Царска врата Аја Софије. Фотографија преузета са сајта https://www.keeptalkinggreece.com/
Турско удружења историчара уметности (СДТ) 18. априла на свом налогу на Твитеру објавило је да је откривено да су Царска врата на Аја Софији у Истанбулу оштећена. На сву срећу, та врата су рестаурирана неколико дана касније.
Према писању портала „Грик рипортер“, да су Царска врата на Аја Софији оштећена откривено је 18. априла у 20 сати и 45 минута, након првог теравих намаза одржаног у тој хришћанској светињи након 88 година (теравих намаз је намаз који муслимани клањају током месеца Рамазана). Два дана касније, 20. априла, Царска врата су рестаурирана, чиме су делимично ублажене негативне реакције које је овај вандалски чин изазвао међу стручном јавношћу, хришћанима и муслиманима.
Gelen bir şikayet fotoğrafı üzerine bu akşam (18.04.2022) saat 20.45 civarı Ayasofya Camisinin, tarihi “İmparatorluk Kapısının” bu halde olduğunu tespit ettim ve fotoğrafladım. Nöbetçi güvenlik müdürünün bilgim yok demesi üzerine ismini Talip Bey olduğunu söyleyen ve Ayasofya’nın pic.twitter.com/BH7qKNjVpg
— Sanat Tarihi Derneği (STD) (@SanatTarihiSTD) April 18, 2022
Полиција и даље није утврдила ко је одговоран за оштећење Царских врата Свете Софије. Поменута врата су највећа на Аја Софији, висока су око седам метара и направљена су у 6. веку. Ромеји су тврдили да су она направљена од дрвета са Нојеве барке.
Buna ek olarak Kapının konservasyon işlemi İstanbul Restorasyon ve Konservasyon Laboratuvarımızın uzmanlarınca tamamlandı. Kapıdaki kir ve ahşap temizlendi. Ardından kapı, akrilik reçine ile sağlamlaştırıldı. Boşluklara özel dolgu malzemesi ile form verilerek renklendirildi.. pic.twitter.com/NaNhZjF8XQ
— Sanat Tarihi Derneği (STD) (@SanatTarihiSTD) April 20, 2022
У византијско време Царска врата су била позната и као Сребрна и Лепа врата и као Врата покајања. Са обе стране врата висиле су иконе Спаситеља, Марије Египћанке и Богородице, које су у ту светињу донете са Светог гроба у Јерусалиму.
Кратка историја Аја Софије
Света Софија је грађена у периоду од 532. до 537. године, у време владавине ромејског цара Jустинијана I. У Аја Софији су вршена крунисања ромејских царева и хиротонисања цариградских патријарха. На дан пада Цариграда под османлијску власт 29. маја 1453. годинесултана Мехмеда II се помолио у Аја Софији и наредио је да се тај храм претвори у џамију.
Све до 1931. године Света Софија је била џамија, а онда је секуларизована, да би 1935. године у време турског председника Мустафе Кемала Ататурка била претворена у музеј. Одлуком турских власти Аја Софија је 2020. године поново претворена у џамију, што је изазвало бројне критике широм света.
Изградњу Манастира Бањска надгледао је тадашњи епископ бањски Данило, потоњи архиепископ српски Данило II.
Бањска је много страдала под Османлијама, па је Манастир највероватније већ у 15. веку опустео.
Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
У 19. векуЦрква Светог Првомученика Стефана била је претворена у џамију.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Обнова Манастира почела је 2004. године и она и даље траје.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Јучерашњи догађаји потресли су припаднике српског народа свуда где они живе. Братству Манастира Бањска и српском народу на Косову и Метохији желимо што бржи повратак нормалном и мирном животу и да им се више никад не понови све оно што се јуче догодило, али и све оно што се догађа већ дуже од годину дана.
Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.
Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“
Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече „Средњовековна Србија“.
Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.
Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.
Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.
У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.
Други дан фестивала
Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.
Програм другог дана фестивала:
12 сати – дечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности
14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
14 сати и 15 минута – свечано отварање
14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије
14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић
Хор Цркве Светог Прокопија
Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија
15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије
16 сати – витешке борбе
18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“
Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.
Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.
Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.
Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.
Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.
Сатница 6. „Маглич феста“
12 сати
Свечано отварање
Црквени Хор „Свети Архиђакон Стефан“
КУД Карановац
12 сати и 30 минута
Борбе „ Гвоздени витезови“
13 сати
Џаустинг – борбе оклопљених коњаника са копљима
13 сати и 30 минута
Дечији хор „Арија“
14 сати
Средњовековни забављачи
14 сати и 30 минута
Витешки турнир – тап фајт
15 сати
Концерт, извођач Вера Столић
15 сати и 30 минута
Коњичке вештине
16 сати
Витешке борбе разним оружјима и групна борба
16 сати и 30 минута
Концерт, извођач Дејан Цукић
Садржај доступан за посетиоце током трајања „Маглич феста“
Витешко село (фотографисање са витезовима, принцезама, трубадурима).
Медицински камп и средњовековна пчеларска радионица.
Средњовековне игре за посетиоце.
Калиграфија (бесплатно исписивање краснописом као успомена са манифестације).
Стреличарска дворишта.
Ларп двориште (мачевање за децу).
Жонглери.
Јахање коња.
Радионице старих заната (израда мозаика, ковачи занат, дуборез, израда средњовековног накита, израда верижњаче, ткање и опанчарство).