Вести

Отворена изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ у Дому културе Грачаница

Објављено пре

3 године

02.02.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Грачаница на старој разгледници. Фотографија је власништво Дома културе Грачаница.

Прва послератна изложба Архива Косова и Метохије „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ отворена је у понедељак, 30. јануара 2023. године, у Галерији Дома културе Грачаница. Поставку чини 56 различитих, већином необјављиваних разгледница и фотографија задужбине краља Милутина, од краја 19. до друге половине 20. века.

Фотографија српске коњице постројене испред Манастира Грачанице из 1878. године најстарија је фотографија на изложби. Фотографија сличне тематике из 1912. године сведочи о вековима ишчекиваној слободи и војсци српског краља Петра I Карађорђевића, која је умарширала у тек ослобођену Грачаницу.

„Историја бележи, а надамо се и да ће сведочити настајање и нових фотографија сличних овима“, рекао је директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић на отварању изложбе.

„Од целокупног свог постојања Грачаница је пет векова била под окупацијом. Најпре и најдуже под османлијском, потом под немачком, аустроугарском, бугарском, италијанском, под влашћу `велике Албаније`. Упркос свему томе она је била и остала синоним и светионик наше вере одакле наш народ вековима црпи снагу и утеху“, истакао је Марковић.

Изложбом у Грачаници означен повратак Архива на Косово и Метохију

„Важност повратка Архива Косова и Метохије у завичај је од националног значаја, посебно у тренутку политичких ревизија националне историје“, тврди директорка Историјског архива Краљева Весна Милојевић.

Отварајући изложбу она је навела да су државни архиви брана покушајима историјских ревизија.

„Свесни ситуације и времена смутње у којем живимо, где се неки историјски капитал који поседује српски народ не баштини и не поштује довољно, поготово од оних који нам очигледно не мисле добро, то појачава важност поновног повратка, не само на сцену Косова и Метохије, већ и наше лепе Србије, једне овако важне државне установе као што је Архив Косова и Метохије. Треба истаћи важност архивске грађе и архивског документа, јер они су увек неупитна истина“, рекла је Милојевићева.

_{Плакат за изложбу „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“. Фотографија је власништво Архива Косова и Метохије.}

Директорка Народне библиотеке у Грачаници Бранкица Костић навела је да, упркос трајним ожиљцима које је донело изгнанство дуго 22 године, повратак Архива Косова и Метохије значи наду у опстанак и боље дане. Она је додала да ће бити све теже очувати вековну нит српског народа и његове културне ризнице.

„И сада када је Грачаница ограђена том бодљикавом жицом схватамо да та жица није око Манастира и око камена, она је у ствари нама око врата. Све оно што је потребно да се ослободимо тога јесте у нама, ми смо та снага“, каже Костићева.

Изложене разгледнице и фотографије из најзначајнијих архива и музеја у Србији

Драгоцени, до сада необјављивани материјал прикупљен је од бројних колекционара са Косова и Метохије. Међу изложеним илустрованим примерцима старих разгледница нашле су се и оне сачуване у Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском музеју Србије, Народном музеју Србије, Етнографском музеју у Београду и Народној библиотеци Србије.

*_{Манастир Грачаница. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}*

Изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ ће бити отворена до 15. фебруара. Њени покровитељи су Министарство културе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију и Привремени орган Скупштине Града Приштине.

Аутор Андрија Игић

Извор: РТС

Прочитајте још:

Данас оотварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

У четвртак свечано отварање изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ у Природњачком музеју у Београду

Ознаке:Arhiv Kosova i Metohije dom kulture Gračanica Gračanica izložba Manastir Gračanica na starim razglednicama i fotografijama Manastir Gračanica Архив Косова и Метохије Грачаница Дом културе Грачаница изложба Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама Манастир Грачаница

Следеће

Почело пријављивање за награде Националног комитета ИКОМ Србија у четири категорије: „Музеј“, „Музејски стручњак“, „Пројекат“ и „Публикација године“

Не пропустите

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Изложба Јединствена минђуша из доба Немањића у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности

Објављено пре

2 седмице

13.02.2026

Од стране:

Редакција

Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.

Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.

Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.

Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.

Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.

Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.

Извор: Етнографски музеј у Београду

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“

У Народном музеју у Аранђеловцу отворена изложба „Дворине: на северу Српског царства“

Наставите са читањем

Вести

Током археолошких истраживања у средњовековној тврђави Копријан код Дољевца 2025. године откривени остаци цркве

Објављено пре

2 седмице

11.02.2026

Од стране:

Редакција

Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.

Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.

View this post on Instagram

Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.

Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.

_{Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.}

Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

Извор: инстаграм налог Археолошког института

Прочитајте још:

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан

Наставите са читањем

Вести

Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Објављено пре

2 седмице

07.02.2026

Од стране:

Редакција

Насловна страна другог издања књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.

Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.

Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.

Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.