Вести

У току заштитна археолошка истраживања на девастираном локалитету Латинска црква са гробљем у Новом Пазару

Објављено пре

2 године

03.04.2023

Од стране:

Заштитна археолошка истраживања на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.

Током месеца марта и априла 2023. године на девастираном локалитету Латинска црква са гробљем у Новом Пазару стручњаци Музеја „Рас“ у Новом Пазару и Републичког завода за заштиту споменика културе врше заштитна археолошка истраживања.

Током првих седам дана ископавања откривено је 26 гробова који потичу из средњег века и османског периода – објављено је 31. марта 2023. године на фејсбук страници Музеја „Рас“ из Новог Пазара.

Откривени налази потврђују да је овај простор коришћен од праисторије, па све до краја 17. века. На локалитету су пронађени уломци керамичких посуда, накит, новчићи, надгробне плоче и комади фресака.

_{Сребрни новчић пронађен на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.}

Археолози на овом локалитету из дана у дан имају нове налазе, па је тако у изјави за новопазарски „Радио сто плус“, датој 5. априла 2023. године, археолог музеја „Рас“ из Новог Пазара Владан Видосављевић открио да су на локалитету пронађени фрагменти праисторијске керамике, предмети из римског и византијског доба и 46 гробова из средњег века и османског периода.

„Откривена гробља датирају из периода од 12. до краја 17. века, али пронашли смо и фрагменте праисторијске керамике из бакарног доба. Пронађена су два римска споменика, неколико римских новчића, дугмад од бронзе и сребра, као и један византијски кључ, што указује да се и у времену Византије нешто дешавало на овом тлу, али тешко да можемо да утврдимо о чему се ради“, навео је Видосављевић.

Уништавање локалитета Латинска црква са гробљем у Новом Пазару

Крајем септембра и почетком октобра 2022. године уништен је највећи део локалитета Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Тада су страдали остаци Латинске цркве и највећи део гробља које се простирало западно од остатака те светиње.

Неименовани извор је тада за Српску средњовековну историју изјавио да је уништавање вредног археолошког локалитета самоиницијативно организовао један од власника парцеле на којој се налазила Латинска црква са гробљем. Његова намера је била да на том месту подигне ауто-плац.

Захваљујући писању Српске средњовековне историје и реакцији дела стручне јавности, као и писању других медија, надлежне институције су обуставиле даље уништавање локалитета.

Реч уредника сајта Српска средњовековна историја

За сада није објављен даљи план за локалитет Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару, односно, јавност не зна да ли ће тај локалитет бити сачуван и обновљен или ће на њему на крају ипак бити подигнут ауто-плац или неки други објекат.

Откривени гробови на на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару. — _{Откривени гробови на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.}

Уредништво Српске средњовековне историје предлаже да постојећи локалитет буде обновљен. Постоје фотографије остатака цркве, спасен је и сачуван материјал (камени блокови) од којег су били саграђени најнижи нивои њених зидова и зна се где се она тачно налазила, те стога не постоје никакве препреке да остаци Латинске цркве поново не буду на својој првобитној позицији.

До сада је спасено више од 80 надгробних споменика са места где су бачени остаци са локалитета, као и са самог локалитета, а спасени су и бројни посмртни остаци људи сахрањених на гробљу Латинске цркве. Након завршених истраживања и споменици и посмртни остаци могу и треба да буду враћени на локалитет и презентовани на онај начин за који стручњаци утврде да је најбољи.

_{Посмртни остаци пронађени на локалитету Латинска црква са гробљем у Постењу у Новом Пазару. Фотографија је власништво Музеја „Рас“ у Новом Пазару.}

Надамо се да ће бити прихваћен наш предлог да локалитет буде обновљен, као и да се одустало од идеје да неко на важном археолошком локалитету гради ауто-плац. Уколико пак развој ситуације поново крене у смеру за који сматрамо да је, благо речено, непримерен, реаговаћемо као и прошли пут и обавестићемо стручну, ширу и медијску јавност о томе. Настављамо да пажљиво пратимо ситуацију у вези са Латинском црквом у Новом Пазару…

Извор за спровођење заштитних археолошких истраживања на локалитету Латинска црква са гробљем у Новом Пазару: фејсбук страница Музеја „Рас“ у Новом Пазару, „Радио сто плус“

Прочитајте још:

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Остаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!

Следеће

Промоција књиге „Свети краљ Милутин на раскршћима светова“ у среду, 5. априла, у Београду

Не пропустите

Акција чишћења обале Ибра код Маглича у недељу, 2. априла 2023. године

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

У току радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

Објављено пре

2 седмице

08.08.2025

Од стране:

Редакција

Будући изглед комплекса Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.

У комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла (Петрове цркве) у Старом Расу у току су радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине.

Инвеститор радова је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска. Финансијер је Министарство туризма и омладине.

_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.

Рок за завршетак радова 29. август 2025. године

Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.

_{Инфо табла о изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.

_{Радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.

Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.

_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.}

Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.

Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.

О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.

Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.

Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.

Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.

_{Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.}

Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немања предао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.

Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.

Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.

Под Османлијама до модерних времена

Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.

Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.

Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.

Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.

Прочитајте још:

Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква“

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Наставите са читањем

Вести

Народни музеј Србије: Мирослављево јеванђеље доступно јавности од 1. до 8. августа

Објављено пре

3 седмице

01.08.2025

Од стране:

Редакција

Мирослављево јеванђеље отворено за јавност, плакат. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.

У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.

Стручна вођења за одрасле

Петак, 1. август, 13 часова.

Субота, 2. август, 18 часова.

Недеља, 3. август, 13. часова.

*_{Мирослављево јеванђеље, термини стручних вођења. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}*

Уторак, 5. август, 13. часова.

Среда, 6. август, 13. часова.

Четвртак, 7. август, 13. часова.

Петак, 8. август, 13. часова.

Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“

Субота, 2. август, 13 часова.

Четвртак, 7. август, 15 часова.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

*_{Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}*

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

*_{71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.}*

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Прича о светињи у којој је највероватније настало Мирослављево јеванђеље

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Представљање слике „Крунисање цара Душана“ Паје Јовановића у Народном музеју у Београду

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“

Објављено пре

3 седмице

29.07.2025

Од стране:

Редакција

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње @jstokucia. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.

Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.

У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.

Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије. — _{Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Аутор фотографије златарска радионица Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.}

Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.

Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића

Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.

Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.

Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана

Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.

_{Реконструкција оклопа цара Душана, рад архитекте Стевана Стевановића. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.}

Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар“.

Реконструкција одежде краљице Каталине

Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.

Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.

Извор: Историјски музеј Србије

Прочитајте још:

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)