Вести
Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини
Оштећење археолошког налазишта на Радан планини Заводу за заштиту споменика у Нишу пријавили су грађани. Реч је о тзв. „Грчком гробљу”, средњовековној хришћанској некрополи под заштитом државе. Надлежни тврде да радови још нису почели, иако се пут наслонио и на гроб чувеног вође Топличког устанка Димитрија Беговића.
После оштећења Марине куле из 15. века на магистралном путу Куршумлија-Мердаре и рушења винчанског насеља у Београду старог седам хиљада година, још једна реконструкција пута прети археолошком благу Србије.
Током поправке државног пута преко Радан планине, деонице Беговића гроб-Царичин град, општина Прокупље, грађани су приметили да су разбацани надгробни споменици са гробља које је одувек тамо. Позвали су надлежне у Заводу за заштиту споменика културе Ниш.
Пут пресеца Грчко гробље
Археолози које је предводио Александар Алексић су већ следећег дана изашли на лице места и констатовали да је заиста дошло до оштећења археолошког локалитета „Грчко гробље“, позне средњовековне некрополе која је први пут званично регистрована током радова стручњака Народног музеја Србије на том подручју 2013. године.
„Тај локалитет се пружа са леве и са десне стране постојећег, старог планинског пута, који се сада проширује. Јасно смо видели да је приликом тог проширења дошло до делимичног оштећења археолошког локалитета. Он је представљен великим надгробним плочама и надгробним споменицима са урезаним мотивом крста. Неке од тих плоча измештене су са локалитета, нашли смо их у избаченој земљи“, каже Алексић.
Он додаје да је очигледно да пут заправо пресеца гробље на два дела. Наглашава да се трасирање пута десило много раније, а сада се проширује науштрб вредног археолошког блага Србије.
„Тачан обим оштећења у овом тренутку не може да буде дефинисан, с обзиром да је то брдско-планински крај обрастао шумом. Није довољан само обилазак терена, потребно је спровести одређене недеструктивне методе археолошких истраживања да бисмо могли да имамо јасне показатеље, да кажемо колики је заиста обим оштећења“, каже Александар Алексић .
Некропола под заштитом државе
О „Грчком гробљу“ мало се зна. Археолог Народног музеја Србије Емина Зечевић руководила је пројектом поменутог истраживања из 2013. године, када је први пут и званично регистровано. Пошто није било децидног ископавања , проглашен је наслеђем које се штити институтом претходне заштите, али свакако по основу Закона о културним добрима Републике Србије.
Алексић каже да је „Грчко гробље“ народни назив за ово место, реч је о крају који је поново насељен након српско-турских ратова, односно 1877. и 1878. године, кад је цео тај простор ослобођен од Турака.
„Насељен је становништвом из Црне Горе, Херцеговине и Босне, пошто је ту била новоуспостављена граница према Турској царевини. Дошли су и затекли тај локалитет и назвали су га тако – Грчко горбље, пошто нису могли да се идентитетски директно вежу за њега. То је моја претпоставка“, каже Алексић.
Радови прете гробу Димитрија Беговића
У извештају са лица места, који је Завод из Ниша доставио Спутњику, стоји да је у опасности од радова и гроб Димитрија Беговића.
Форензичка анализа прошле године је показала како је погинуо један од последњих вођа Топличког устанка. Као што је тврдило народно предање, Беговић се разнео бомбом и са собом у смрт одвео и два бугарска официра. Он је добио и споменик какав доликује комитском јунаку из племена Куча.
Алексић каже да коментарисање близине проласка пута поред гроба Димитрија Беговића превазилази његову струку. Ради се о специфичном добру које штити не само Закон о културном добру, већ и Закон о ратним меморијалима, јер се радио о гробу једног од наших највећих јунака Првог светског рата.
