Манастир Грачаница на старој разгледници. Фотографија је власништво Дома културе Грачаница.
Прва послератна изложба Архива Косова и Метохије „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ отворена је у понедељак, 30. јануара 2023. године, у Галерији Дома културе Грачаница. Поставку чини 56 различитих, већином необјављиваних разгледница и фотографија задужбине краља Милутина, од краја 19. до друге половине 20. века.
Фотографија српске коњице постројене испред Манастира Грачанице из 1878. године најстарија је фотографија на изложби. Фотографија сличне тематике из 1912. године сведочи о вековима ишчекиваној слободи и војсци српског краља Петра I Карађорђевића, која је умарширала у тек ослобођену Грачаницу.
„Историја бележи, а надамо се и да ће сведочити настајање и нових фотографија сличних овима“, рекао је директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић на отварању изложбе.
„Од целокупног свог постојања Грачаница је пет векова била под окупацијом. Најпре и најдуже под османлијском, потом под немачком, аустроугарском, бугарском, италијанском, под влашћу `велике Албаније`. Упркос свему томе она је била и остала синоним и светионик наше вере одакле наш народ вековима црпи снагу и утеху“, истакао је Марковић.
Изложбом у Грачаници означен повратак Архива на Косово и Метохију
„Важност повратка Архива Косова и Метохије у завичај је од националног значаја, посебно у тренутку политичких ревизија националне историје“, тврди директорка Историјског архива Краљева Весна Милојевић.
Отварајући изложбу она је навела да су државни архиви брана покушајима историјских ревизија.
„Свесни ситуације и времена смутње у којем живимо, где се неки историјски капитал који поседује српски народ не баштини и не поштује довољно, поготово од оних који нам очигледно не мисле добро, то појачава важност поновног повратка, не само на сцену Косова и Метохије, већ и наше лепе Србије, једне овако важне државне установе као што је Архив Косова и Метохије. Треба истаћи важност архивске грађе и архивског документа, јер они су увек неупитна истина“, рекла је Милојевићева.
Плакат за изложбу „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“. Фотографија је власништво Архива Косова и Метохије.
Директорка Народне библиотеке у Грачаници Бранкица Костић навела је да, упркос трајним ожиљцима које је донело изгнанство дуго 22 године, повратак Архива Косова и Метохије значи наду у опстанак и боље дане. Она је додала да ће бити све теже очувати вековну нит српског народа и његове културне ризнице.
„И сада када је Грачаница ограђена том бодљикавом жицом схватамо да та жица није око Манастира и око камена, она је у ствари нама око врата. Све оно што је потребно да се ослободимо тога јесте у нама, ми смо та снага“, каже Костићева.
Изложене разгледнице и фотографије из најзначајнијих архива и музеја у Србији
Драгоцени, до сада необјављивани материјал прикупљен је од бројних колекционара са Косова и Метохије. Међу изложеним илустрованим примерцима старих разгледница нашле су се и оне сачуване у Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском музеју Србије, Народном музеју Србије, Етнографском музеју у Београду и Народној библиотеци Србије.
Манастир Грачаница. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ ће бити отворена до 15. фебруара. Њени покровитељи су Министарство културе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију и Привремени орган Скупштине Града Приштине.
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.