Вести

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Објављено пре

3 године

06.03.2023

Од стране:

Редакција

Црква Светог Николе (Рајкова црква) у Призрену. Аутор фотографије парох призренски Јован Радић.

У Душановом граду Призрену древни споменици хришћанске културе пре 19 година били су мета албанских насилника. Од доласка мисије Уједињених нација на Косово и Метохију запаљено је, минирано и срушено 156 споменика српске прошлости. Ових дана почеће обнова Храма Светог Николе, у народу познатог као Рајкова црква, који је био миниран 1999. године.

Средњовековна властелинска задужбина Рајка Киризмића је саграђена пре 1348. године у призренском насељу Поток мала. Први пут у историјским изворима се помиње у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана, која је настала између 1348. и 1352. године.

„Црква Светог Николе, односно Рајкова црква, минирана је 1999. године. На срећу, нису све мине експлодирале, тако да је делом оштећена и није цела срушена. Она је једина необновљена црква у овом граду музеју. Прикупили смо све дозволе, а оно што је било најважније, уз помоћ ОЕБС-а, добили смо дозволу и од локалних власти у Призрену”, наводи парох и професор Богословије „Светих Кирила и Методија” у Призрену Јован Радић.

Српска православна црква је прошле године извела радове на изради металне ограде којом је простор цркве одвојила од школског дворишта.

„Прво смо извршили опсежна истраживања стања саме конструкције, предузели мере заштите, израдили пројектну документацију, извршили смо статичку санацију конструкције саме цркве. Средства су обезбеђена и дате су дозволе на пројектну документацију”, рекао је директор Завода за заштиту споменика културе у Лепосавићу Зоран Гарић.

Албанци уништавали српску културну баштину, сада хоће да је присвоје

Међународна заједница је под плаштом Савета Европе настојала да ублажи слику уништавања културног наслеђа српског народа.

„Новац којим смо, у физичком смислу, обновили наше светиње је управо од земаља које су препознале нашу културну баштину и које су желеле да се она обнови. Нажалост, од стране наших комшија Албанаца имамо нешто друго, они су прво уништавали нашу културну баштину, сада би хтели да је присвоје”, истиче владика рашко-призренски Теодосије.

Очувани споменици у Метохији и на Косову ремек дела су древне уметности. Задужбине српских ктитора живописали су грчки уметници, посебно у време краља Милутина.

Највећи задужбинар међу Немањићима у Епархији рашко-призренској Богородици је посветио две светиње – Манастир Грачаницу, која слови за архитектонску лепотицу, и Цркву Богородице Љевишке у Призрену. Оне су део историје и културе света.

Ти споменици српске прошлости уписани су у Виљнусу 2006. године у Унесков регистар светске културне баштине која је угрожена.

Аутор Биљана Савић

Извор: РТС

Прочитајте још:

Високи Дечани: Помозите обнову средњовековне Рајкове цркве у Призрену

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

Следеће

Данас на Филозофском факултету у Новом Саду предавање „Разумевање Византије кроз време: жива стварност и историјска слика“

Не пропустите

СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.