Вести

У Смедереву одржана трибина поводом реализованог конкурса за израду споменика деспоту Ђурађу Бранковићу

Објављено пре

4 године

21.06.2022

Од стране:

Редакција

Фотографија са трибине. Фотографија је преузета са сајта Града Смедерева.

У Центру за културу Смедерево у понедељак, 20. јуна 2022. године, одржана је јавна трибина поводом реализованог конкурса за израду идејног вајарског решења за споменик деспоту Ђурађу Бранковићу.

У новембру 2021. године Град Смедерево је расписао конкурс за израду идејног вајарског решења за споменик деспоту Ђурађу Бранковићу. За стручно оцењивање конкурсних радова Град Смедерево је именовао жири у саставу проф. др ум. Милорад Младеновић, академски сликар и дипломирани инжињер архитектуре, редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, председник; др ум. Мице Поптсис, академски вајар, редовни професор Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду у пензији, члан; др Снежана Цветковић, историчар уметности, музејски саветник у музеју у Смедереву, члан; Дејан Радовановић, археолог, конзерватор-саветник, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, члан; Татјана Гачпар, археолог, музејски саветник, директор Музеја у Смедереву, члан; Владислава Живановић Ристић, дипломирани инжењер архитектуре, главни урбаниста града Смедерева, члан и академик проф. др Момчило Спремић, историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, почасни члан и стручни саветник.

Сви чланови жирија, изузев академика Спремића, били су учесници трибине. Они су изнели своја размишљања у вези са учешћем у раду жирија, али и исказали задовољство због тога што су били део читавог процеса, за који су казали да је био транспарентан.

_{Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурађа настала током његовог живота.}

Жири је током свог рада одржао три пленарне седнице на којима је извршио верификацију и преглед садржине достављених радова, спровео појединачну и укупну дискусију о предложеним решењима, сачинио ужи избор радова за награђивање и донео одлуку о додели прве награде и две равноправне друге награде за идејно решење за споменик Ђурађу Бранковићу.

Стручни жири је прву награду доделио конкурсном раду аутора Здравка Јоксимовића. Равноправну другу награду за своја идеја решења добили су аутори Радош Антонијевић и Давор Дукић.

„Мислим да је Ђурађ Бранковић веома важан личност, не само за Смедерево, већ за Србију, па је зато била велика одговорност радити. Конкурс је од самог старта био у потпуности транспарентан и било ми је задовољство да учествујем на конкурсу на којем је све урађено онако како су се некад радили конкурси, пре двадесет, тридесет година“, изјавио је првонаграђени аутор Здравко Јоксимовић.

У име локалних власти присутнима на трибини обратила се чланица Градског већа задужена за ресор културе Маја Ћирковић.

„Град Смедерево, односно градоначелник Јован Беч покренуо је иницијативу за подизање споменика деспоту Ђурађу Бранковићу. Захваљујем се у име градоначелника, као и у своје лично име свим уметницима који су учествовали на конкурсу. Жеља нам је да споменик деспоту Ђурађу Бранковићу на Тргу републике у Смедереву постане још један симбол града“, истакла је Ћирковићева.

Спроведени процес и достављена решења својеврсна су гаранција да ће град Смедерево добити репрезентативан споменик деспоту Ђурађу Бранковићу, чиме ће заокружити вишегодишњу потребу да се одужи свом оснивачу.

Сви конкурсни радови биће изложени у фоајеу Центра за културу Смедерево до краја недеље.

Извори:

Град Смедерево, Подунавље.инфо и SDcafe.rs

Прочитајте још:

Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква”

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле

Ознаке:Centar za kulturu Smederevo despot Đurađ Branković Smederevo spomenik despotu Đurađu Brankoviću u Smederevu Trg republike u Smederevu деспот Ђурађ Бранковић Смедерево споменик деспоту Ђурађу Бранковићу у Смедереву Трг републике у Смедереву Центар за културу Смедерево

Следеће

На Газиместану освануло ново градилиште

Не пропустите

Откривено могуће место порекла „Црне смрти“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.