Заштитна археолошка истраживања на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Током месеца марта и априла 2023. године на девастираном локалитету Латинска црква са гробљем у Новом Пазару стручњаци Музеја „Рас“ у Новом Пазару и Републичког завода за заштиту споменика културе врше заштитна археолошка истраживања.
Током првих седам дана ископавања откривено је 26 гробова који потичу из средњег века и османског периода – објављено је 31. марта 2023. године на фејсбук страници Музеја „Рас“ из Новог Пазара.
Откривени налази потврђују да је овај простор коришћен од праисторије, па све до краја 17. века. На локалитету су пронађени уломци керамичких посуда, накит, новчићи, надгробне плоче и комади фресака.
Сребрни новчић пронађен на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Археолози на овом локалитету из дана у дан имају нове налазе, па је тако у изјави за новопазарски „Радио сто плус“, датој 5. априла 2023. године, археолог музеја „Рас“ из Новог Пазара Владан Видосављевић открио да су на локалитету пронађени фрагменти праисторијске керамике, предмети из римског и византијског доба и 46 гробова из средњег века и османског периода.
„Откривена гробља датирају из периода од 12. до краја 17. века, али пронашли смо и фрагменте праисторијске керамике из бакарног доба. Пронађена су два римска споменика, неколико римских новчића, дугмад од бронзе и сребра, као и један византијски кључ, што указује да се и у времену Византије нешто дешавало на овом тлу, али тешко да можемо да утврдимо о чему се ради“, навео је Видосављевић.
Уништавање локалитета Латинска црква са гробљем у Новом Пазару
Крајем септембра и почетком октобра 2022. године уништен је највећи део локалитета Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Тада су страдали остаци Латинске цркве и највећи део гробља које се простирало западно од остатака те светиње.
Заштитна археолошка истраживања на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Неименовани извор је тада за Српску средњовековну историју изјавио да је уништавање вредног археолошког локалитета самоиницијативно организовао један од власникапарцеле на којој се налазила Латинскацркваса гробљем. Његова намера је била да на том месту подигне ауто-плац.
Захваљујући писању Српске средњовековне историје и реакцији дела стручне јавности, као и писању других медија, надлежне институције су обуставиле даље уништавање локалитета.
Реч уредника сајта Српска средњовековна историја
За сада није објављен даљи план за локалитет Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару, односно, јавност не зна да ли ће тај локалитет бити сачуван и обновљен или ће на њему на крају ипак бити подигнут ауто-плац или неки други објекат.
Откривени гробови на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Уредништво Српске средњовековне историје предлаже да постојећи локалитет буде обновљен. Постоје фотографије остатака цркве, спасен је и сачуван материјал (камени блокови) од којег су били саграђени најнижи нивои њених зидова и зна се где се она тачно налазила, те стога не постоје никакве препреке да остаци Латинске цркве поново не буду на својој првобитној позицији.
До сада је спасено више од 80 надгробних споменика са места где су бачени остаци са локалитета, као и са самог локалитета, а спасени су и бројни посмртни остаци људи сахрањених на гробљу Латинске цркве. Након завршених истраживања и споменици и посмртни остаци могу и треба да буду враћени на локалитет и презентовани на онај начин за који стручњаци утврде да је најбољи.
Посмртни остаци пронађени на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Надамо се да ће бити прихваћен наш предлог да локалитет буде обновљен, као и да се одустало од идеје да неко на важном археолошком локалитету гради ауто-плац. Уколико пак развој ситуације поново крене у смеру за који сматрамо да је, благо речено, непримерен, реаговаћемо као и прошли пут и обавестићемо стручну, ширу и медијску јавност о томе. Настављамо да пажљиво пратимо ситуацију у вези са Латинском црквом у Новом Пазару…
Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.
Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.
Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.
Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.
Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.
Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.
Насловна страна другог издања књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.
Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.
Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.
Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.
Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.
Садржај монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
Задња страна корица монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића, задња страна. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.