„Не би могао испред Завода званично да дам било какав коментар, али моје лично виђење, мој доживљај је да такво место захтева посебан третман, с обзиром да се ради о веома важној личности наше прошлости. Сви би требало да имамо осећај одговорности, пијетета и поштовања према том месту. Изградња овог пута је јако битна, али мора да се обрати пажња на један тако важан ратни меморијал.“
Алексић истиче да је Завод из Ниша за потребе проширења пута расписао услове по којима може да се ради, али и археолошко праћење, односно надзор радова. Обавезу да са радницима излази на терен преузео је Републички завод за заштиту споменика културе. То је, каже, папиролошки решено, али на терену није.
„Ми смо се након обиласка растурених споменика обратили Путевима Србије, тражили смо састанак, на терену и у Републичком заводу, да заједнички дођемо до неког решења ове ситуације. Најбитније је да се спречи даље оштећење, али још нисмо добили одговор“, каже наш саговорник.
Путеви Србије: Радови нису ни почели
Спутњик је одговоре на питања од „Путева Србије“ чекао недељу дана, за то време, како сазнајемо, радова није било. У том предузећу кажу да су они инвеститор, а да је извођач радова фирма „Србија аутопут“.
Потврђено нам је и да је, „будући да на тој деоници има потенцијалних археолошких налазишта“, извршилац посла, уз сагласност инвеститора, ангажовао стручна лица из надлежне институције која прате радове.
„По Уговору је ангажован Републички завод за заштиту споменика културе из Београда и радови не могу, нити су могли бити започети без присуства стручњака из Завода“, стоји у писму Спутњику.
„Напомињемо да се пројекат Рехабилитације државног пута ИИ А реда број 229, деоница од Беговића гроба до Царичиног града обавља по фазама, односно по тачно утврђеним деоницама, тако да радови на потезу код локалитета `Грчко гробље` нису ни почели“, тврде у „Путевима Србије“ и додају:
„Уколико се Ваше питање односи на споменик Димитрију Беговићу, можемо Вас информисати да сходно Уговору о рехабилитацији државног пута, у надлежности ЈП `Путеви Србије` није заштита споменика културе, нити се наше предузеће тиме бави.“
Због сумње Завода за заштиту споменика културе Ниш да је угрожен и гроб Димитрија Беогвића, Спутњик је контактирао његовог директног потомка др Драгана Симеуновића, професора Факултета политичких наука. Он каже да су надлежни контактирали породицу и пренели намере о проширењу пута.
„Контактирали су нас када је реконструкција пута планирана, била је и идеја о померању гроба мог прадеде, али породица на то није пристала. По коначном договору, требало би да је пут делимично `спуштен`, како би гроб остао нетакнут, што ћемо проверити у најскорије време“, рекао нам је Сименуновић.
Аутор Сенка Милош
Извор:
Прочитајте још:
Вести
У току радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу
У комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла (Петрове цркве) у Старом Расу у току су радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине.
Инвеститор радова је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска. Финансијер је Министарство туризма и омладине.
За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.
Рок за завршетак радова 29. август 2025. године
Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.
Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.
Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.
Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу
На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.
Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.
Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.
О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.
Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.
Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.
Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.
Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немања предао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.
Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.
Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.
Под Османлијама до модерних времена
Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.
Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.
Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.
Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.
Прочитајте још:
Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква“
Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.
У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.
Стручна вођења за одрасле
Петак, 1. август, 13 часова.
Субота, 2. август, 18 часова.
Недеља, 3. август, 13. часова.
Уторак, 5. август, 13. часова.
Среда, 6. август, 13. часова.
Четвртак, 7. август, 13. часова.
Петак, 8. август, 13. часова.
Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“
Субота, 2. август, 13 часова.
Четвртак, 7. август, 15 часова.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Извор: Народни музеј Србије
Прочитајте још:
Прича о светињи у којој је највероватније настало Мирослављево јеванђеље
Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)
Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије
Представљање слике „Крунисање цара Душана“ Паје Јовановића у Народном музеју у Београду
Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду
У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“
Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља
Вести
Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“
Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.
Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.
У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.
Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића
Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.
Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића
Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.
Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.
Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана
Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.
Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар“.
Реконструкција одежде краљице Каталине
Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.
Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.
Извор: Историјски музеј Србије
Прочитајте још:
Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)
Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије
Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”
-
Краљ Милутин - гипсана фигура
5.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Грб Реда змаја – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови2 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице