадљивци су однели и накит од племенитих метала који се вероватно налазио у дечјем гробу. Преостала огрлица од мозаичких стаклених перли и карактеристична минђушица недвосмислено су указивале на српску девојчицу високог рода. Храм са гробовима налази се изван српских бедема, што сведочи да је реч о цивилном насељу. Тај град „крштене Србије“ који живи од 9. века технички испуњава услове да буде један од седам српских градова које помиње цар Константин Порфирогенит – каже Ћирковић.

Налази са археолошког локалитета Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Налази са археолошког локалитета Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Гробни прилози слични овима са Орловина налажени су и раније, случајно, на простору од Цетине до Скадра, у долини Неретве, Босни, Подрињу, и уопште на целом простору на којем су, по наводима Константина Порфирогенита, живели Срби. Међутим, никада до сада није било археолошког контекста који би недвосмислено потврдио да је реч о Србима, а не о неким другим Словенима. Открића на Орловинама довела су до прекретнице у том смислу.

– И франачки анали, старији од Порфирогенитовог списа, сведоче да Људевит Посавски бежи из Паноније „код Срба који су народ који држи велики део Далмације“, али једини српски град из Порфирогенитовог списа који је несумњиво лоциран јесу Соли, односно данашња Тузла, што није близу Паноније. Делује вероватније да је Људевит Посавски побегао у овај град на Орловинама којем не знамо име, али захваљујући археологији знамо да се налазио на простору „крштене Србије“. Њено становништво је у мирном 7. и 8. веку живело у низијама, а затим је почело да се повлачи ка старим високим утврђењима због најезди Бугара, Франака и Угара. Град на Орловинама налази се на изузетно важном стратешком правцу који је међу првима био на удару у ратовима, па се угрожено становништво из Подриња овде највероватније повлачило од почетка 9. века, у доба Властимировића. Изузетан значај град је задржао све до рата кнеза Часлава са Угарима. Рат је започет на Дрини, а окончан Часлављевом смрћу на Сави. Орловине, хипотетички, заиста испуњавају услов да буду један од седам великих градова преднемњићке Србије. Одговор на то могу дати само даља истраживања – каже доцент др Дејан Радичевић, који је први започео археолошка истраживања на Орловинама, а сада је консултант екипе Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Ловци на мошти

Археолози су открили да се међу зидине наоса урушене цркве населила необична група људи у 6. веку, непосредно пошто су из града побегли Ромеји. У црквеном броду подигли су колибе и огњишта, што значи да нису осећали хришћанско страхопоштовање према храму.

– Постоји могућност, на основу писаних историјских сведочанстава из тог времена, да је реч о скупини варвара „дивљих копача“, које су црквени великодостојници у егзилу ангажовали да, за награду, ископају мошти, а они су се успут бавили скидањем и продајом црквених украса и пљачком гробова. На то указују и опустошене византијске гробнице из времена када је у цркви живела та необична група људи – објашњава Драган Ћирковић.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Велики Мали Зворник

Општина Мали Зворник је, за разлику од много већих и богатијих, напрегла све снаге и сакупила средства за конзервацију локалитета Орловине.

– Наша општина сматра да очување баштине и њено представљање спада у домен културе и туризма, али је и питање нашег опстанка. На тендеру је изабран извођач који ће конзервирати остатке монументалне цркве и уредити велику шетну стазу на простору града са видиковцима према Дрини и Зворничком језеру – каже Јефта Марковић из Туристичке организације Малог Зворника.

Поглед са локалитета Орловине на насеље Дивич, општина Зворник (Република Српска, Босна и Херцеговина).
Поглед са локалитета Орловине на насеље Дивич, општина Зворник (Република Српска, Босна и Херцеговина).

Аутор Борис Субашић

Извор:

Вечерње новости

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

У Народном музеју у Аранђеловцу отворена изложба „Дворине: на северу Српског царства“

Објављено пре

Од стране:

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.

У оквиру Сретењских свечаности и обележавања Дана државности Републике Србије у Народном музеју у Аранђеловцу 14. фебруара 2025. године отворена је изложба „Дворине: на северу српског царства“.

Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“ приказује резултате десетогодишњег истраживања локалитета Дворине на Венчацу, који је 2024. године проглашен за културно добро од изузетног културног и историјског значаја.

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.

У посебном делу изложбе приказани су мастер радови студената Архитектонског факултета у Београду, који представљају идејна решења заштитне конструкције на локалитету.

На изложби су приказане и фреске пронађене на локалитету Дворине, а на њиховој конзервацији и рестаурацији је радио тим конзерватора Републичког завода за заштиту споменика културе.

Изложбу можете видети сваког радног дана од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 14 сати.

Локалитет Дворине

Током археолошких истраживања на локалитету Дворине пронађена је монументална црква дугачка 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању она превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.

Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.

На локалитету је пронађен и велики број гробница и надгробних споменика, међу којима се издваја једна надгробна плоча са натписом. Она открива да се покојник сахрањен у тој гробници звао Братисав (Вратисав) Болић и да је био човек Лазарев. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.

Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађена на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађена на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

Такође, на Дворинама је пронађен објекат за који се претпоставља да је био двор Павла Бакића, потоњег последњег српског деспота.

Извор: Народни музеј у Аранђеловцу

Прочитајте још:

Влада Републике Србије: Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ утврђена за непокретна културна добра од изузетног значаја

Све о археологији: Локалитет Дворине не престаје да фасцинира – археолози пронашли изузетно значајну надгробну плочу са натписом!

РТС: Археолошки локалитет Дворине код Аранђеловца открива нове странице српске средњовековне историје

Наставите са читањем

Вести

Епархија рашко-призренска: Хитно обуставити незаконите радове на Испосници Светог Петра Коришког код Призрена

Објављено пре

Од стране:

Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Епархија рашко-призренска Српске православне цркве издала је саопштење поводом најновијих оштећења и незаконитих радова на Испосници Светог Петра Коришког код Призрена. Саопштење ЕРП преносимо у целости:

Епархија рашко-призренска Српске православне цркве изражава најоштрији протест поводом тешких оштећења на простору Испоснице Светог Петра Коришког код Призрена, древне српске православне светиње из 13. века.

Недавним незаконитим грађевинским радовима на овом локалитету, који су обухватили пробијање широке приступне стазе и њеног поплочавања до саме пећине светитеља, око које се налази светиња, тешко је оштећена и угрожена њена археолошка и историјска целовитост, чак су поткопани и сами темељи овог средњовековног комплекса, тако да у случају већих киша или и најмањег потреса може да дође до одрона и обрушавања целе Испоснице.

Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Испосница више пута оскрнављена након завршетка рата 1999. године

Подсећамо да је Испосница Светог Петра Коришког званично заштићена као једна од педесет специјалних заштићених зона, у складу са косовским Законом о специјалним заштићеним зонама. Након оружаног сукоба 1999. Испосница Светог Петра је више пута скрнављена, раскопавањем гроба светитеља, оштећивањем средњовековних фресака графитима и постављањем албанске заставе изнад Испоснице, која се још види, о чему се епархија оглашавала тражећи заштиту.

Грађевински материјал за извођење радова код Испоснице Светог Петра Коришког близу Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Грађевински материјал за извођење радова код Испоснице Светог Петра Коришког близу Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Сцене оскрнављених фресака су најочигледнији показатељ крајње вандалског понашања према овој светињи, што дубоко вређа вернике наше Цркве и показује свету какав је однос на Косову и Метохији према средњовековном српском православном наслеђу и колико је видно одсуство бриге и способности локалних косовских институција, које по закону у сарадњи са Црквом и међународним представницима треба да покажу макар минимум цивилизацијског поштовања према хришћанској култури и споменицима, уместо да нестручно раде на своју руку и неповратно уништавају баштину која је од значаја за све људе добре воље. Својатање српских светиња које су годинама изложене бруталној девастацији и нападима, и злонамерно преправљање историје толико иронично и лицемерно звуче када се види однос косовских институција и екстремних група према овим светињама СПЦ на терену. То се посебно односи на оне просторе Косова и Метохије где, нажалост, тренутно нема Срба и нашег монаштва, који се иначе на другим местима где живе свесрдно труде на очувању своје вековне баштине.

Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

У тачки један Закона о специјалним заштићеним зонама јасно је наведено: „Овим законом се обезбеђује заштита српских православних манастира, цркава, других верских објеката, као и историјских и културних локалитета од посебног значаја за заједницу косовских Срба, као и за друге заједнице на Косову, кроз успостављање специјалних заштићених зона“. Испосница Св Петра Коришког је под тим именом побројана у члану 7р Закона и постоји мапа заштићеног простора око Испоснице.

Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

У тачки 3.б-ц Закона јасно се додатно прецизира: „Циљ овог закона је очување карактера и изгледа заштићених локалитета, а посебно њиховог историјског, културног, архитектонског или археолошког контекста, природног окружења или естетског визуелног окружења; и спречавање неадекватног развоја око заштићених локалитета, уз обезбеђивање најбољих могућих услова за складан и одржив развој заједница које насељавају подручја у околини таквих локалитета кроз регулисање развоја и других активности“.

Овај законски оквир, дакле, има за циљ очување историјског, културног и верског наслеђа српског народа на Косову и Метохији, спречавање његовог оштећења и уништавања и обезбеђивање да се било какве активности у заштићеним зонама могу спроводити, како стоји у ширем законском оквиру, искључиво уз претходну сагласност Српске православне цркве и у оквиру Савета за имплементацију заштићених зона. Сваки другачији приступ представља директно кршење закона и озбиљно угрожава не само верско наслеђе, већ и мир и међуетничке односе на овим просторима.

