Вести

У току заштитна археолошка истраживања на девастираном локалитету Латинска црква са гробљем у Новом Пазару

Објављено пре

3 године

03.04.2023

Од стране:

Заштитна археолошка истраживања на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.

Током месеца марта и априла 2023. године на девастираном локалитету Латинска црква са гробљем у Новом Пазару стручњаци Музеја „Рас“ у Новом Пазару и Републичког завода за заштиту споменика културе врше заштитна археолошка истраживања.

Током првих седам дана ископавања откривено је 26 гробова који потичу из средњег века и османског периода – објављено је 31. марта 2023. године на фејсбук страници Музеја „Рас“ из Новог Пазара.

Откривени налази потврђују да је овај простор коришћен од праисторије, па све до краја 17. века. На локалитету су пронађени уломци керамичких посуда, накит, новчићи, надгробне плоче и комади фресака.

_{Сребрни новчић пронађен на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.}

Археолози на овом локалитету из дана у дан имају нове налазе, па је тако у изјави за новопазарски „Радио сто плус“, датој 5. априла 2023. године, археолог музеја „Рас“ из Новог Пазара Владан Видосављевић открио да су на локалитету пронађени фрагменти праисторијске керамике, предмети из римског и византијског доба и 46 гробова из средњег века и османског периода.

„Откривена гробља датирају из периода од 12. до краја 17. века, али пронашли смо и фрагменте праисторијске керамике из бакарног доба. Пронађена су два римска споменика, неколико римских новчића, дугмад од бронзе и сребра, као и један византијски кључ, што указује да се и у времену Византије нешто дешавало на овом тлу, али тешко да можемо да утврдимо о чему се ради“, навео је Видосављевић.

Уништавање локалитета Латинска црква са гробљем у Новом Пазару

Крајем септембра и почетком октобра 2022. године уништен је највећи део локалитета Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Тада су страдали остаци Латинске цркве и највећи део гробља које се простирало западно од остатака те светиње.

Неименовани извор је тада за Српску средњовековну историју изјавио да је уништавање вредног археолошког локалитета самоиницијативно организовао један од власника парцеле на којој се налазила Латинска црква са гробљем. Његова намера је била да на том месту подигне ауто-плац.

Захваљујући писању Српске средњовековне историје и реакцији дела стручне јавности, као и писању других медија, надлежне институције су обуставиле даље уништавање локалитета.

Реч уредника сајта Српска средњовековна историја

За сада није објављен даљи план за локалитет Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару, односно, јавност не зна да ли ће тај локалитет бити сачуван и обновљен или ће на њему на крају ипак бити подигнут ауто-плац или неки други објекат.

Откривени гробови на на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару. — _{Откривени гробови на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.}

Уредништво Српске средњовековне историје предлаже да постојећи локалитет буде обновљен. Постоје фотографије остатака цркве, спасен је и сачуван материјал (камени блокови) од којег су били саграђени најнижи нивои њених зидова и зна се где се она тачно налазила, те стога не постоје никакве препреке да остаци Латинске цркве поново не буду на својој првобитној позицији.

До сада је спасено више од 80 надгробних споменика са места где су бачени остаци са локалитета, као и са самог локалитета, а спасени су и бројни посмртни остаци људи сахрањених на гробљу Латинске цркве. Након завршених истраживања и споменици и посмртни остаци могу и треба да буду враћени на локалитет и презентовани на онај начин за који стручњаци утврде да је најбољи.

_{Посмртни остаци пронађени на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.}

Надамо се да ће бити прихваћен наш предлог да локалитет буде обновљен, као и да се одустало од идеје да неко на важном археолошком локалитету гради ауто-плац. Уколико пак развој ситуације поново крене у смеру за који сматрамо да је, благо речено, непримерен, реаговаћемо као и прошли пут и обавестићемо стручну, ширу и медијску јавност о томе. Настављамо да пажљиво пратимо ситуацију у вези са Латинском црквом у Новом Пазару…

Извор за спровођење заштитних археолошких истраживања на локалитету Латинска црква са гробљем у Новом Пазару: фејсбук страница Музеја „Рас“ у Новом Пазару, „Радио сто плус“

Прочитајте још:

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Остаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!

Следеће

Промоција књиге „Свети краљ Милутин на раскршћима светова“ у среду, 5. априла, у Београду

Не пропустите

Акција чишћења обале Ибра код Маглича у недељу, 2. априла 2023. године

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

4 седмице

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

1 месец

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.