Вести
Уредници портала Српска средњовековна историја гостовали на Н1: Откуд печат Стефана Немање на аукцији у Сан Марину
Историчари Петар Нешић и Богдан Пантић, окупљени око портала „Српска средњовековна историја“, открили су да ће се печат великог жупана Стефана Немање из 12. века ускоро наћи на аукцијској продаји у Сан Марину.
Како је потврђено, за аукцију се пријавио и Историјски музеј Србије, па се овдашња јавност нада срећном исходу надметања заказаног за 6. и 7. мај.
Како је јавност Србије сазнала за печат Стефана Немање
„Често претражујем стране аукцијске куће да видим шта се појављује од наших предмета, пошто сам велики љубитељ средњовековне нумизматике. Једног јутра док сам то претраживао, наишао сам на печат, што је за мене био велики шок. Одмах сам контактирао једног колегу и утврдили смо да се највероватније ради о аутентичном печату. Затим сам позвао Богдана и рекао му да имамо сензацију и да морамо да пишемо о томе“, казао је Нешић.
Он додаје да су након тога обавестили надлежне институције како би учествовали у томе – Историјски музеј и Министарство културе.
„Историјски музеј се пријавио за аукцију, јер они у својим збиркама немају предмете који припадају династији Немањић“, казао је Нешић.
Иначе, Народни музеј има два печата Стефана Немање који су слични овом, али нису потпуно идентични. Да је новооткривени печат идентичан, то би значило да је у питању фалсификат.
Тренутна цена печата – 6.000 евра
„Оно по чему знамо да је у питању печат Стефана Немање јесте реверс печата, где стоји натпис на грчком језику: ‘Печат великог жупана Стефана Немање’. У питању је оловни печат, тежине 20 грама и 35 милиметара је његов пречник“, предочио је Нешић.
Богдан Пантић открива да је почетна цена овог печата износила 1.000 евра, а да је тренутна понуђена цена 6.000 евра.
„Када се прода, на цену се додаје провизија аукцијске куће од 20 одсто“, напоменуо је Пантић.
Саговорници Н1 објашњавају да се не зна ништа о историји самог печата и констатују да није познато којим путем је тај артефакт дошао до аукцијске куће у Сан Марину.
„Питање је да ли је изнет из земље пре пар месеци или пре 800 година, када је настао“, рекао је Нешић.
Пантић је пожелео пуно успеха Историјском музеју на предстојећој аукцији и изразио је наду да ће се овај печат ускоро наћи у нашој земљи.
Прочитајте још:
Велико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
Успели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква