У четвртак, 19. јануара 2023. године, у 19 часова свечано је отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“. Ауторке изложбе су Татјана Гачпар, музејска саветница и директорка Музеја у Смедереву, Марина Лазовић, директорка Народне библиотеке Смедерево, и др Снежана Цветковић, музејска саветница Музеја у Смедереву.

Отварање изложбе било је веома посећено, а на њему су говориле све три ауторке изложбе.

Том изложбом у организацији Музеја у Смедереву почиње догађајима богат програм којима та институција културе учествује у овогодишњим 34. Смедеревским светосавским свечаностима.

Писменост је била једна од најзначајнијих карактеристика богате дворске културе деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву у периоду између 1430. и 1459. године. Најзначајнији утицај на њен развој имао је образовани владар. Поред свог народног, он је познавао српскословенски, грчки, латински, турски и мађарски језик и сходно томе велику пажњу на свом двору посветио је својој библиотеци, писмености и настајању нових рукописа.

Дворска библиотека деспота Ђурађа Бранковића

Најдрагоценије место у дворској библиотеци деспота Ђурђа Бранковића припадало је богато илустрованој књизи – Српском псалтиру, која је настала у последњој деценији 14. века.

За време владавине Ђурђа Бранковића настају бројни рукописи. Константин Филозоф је написао „Житије деспота Стефана Лазаревића“. Два непозната аутора описали су пренос моштију Светог Луке у Смедерево. Стефан Доместик је за деспота превео и преписао Избор слова Јована Златоустог, а за деспотове синове Гргура и Лазара Шестоднев Јована Златоустог и Зборник са беседама Јована Златоустог.

По наруџбини деспота Ђурђа настаје нова редакција Лествица Јована Лествичника, тзв. Браничевска лествица, дело писара Давида.

По лепоти илуминације посебно се издваја Смедеревско четворојеванђеље.

Деспотови потомци, ћерке Мара и Кантакузина, синови Гргур, Стефан и Лазар, унуци Јован и Ђорђе (монах Максим), као и снаха Ангелина, наставили су културу неговања писмености. Јеванђеље владике Максима Бранковића о томе најлепше сведочи.

У годинама, деценијама и вековима након пада Смедерева 1459. године, рукописна баштина Бранковића највећим делом однета је из Смедерева. Она се данас налази у музејским збиркама и манастирским ризницама у Србији, Хиландару и Есфигмену на Светој Гори, библиотекама у Русији, Француској, Maђарској и Немачкој.

Презентација рукописне средњовековне баштине Бранковића

Музеј у Смедереву и Народна библиотека Смедерево на више начина раде на очувању и презентацији рукописне средњовековне баштине династије Бранковић. Отварање нове музејске поставке 1972. године у новој музејској згради, у којој се музеј и данас налази, било је повод за израду низа реплика средњовековних рукописа, које је зналачки урадила сликарка и конзерваторка Љупка Васиљев. Из исте године је и копија Есфигменске повеље, коју је урадила сликарка и конзерваторка Зденка Живковић. Оригинал је издат у Жичи 1429. године, а данас се чува у Манастиру Есфигмен. Та повеља је јединствена по портретима чланова владарске породице који су на њој приказани.

Корпус реплика рукописне средњовековне баштине Бранковића чува се у Уметничкој збирци Музеја у Смедереву, а највећим делом је изложен у поставци „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“. С друге стране, Народна библиотека Смедерево добила је право коришћења рукописа из деспотове библиотеке од Музеја Српске православне цркве и Библиотеке Српске патријаршије у Београду, чији је циљ оживљавање деспотове библиотеке у виртуелном и дигиталном формату.

Изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“

Изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“ премијерно је представљена на Филолошком факултету у Бања Луци у априлу 2022. године. Изложбу чине издвојени најзначајнији рукописи династије Бранковић, који ће бити представљени на дизајнираним принтовима. Поред њих излажу се реплике Есфигменске повеље Зденке Живковић и реплике рукописа које је израдила Љупка Васиљев, као и графика са представама сремских светих Бранковића из 18. века.

У изложбеном простору ће доминирати принт са представом фреске Пренос моштију Светог Луке у Смедерево из Саборног храма Светог Георгија у Смедереву, рад Андреја Биценка из 1935. године, као сведочанство најважнијег духовног догађаја у историји нашег града, у чију је част, а поводом јубилеја обележавања његове 570. годишњице, приређена наведена изложба.

Изложба ће трајати до 1. марта 2023. године, а улаз је слободан.

Извор:

Музеј у Смедереву

Прочитајте још:

У Смедереву одржана трибина поводом реализованог конкурса за израду споменика деспоту Ђурађу Бранковићу

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле