Чувена икона Свете Тројице познатог руског средњовековног сликара Андреја Рубљова 17. јула 2022. године, први пут после Октобарске револуције, донета је из Третјаковске галерије у Тројице-Сергејеву лавру, седиште Руске православне цркве. Тог дана у седишту РПЦ почеле су велике свечаности поводом 600. годишњице откривања моштију Светог Сергеја Родоњешког.

Андреј Рубљов је насликао Свету Тројицу у 15. веку. То је његово најпознатије дело и једно од његова два сачувана дела. Друго његово сачувано дело су фреске у Успенском сабору у Владимиру, у Русији.

Сматра се да је Рубљовљева икона један од најлепших представа старозаветне библијске сцене Гостопримство Аврамово, односно Свете Тројице.

Извор: Спутњик Србија

Прочитајте још:

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

У подножју планине Риле, на надморској висини од 1147 метара, налази се најзначајнија православна светиња у Бугарској – Рилски манастир, посвећен Светом Ивану (Јовану) Рилском.

Оснивање Рилског манастира

Манастир је основао монах отшелник Иван Рилски, у време владавине бугарског цара Петра I (927-968). У почетку је Манастир био скромна заједница, да би током владавине представника последње бугарске царске династије Шишман (XIV век) био богато дариван. Такође, у то време сам култ Светог Ивана је чврсто укорењен, а сви чланови поменуте династије носили име Иван.

Обнова Рилског манастира под протосеватсом Хрељом

Према средњовековној традицији, улога оснивача и обновитеља духовних места била је резервисана за владаре, али од средине XIV века та улога се преноси и на властелу, која почиње да подиже нове и обнавља старе задужбине других ктитора, себи и члановима своје породице у помен.

Тако је Рилски манастир изнова подигнут, на месту где се и данас налази, захваљујући протосевасту Хрељи, српском властелину из прве половине XIV века. У историјским изворима Хреља се спомиње током 1327-1328. године као човек краља Стефана Уроша III Дечанског. У неком тренутку током владавине новог краља Стефана Душана, Хреља се одметнуо од свог сизерена и прешао на страну Византије. Његова нестална политика према суседима навела га је да се поново врати под окриље српског владара током лета 1342. године, а за узврат је краљу Душану обећао да ће му уступити тврђаву Мелник, која се налази у данашњој југозападној Бугарској. Међутим, Хреља није дуго остао у служби српског краља, јер се повукао у своју задужбину Рилски манастир, где је и умро крајем 1342. године као монах Харитон.

Као нови ктитор Рилског манастира Хреља је подигао велику камену кулу (1334-1335) са капелом посвећеном Христовом Преображењу, која и данас доминира у централном делу манастирског комплекса. Такозвана Хрељина кула има четвороугаони облик, висока је 23 метра, са зидовима дебљине око 2 метра. Служила је првенствено као одбрамбена кула током немирних и опасних времена за манастир и сав православни свет. Мала капела на петом спрату куле данас је музеј у коме се између осталог чува и Хрељина надгробна плоча.

Такође, на јужном зиду куле стоји натпис који гласи: „Током владавине превисоког господина краља Стефана Душана, господин протосеваст Хреља великим трудом и трошковима сагради ову кулу и посвети је Светом оцу Ивану Рилском и Божјој мајци Осиновици (Одигитрији) године 6843. индикта петог”.

 Уз саму кулу, Хреља је обновио манастирске конаке и подигао цркву. Бугарски цар Шишман је повељом издатом 1379. године богато даривао Рилски манастир и потврдио му све привилегије.

Пренос моштију Светог Ивана Рилског из Трнова у Рилски манастир

Историја Рилског манастира се средином XV века још једном преплиће са српском историјом. Наиме, када су монаси сазнали да се мошти Светог Ивана Рилског налазе у једној срушеној цркви у Трнову, обратили су се за помоћ Мари Бранковић, ћерки деспота Ђурђа Бранковића, односно удовици султана Мурата II. Захваљујући њој, монаси су добили дозволу султана Мехмеда II да преместе кивот са моштима светитеља у Рилски манастир, што су и учинили 1469. године. Поворка са моштима која је пролазила кроз насељена места, прерасла је у свечане литије, праћене литургијама и вишедневним празницима, а у спомен тој свечаности, поред пута којим је поворка пролазила, подигнути су параклиси са именом Светог Ивана Рилског.

Рилски манастир од 19. века до данас

Хрељин манастир постојао је све до XIX века, када је изгорео у пожару, а на темељима старог подигнут је нов и већи манастир. У Рилском манастиру данас се чувају иконе, богато изрезбарена дрвена врата и епископски трон из Хрељиног периода.

Рилски манастир је највећи манастирски комплекс у Бугарској, који и данас радо посећују православни ходочасници како из региона, тако и из целог света. Та православна светиња се од 1983. године налази на Унесковој листи Светске баштине.

Аутор историчар Стефан Повреновић

Прочитајте још:

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Манастир Убожац – светиња која чека на обнову

Црква Јелене Лазаревић у Церници код Гацка

Међународни тим стручњака открио је могуће место порекла „Црне смрти“, најсмртоносније пандемије у историји човечанства, која је у 14. веку однела милионе живота у Европи, Азији и северној Африци.

Средином 14. века избила је најсмртоноснија пандемија куге у историји, од које се човечанство опорављало два века. Упркос великим напорима, научници до сада нису успевали да утврде одакле је тачно бубонска куга почела да се шири.

Истраживачки тим са Универзитета у Стирлингу у Шкотској, немачког Института „Макс Планк” и Универзитета у Тубингену анализирао је древне узорке ДНК из зуба седам костура пронађених на гробљима близу језера Исик Кул у Киргистану.

То подручје су одабрали након што су из других извора утврдили велики скок умрлих међу локалним становништвом 1338. и 1339. – неколико година пре избијања пандемије.

Зубе су пак анализирали јер садрже крвне судове и постоје велике шансе да се утврди постојање патогена из крви који су узроковали смрт, пише „Сајанс алерт“.

Стручњаци су успели да пронађу трагове узрочника куге, бактерије yersinia pestis, у три од седам узорака.

Тиме је утврђено да је могуће да је „Црна смрт“ почела на територији данашњег Киргистана, негде у четвртој деценији 14. века, након чега се проширила на остатак Азије, а одатле у Европу и северну Африку.

Историчар Филип Славин са Универзитета у Стирлингу истиче да је откриће тима европских научника веома значајно.

„Наша студија је одговорила на једно од највећих и најфасцинантнијих питања људске историје и утврдила када и где је почела најсмртоноснија пандемија у људској историји“, навео је Славин.

Извор:

Спутњик Србија

Прочитајте још:

Археолози у Нотр Даму пронашли саркофаг из 14. века

Ископавања на локалитету Аџине Њиве Брајково 2 – један од највећих пројеката у историји српске археологије