Вести

У Смедереву отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“

Објављено пре

3 године

19.01.2023

Од стране:

Редакција

Плакат за изложбу „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“. Фотографија је власништво Музеја у Смедереву.

У четвртак, 19. јануара 2023. године, у 19 часова свечано је отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“. Ауторке изложбе су Татјана Гачпар, музејска саветница и директорка Музеја у Смедереву, Марина Лазовић, директорка Народне библиотеке Смедерево, и др Снежана Цветковић, музејска саветница Музеја у Смедереву.

Отварање изложбе било је веома посећено, а на њему су говориле све три ауторке изложбе.

Том изложбом у организацији Музеја у Смедереву почиње догађајима богат програм којима та институција културе учествује у овогодишњим 34. Смедеревским светосавским свечаностима.

Писменост је била једна од најзначајнијих карактеристика богате дворске културе деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву у периоду између 1430. и 1459. године. Најзначајнији утицај на њен развој имао је образовани владар. Поред свог народног, он је познавао српскословенски, грчки, латински, турски и мађарски језик и сходно томе велику пажњу на свом двору посветио је својој библиотеци, писмености и настајању нових рукописа.

Дворска библиотека деспота Ђурађа Бранковића

Најдрагоценије место у дворској библиотеци деспота Ђурђа Бранковића припадало је богато илустрованој књизи – Српском псалтиру, која је настала у последњој деценији 14. века.

За време владавине Ђурђа Бранковића настају бројни рукописи. Константин Филозоф је написао „Житије деспота Стефана Лазаревића“. Два непозната аутора описали су пренос моштију Светог Луке у Смедерево. Стефан Доместик је за деспота превео и преписао Избор слова Јована Златоустог, а за деспотове синове Гргура и Лазара Шестоднев Јована Златоустог и Зборник са беседама Јована Златоустог.

По наруџбини деспота Ђурђа настаје нова редакција Лествица Јована Лествичника, тзв. Браничевска лествица, дело писара Давида.

По лепоти илуминације посебно се издваја Смедеревско четворојеванђеље.

Деспотови потомци, ћерке Мара и Кантакузина, синови Гргур, Стефан и Лазар, унуци Јован и Ђорђе (монах Максим), као и снаха Ангелина, наставили су културу неговања писмености. Јеванђеље владике Максима Бранковића о томе најлепше сведочи.

У годинама, деценијама и вековима након пада Смедерева 1459. године, рукописна баштина Бранковића највећим делом однета је из Смедерева. Она се данас налази у музејским збиркама и манастирским ризницама у Србији, Хиландару и Есфигмену на Светој Гори, библиотекама у Русији, Француској, Maђарској и Немачкој.

Презентација рукописне средњовековне баштине Бранковића

Музеј у Смедереву и Народна библиотека Смедерево на више начина раде на очувању и презентацији рукописне средњовековне баштине династије Бранковић. Отварање нове музејске поставке 1972. године у новој музејској згради, у којој се музеј и данас налази, било је повод за израду низа реплика средњовековних рукописа, које је зналачки урадила сликарка и конзерваторка Љупка Васиљев. Из исте године је и копија Есфигменске повеље, коју је урадила сликарка и конзерваторка Зденка Живковић. Оригинал је издат у Жичи 1429. године, а данас се чува у Манастиру Есфигмен. Та повеља је јединствена по портретима чланова владарске породице који су на њој приказани.

Копија Есфигменске повеље, сликарке и конзерваторке Зденке Живковић. Фотографија је власништво Музеја у Смедереву. — _{Део копије Есфигменске повеље на којој је представљен деспот Ђурађ Бранковић са својом породицом. Ауторка је сликарка и конзерваторка Зденке Живковић. Фотографија је власништво Музеја у Смедереву.}

Корпус реплика рукописне средњовековне баштине Бранковића чува се у Уметничкој збирци Музеја у Смедереву, а највећим делом је изложен у поставци „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“. С друге стране, Народна библиотека Смедерево добила је право коришћења рукописа из деспотове библиотеке од Музеја Српске православне цркве и Библиотеке Српске патријаршије у Београду, чији је циљ оживљавање деспотове библиотеке у виртуелном и дигиталном формату.

Изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“

Изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“ премијерно је представљена на Филолошком факултету у Бања Луци у априлу 2022. године. Изложбу чине издвојени најзначајнији рукописи династије Бранковић, који ће бити представљени на дизајнираним принтовима. Поред њих излажу се реплике Есфигменске повеље Зденке Живковић и реплике рукописа које је израдила Љупка Васиљев, као и графика са представама сремских светих Бранковића из 18. века.

У изложбеном простору ће доминирати принт са представом фреске Пренос моштију Светог Луке у Смедерево из Саборног храма Светог Георгија у Смедереву, рад Андреја Биценка из 1935. године, као сведочанство најважнијег духовног догађаја у историји нашег града, у чију је част, а поводом јубилеја обележавања његове 570. годишњице, приређена наведена изложба.

Изложба ће трајати до 1. марта 2023. године, а улаз је слободан.

_{Банер за изложбу „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“. Фотографија је власништво Музеја у Смедереву.}

Извор:

Музеј у Смедереву

Прочитајте још:

У Смедереву одржана трибина поводом реализованог конкурса за израду споменика деспоту Ђурађу Бранковићу

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле

Следеће

У Градишци данас отварање изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“

Не пропустите

У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Изложба Јединствена минђуша из доба Немањића у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности

Објављено пре

4 сата

13.02.2026

Од стране:

Редакција

Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.

Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.

Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.

Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.

Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.

Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.

Извор: Етнографски музеј у Београду

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“

У Народном музеју у Аранђеловцу отворена изложба „Дворине: на северу Српског царства“

Наставите са читањем

Вести

Током археолошких истраживања у средњовековној тврђави Копријан код Дољевца 2025. године откривени остаци цркве

Објављено пре

3 дана

11.02.2026

Од стране:

Редакција

Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.

Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.

View this post on Instagram

Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.

Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.

_{Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.}

Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

Извор: инстаграм налог Археолошког института

Прочитајте још:

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан

Наставите са читањем

Вести

Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Објављено пре

6 дана

07.02.2026

Од стране:

Редакција

Насловна страна другог издања књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.

Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.

Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.

Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.