Ранохришћанска некропола у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
На ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу археолози су дошли до невероватних открића. Пронашли су више од стотину гробова, а међу њима сe налазе зидани гробови имућних хришћана, као и пет ранохришћанских гробница. По архитектури две од њих су јединствене, невиђене у свету. Ниш би могао да добије и још један симбол – Тутанкамона из Наисуса.
„Његова гробница личи на пирамиду, па је било логично да овако назовемо човека који је у њој сахрањен“, каже за Спутњикархеолог Александар Алексић.
Он објашњава да је реч о ранохришћанској гробници до сада непознате архитектуре, која није виђена на другом месту.
„То је заправо гробница са каменим плочама на две воде, покојник је себи правио вечну кућу. То је симболика веровања из периода раног хришћанства. Остале не можемо да стигнемо да отворимо, две су оштећене, две неотворене“, каже Алексић.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Благо сахрањено са нишким Тутанкамоном
Отворена гробница „нишког Тутанкамона“ садржи гробне прилоге, односно, ситнице које су сахрањене са покојником. С обзиром на то да је реч о хришћанину, број гробних прилога није велик, али је од велике вредности. Реч је о изванредној уметности ранохришћанског, касноантичког периода – мањим стакленим посудама, балсамаријумима различитих врста. Пронађени су и лични накит покојника и новац.
Слични предмети пронађени су и у другим гробницама, а Алексић истиче још једну занимљивост некрополе у Јагодин мали – у њој се налазе и гробови који нису хришћански, па и један спаљени.
„То је дефинитивно гроб неког паганина који је преживео у хришћанском граду и доживео да се на главној некрополи Наисуса сахрани као паганин, вероватно из протеста. То је, наравно, моје слободно тумачење. Имамо и једну гробну целину која има аналогију са Шпанијом, можемо да маштамо о томе да је неко из Шпаније дошао у Наисус на службу.“
Вештачки деформисана лобања
Овде није био крај изненађењу нишких археолога, јер је у једном од гробова пронађен скелет са вештачки деформисаном лобањом. Ово је изузетно важно откриће, јер је реч о обичају који је везан за поједина германска племена.
„Сматрамо да су у питању Гепиди, народ који је пре примања хришћанства упражњавао тај обичај. То је био симбол лепоте, ако су у питању жене, а ако је реч о мушкарцима, симбол снаге. Можете да замислите како су они изгледали на бојном пољу са вештачки издуженим лобањама. Занимљиво је да се највероватније ради о жени која је, с обзиром на то да има такву лобању, одрасла као паганин, али је сахрањена на хришћанској некрополи Наисуса. Значи да се у међувремену покрстила“, објашњава Алексић.
Вештачки деформисана лобања и скелет пронађени на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
О пореклу припаднице једног од источногерманских народа, али и других сахрањених у некрополи, више ће моћи да кажу тек налази из лабораторије. За то је потребно време, али су стручњаци сигурни да ће већина налаза бити потврђена.
„Новчићи су углавном патинирани, те нећемо још неко време моћи да их прочитамо, док не буду подвргнути конзерваторском захвату. А што се накита тиче, то су углавном стаклене перле, перле од ћилибара, огрлице, наруквице, прстење, наушнице“, каже саговорник Спутњика и додаје да је то доказ да су поједини од сахрањених хришћана били имућни, јер није била мала ствар имати тако добро израђен накит у то време.
Велико изненађење за све
Изненађење је велико, иако је Јагодин мала одавно позната као гробље из периода од 4. до 6. века. Први пут на њему су обављена археолошка ископавања пре почетка изградње неког објекта и тако је скоро све остало неоштећено. Сада имају прави увид у то како је гробље изгледало.
„То је била класична некропола са редовима, са више различитих типова сахрањивања, од слободно укопаних гробова, преко гробних конструкција које нису зидане, до зиданих гробова и зиданих гробница. Притом, свака од врста ових гробних целина има засебне типове, који су део званичне научне типологије. А ми сада овде имамо не само постојеће претходно утврђене типове гробова, већ и доста нових, укључујући и потпуно нове гробнице“, каже Алексић.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Упитан зашто се радови завршавају за три дана, када је реч о овако великом, светском открићу, Алексић каже да је оно пронађено на градилишту стамбено-пословног комплекса. Радови су заустављени, између осталог и због писања Спутњика, који је скренуо пажњу јавности на проналазак два гроба савременика цара Константина.
Како смо сазнали, почетком године промењен је правни статус овог локалитета, тако да су сви инвеститори у обавези да прво спроведу археолошка ископавања, како би надлежни завод прописао услове за изградњу, односно заштитио археолошко наслеђе.
Дакле, инвеститор чека да му археолози дају услове за пројектовање. О даљим корацима за заштиту овог изванредног локалитета неће одлучивати само Завод за заштиту споменика културе Ниш.
„Овако богато и значајно културно наслеђе заслужује да буде представљено јавности. Оно је понос не само Ниша, већ и Србије“, каже Алексић на крају разговора за Спутњик.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.