Заштитна археолошка истраживања на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Током месеца марта и априла 2023. године на девастираном локалитету Латинска црква са гробљем у Новом Пазару стручњаци Музеја „Рас“ у Новом Пазару и Републичког завода за заштиту споменика културе врше заштитна археолошка истраживања.
Током првих седам дана ископавања откривено је 26 гробова који потичу из средњег века и османског периода – објављено је 31. марта 2023. године на фејсбук страници Музеја „Рас“ из Новог Пазара.
Откривени налази потврђују да је овај простор коришћен од праисторије, па све до краја 17. века. На локалитету су пронађени уломци керамичких посуда, накит, новчићи, надгробне плоче и комади фресака.
Сребрни новчић пронађен на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Археолози на овом локалитету из дана у дан имају нове налазе, па је тако у изјави за новопазарски „Радио сто плус“, датој 5. априла 2023. године, археолог музеја „Рас“ из Новог Пазара Владан Видосављевић открио да су на локалитету пронађени фрагменти праисторијске керамике, предмети из римског и византијског доба и 46 гробова из средњег века и османског периода.
„Откривена гробља датирају из периода од 12. до краја 17. века, али пронашли смо и фрагменте праисторијске керамике из бакарног доба. Пронађена су два римска споменика, неколико римских новчића, дугмад од бронзе и сребра, као и један византијски кључ, што указује да се и у времену Византије нешто дешавало на овом тлу, али тешко да можемо да утврдимо о чему се ради“, навео је Видосављевић.
Уништавање локалитета Латинска црква са гробљем у Новом Пазару
Крајем септембра и почетком октобра 2022. године уништен је највећи део локалитета Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Тада су страдали остаци Латинске цркве и највећи део гробља које се простирало западно од остатака те светиње.
Заштитна археолошка истраживања на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Неименовани извор је тада за Српску средњовековну историју изјавио да је уништавање вредног археолошког локалитета самоиницијативно организовао један од власникапарцеле на којој се налазила Латинскацркваса гробљем. Његова намера је била да на том месту подигне ауто-плац.
Захваљујући писању Српске средњовековне историје и реакцији дела стручне јавности, као и писању других медија, надлежне институције су обуставиле даље уништавање локалитета.
Реч уредника сајта Српска средњовековна историја
За сада није објављен даљи план за локалитет Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару, односно, јавност не зна да ли ће тај локалитет бити сачуван и обновљен или ће на њему на крају ипак бити подигнут ауто-плац или неки други објекат.
Откривени гробови на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Уредништво Српске средњовековне историје предлаже да постојећи локалитет буде обновљен. Постоје фотографије остатака цркве, спасен је и сачуван материјал (камени блокови) од којег су били саграђени најнижи нивои њених зидова и зна се где се она тачно налазила, те стога не постоје никакве препреке да остаци Латинске цркве поново не буду на својој првобитној позицији.
До сада је спасено више од 80 надгробних споменика са места где су бачени остаци са локалитета, као и са самог локалитета, а спасени су и бројни посмртни остаци људи сахрањених на гробљу Латинске цркве. Након завршених истраживања и споменици и посмртни остаци могу и треба да буду враћени на локалитет и презентовани на онај начин за који стручњаци утврде да је најбољи.
Посмртни остаци пронађени на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Надамо се да ће бити прихваћен наш предлог да локалитет буде обновљен, као и да се одустало од идеје да неко на важном археолошком локалитету гради ауто-плац. Уколико пак развој ситуације поново крене у смеру за који сматрамо да је, благо речено, непримерен, реаговаћемо као и прошли пут и обавестићемо стручну, ширу и медијску јавност о томе. Настављамо да пажљиво пратимо ситуацију у вези са Латинском црквом у Новом Пазару…
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.