Царска врата Аја Софије. Фотографија преузета са сајта https://www.keeptalkinggreece.com/
Турско удружења историчара уметности (СДТ) 18. априла на свом налогу на Твитеру објавило је да је откривено да су Царска врата на Аја Софији у Истанбулу оштећена. На сву срећу, та врата су рестаурирана неколико дана касније.
Према писању портала „Грик рипортер“, да су Царска врата на Аја Софији оштећена откривено је 18. априла у 20 сати и 45 минута, након првог теравих намаза одржаног у тој хришћанској светињи након 88 година (теравих намаз је намаз који муслимани клањају током месеца Рамазана). Два дана касније, 20. априла, Царска врата су рестаурирана, чиме су делимично ублажене негативне реакције које је овај вандалски чин изазвао међу стручном јавношћу, хришћанима и муслиманима.
Gelen bir şikayet fotoğrafı üzerine bu akşam (18.04.2022) saat 20.45 civarı Ayasofya Camisinin, tarihi “İmparatorluk Kapısının” bu halde olduğunu tespit ettim ve fotoğrafladım. Nöbetçi güvenlik müdürünün bilgim yok demesi üzerine ismini Talip Bey olduğunu söyleyen ve Ayasofya’nın pic.twitter.com/BH7qKNjVpg
— Sanat Tarihi Derneği (STD) (@SanatTarihiSTD) April 18, 2022
Полиција и даље није утврдила ко је одговоран за оштећење Царских врата Свете Софије. Поменута врата су највећа на Аја Софији, висока су око седам метара и направљена су у 6. веку. Ромеји су тврдили да су она направљена од дрвета са Нојеве барке.
Buna ek olarak Kapının konservasyon işlemi İstanbul Restorasyon ve Konservasyon Laboratuvarımızın uzmanlarınca tamamlandı. Kapıdaki kir ve ahşap temizlendi. Ardından kapı, akrilik reçine ile sağlamlaştırıldı. Boşluklara özel dolgu malzemesi ile form verilerek renklendirildi.. pic.twitter.com/NaNhZjF8XQ
— Sanat Tarihi Derneği (STD) (@SanatTarihiSTD) April 20, 2022
У византијско време Царска врата су била позната и као Сребрна и Лепа врата и као Врата покајања. Са обе стране врата висиле су иконе Спаситеља, Марије Египћанке и Богородице, које су у ту светињу донете са Светог гроба у Јерусалиму.
Кратка историја Аја Софије
Света Софија је грађена у периоду од 532. до 537. године, у време владавине ромејског цара Jустинијана I. У Аја Софији су вршена крунисања ромејских царева и хиротонисања цариградских патријарха. На дан пада Цариграда под османлијску власт 29. маја 1453. годинесултана Мехмеда II се помолио у Аја Софији и наредио је да се тај храм претвори у џамију.
Све до 1931. године Света Софија је била џамија, а онда је секуларизована, да би 1935. године у време турског председника Мустафе Кемала Ататурка била претворена у музеј. Одлуком турских власти Аја Софија је 2020. године поново претворена у џамију, што је изазвало бројне критике широм света.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. смедеревских светосавских свечаности, биће одржана предавање „Свети Сава и Византија“.
Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.
Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.
У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.
Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.
„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.
У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.
Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.
Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.
Констанантин XI Палеолог
Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.
Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.
Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.
Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.
Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.
У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.
Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.
Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.
Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.
Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.