Вести

Отворена изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ у Дому културе Грачаница

Објављено пре

3 године

02.02.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Грачаница на старој разгледници. Фотографија је власништво Дома културе Грачаница.

Прва послератна изложба Архива Косова и Метохије „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ отворена је у понедељак, 30. јануара 2023. године, у Галерији Дома културе Грачаница. Поставку чини 56 различитих, већином необјављиваних разгледница и фотографија задужбине краља Милутина, од краја 19. до друге половине 20. века.

Фотографија српске коњице постројене испред Манастира Грачанице из 1878. године најстарија је фотографија на изложби. Фотографија сличне тематике из 1912. године сведочи о вековима ишчекиваној слободи и војсци српског краља Петра I Карађорђевића, која је умарширала у тек ослобођену Грачаницу.

„Историја бележи, а надамо се и да ће сведочити настајање и нових фотографија сличних овима“, рекао је директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић на отварању изложбе.

„Од целокупног свог постојања Грачаница је пет векова била под окупацијом. Најпре и најдуже под османлијском, потом под немачком, аустроугарском, бугарском, италијанском, под влашћу `велике Албаније`. Упркос свему томе она је била и остала синоним и светионик наше вере одакле наш народ вековима црпи снагу и утеху“, истакао је Марковић.

Изложбом у Грачаници означен повратак Архива на Косово и Метохију

„Важност повратка Архива Косова и Метохије у завичај је од националног значаја, посебно у тренутку политичких ревизија националне историје“, тврди директорка Историјског архива Краљева Весна Милојевић.

Отварајући изложбу она је навела да су државни архиви брана покушајима историјских ревизија.

„Свесни ситуације и времена смутње у којем живимо, где се неки историјски капитал који поседује српски народ не баштини и не поштује довољно, поготово од оних који нам очигледно не мисле добро, то појачава важност поновног повратка, не само на сцену Косова и Метохије, већ и наше лепе Србије, једне овако важне државне установе као што је Архив Косова и Метохије. Треба истаћи важност архивске грађе и архивског документа, јер они су увек неупитна истина“, рекла је Милојевићева.

_{Плакат за изложбу „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“. Фотографија је власништво Архива Косова и Метохије.}

Директорка Народне библиотеке у Грачаници Бранкица Костић навела је да, упркос трајним ожиљцима које је донело изгнанство дуго 22 године, повратак Архива Косова и Метохије значи наду у опстанак и боље дане. Она је додала да ће бити све теже очувати вековну нит српског народа и његове културне ризнице.

„И сада када је Грачаница ограђена том бодљикавом жицом схватамо да та жица није око Манастира и око камена, она је у ствари нама око врата. Све оно што је потребно да се ослободимо тога јесте у нама, ми смо та снага“, каже Костићева.

Изложене разгледнице и фотографије из најзначајнијих архива и музеја у Србији

Драгоцени, до сада необјављивани материјал прикупљен је од бројних колекционара са Косова и Метохије. Међу изложеним илустрованим примерцима старих разгледница нашле су се и оне сачуване у Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском музеју Србије, Народном музеју Србије, Етнографском музеју у Београду и Народној библиотеци Србије.

*_{Манастир Грачаница. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}*

Изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ ће бити отворена до 15. фебруара. Њени покровитељи су Министарство културе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију и Привремени орган Скупштине Града Приштине.

Аутор Андрија Игић

Извор: РТС

Прочитајте још:

Данас оотварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

У четвртак свечано отварање изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ у Природњачком музеју у Београду

Ознаке:Arhiv Kosova i Metohije dom kulture Gračanica Gračanica izložba Manastir Gračanica na starim razglednicama i fotografijama Manastir Gračanica Архив Косова и Метохије Грачаница Дом културе Грачаница изложба Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама Манастир Грачаница

Следеће

Почело пријављивање за награде Националног комитета ИКОМ Србија у четири категорије: „Музеј“, „Музејски стручњак“, „Пројекат“ и „Публикација године“

Не пропустите

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

2 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

2 месеца

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

2 месеца

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.