Испосница Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Општина Призрен самостално спровела незаконите активности без знања и одобрења СПЦ

Дакле, иако је законом експлицитно забрањена свака интервенција на овом подручју – укључујући изградњу путева, крчење вегетације или друге радове који би нарушили археолошку и историјску целокупност локалитета – без наведених сагласности, општина Призрен (Дирекција за економски развој и туризам) ипак је самостално спровела незаконите активности без знања и одобрења СПЦ, чиме је постојећи важећи закон грубо прекршен, а овај вредни историјски објекат озбиљно угрожен.

Испосница Светог Петра Коришког код Призрена, поплочани пут до ње и инфо табла о грађевинским радовима. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена, поплочани пут до ње и инфо табла о грађевинским радовима. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Незаконите радове обавила је локална косовска албанска фирма EUROVIA, како се види на постављеној табли. Имајући у виду крајњу непрофесионалност радова, употребу тешких машина за пробијање пута уз остављање разбацаног материјала и земље на ширем простору локалитета, очигледно је да нису ангажовани експерти за културну баштину, што је такође последица потпуног одсуства координације са СПЦ и Комисијом за специјалне заштићене зоне и показује какав је однос локалних институција према српској православној баштини.

Мапа заштићене зоне Испосница Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Мапа заштићене зоне Испосница Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Цар Стефан Душан богато даривао Испосницу Светог Петра Коришког

Осим правног аспекта овог проблема, желимо да истакнемо снажан морални и историјски значај ове светиње за наш народ. Испосница Светог Петра Коришког представља непроцењиво духовно и културно благо српског православног народа и целог хришћанског света. Ова испосница датира из 13. века и помиње се у српским средњовековним списима, укључујући Житије Светог Петра Коришког које је написао монах Теодосије Хиландарац у 13. веку. Испосница је била и метох светогорског манастира Хиландара, што је забележено у више средњовековних докумената и документовано у многим историјским радовима аутора из разних земаља. Вековима је овај јединствени и на овом простору највећи испоснички манастирски комплекс у пећини био место монашког подвига и молитве, познат по својој богатој библиотеци рукописа. По историјским изворима, српски цар Стефан Душан је средином 14. века ову светињу даривао богатим прилозима и посећивао је са својом породицом. Због свега тога ова испосница је укључена у систем специјалних заштићених зона са осталим најважнијим манастирима и објектима СПЦ на Косову и Метохији. Таква историја овог локалитета сведочи о изузетном духовном значају Испоснице Светог Петра Коришког и њено скрнављење дубоко погађа вернике и све поштоваоце српског културног наслеђа.

Оштећена фреска у Испосници Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Оштећена фреска у Испосници Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и КФОР хитно да реагују и обуставе све радове на Испосници

Епархија рашко-призренска стога позива на хитну реакцију међународних институција присутних на Косову, пре свега мисија ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и КФОР, као и надлежне косовске институције, да у оквиру својих овлашћења предузму ургентне кораке како би се зауставило најновије безакоње, санкционисали одговорни и обезбедила заштита ове светиње на лицу места и санирала постојећа штета у пуној координацији са СПЦ. О овом скандалозном случају биће обавештен и УНЕСКО, као и друге релевантне међународне организације за заштиту културне баштине у Европи, САД и свету, ради скретања пажње на поступање локалних косовских институција према српском хришћанском духовном и културном наслеђу на Косову. Напомињемо да је ово, нажалост, само један у низу инцидената који показују систематско кршење права СПЦ – локалне косовске општинске власти се континуирано упуштају у незаконите радове у оквиру заштићених зона, без претходне консултације са Црквом или надлежним међународним телима (нпр. случај Богородице Хвостанске, намеравана градња пута на локалитету манастира Долац итд). Све ово још једном указује на потребу да се посебним институционалним механизмима заштите права СПЦ и њених светиња на Косову и Метохији уз чврсте међународне гаранције на чему СПЦ годинама инсистира.

Испосница Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Оваква пракса руинирања средњовековних хришћанских светиња је крајње недопустива и Епархија рашко-призренска захтева да се хитно обуставе све противзаконите активности и строго поштује Закон о специјалним заштићеним зонама, како би се спречило даље уништавање вредне верске и културне баштине и очувало вековно духовно и културно наслеђе српског православног народа на Косову и Метохији.

Прочитајте још:

Епархија рашко-призренска издала саопштење поводом заузимања Богородице Хвостанске

Епархија рашко-призренска: Министарство културе Косова без консултација са СПЦ врши радове на православној цркви у селу Горње Винарце код Митровице и проглашава је „католичком црквом“

Епархија рашко-призренска реаговала на правно насиље званичника из Приштине

Саопштење Епархије рашко-призренске поводом 6 година од неспровођења одлуке „уставног суда“ такозваног Косова

Докле више: Екстремисти покушали да запале Цркву Светог Пантелејмона у Призрену

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Свети Сава и Византија“ у уторак, 21. јануара, у Смедереву

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.

У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.

Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.

Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо.
Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.

Биографија проф. др Драгољуба Марјановића

Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.

Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.

Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.

Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.

До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Најчитаније